Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko 14 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko 14 godina. Sud je ocenio da je trajanje postupka nerazumno dugo, posebno uzimajući u obzir hitnu prirodu radnog spora i neefikasnost suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. J . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1229/12 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete .

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. J . iz Beograda je , 31. decembra 2015. godine, preko punomoćnika G . N . Ć, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 1229/12 .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je postupak u sporu iz radnog odnosa, koji ima karakter hitnog, trajao punih 14 godina; da je prva presuda, i to delimična, doneta nakon tri godine od podnošenja tužbe; da je nakon preinačenja navedene delimične presude i usvajanja tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu , usledio revizijski postup ak koji je trajao dve godine; da je, nakon toga, postupak za utvrđivanje visine naknade štete zbog nezakonitog otkaza trajao punih sedam godina, iako je bilo potrebno samo izvršiti obračun zarade koju bi podnositeljka ustavne žalbe ostvarila u periodu od 4. avgusta 2001. godine, kada joj je radni odnos prestao, do decembra 2006. godine, kada je vraćena na rad; da se podnositeljka ustavne žalbe više puta obraćala prvostepenom sudu urgencijama za postupanje.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i podnositeljki prizna pravo na naknadu materijalne štete zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Podnositeljka ustavne žalbe nije tražila naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1229/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je , 21. avgusta 200 1. godine, u svojstvu tužilje, podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene B. „B .“, sa sedištem u Beogradu, čiji je osnivač M. S , radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 4. avgusta 200 1. godine, vraćanja na rad i naknade štete zbog nezakonitog otkaza . Predmet je zaveden pod brojem P1. 544/01.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 22. januara 200 2. godine. U periodu do prvog (delimičnog) presuđenja je zakazano još 1 1 ročišta za glavnu raspravu . Sva ročišta su održana. U okviru dokaznog postupka su saslušan e parnične stranke , i to u dva navrata, zbog promene postupajućeg sudije – predsednika veća . Obavljeno je i ekonomsko-finansijsko veštačenje. Po primedbama tužilje, angažovani sudski veštak se jednom pismeno izjasnio, a takođe je izveden i dokaz njegovim saslušanjem na ročištu. Vremenski interval između ročišta iznosio je dva i po do tri meseca . Predmet je u ovom periodu, bez konkretnog razloga i pismene naredbe postupajućeg sudije, presigniran i dodeljen mu je broj P1. 2151/03. Glavna rasprava je u statusnom delu spora zaključena 12. oktobra 20 04. godine.

Drugi o pštinski sud u Beogradu je doneo delimičnu presudu P1. 2151/03 od 12. oktobra 20 04. godine, kojom je tužbeni zahtev tuži lje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad odbio kao neosnovan . Ova presuda je parničnim strankama otpravljena 4. maja 2005. godine

Tužilja je 23. maja 20 05. godine izjavi la žalbu, na koju je tuženi odgovorio podneskom od 20. juna 20 05. godine. Spisi parničnog predmeta su Okružnom sudu u Beogradu , kao nadležnom drugostepenom sudu, prosleđeni početkom jula 20 05. godine. Presudom Gž1. 2218/05 od 14. juna 2006. godine, Okružni sud u Beogradu je preinačio ožalbenu delimičnu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad usvojio. Spisi parničnog predmeta su prvostepenom sudu vraćeni 17. novembra 2006. godine.

Tužena je protiv preinačujuće drugostepene presude 21. decembra 2006. godine izjavila reviziju, koju je Vrhovni sud Srbije odbio kao neosnovanu presudom Rev2. 338/07 od 12. juna 2008. godine. Postupak pred revizijskim sudom je vođen u periodu od 22. februara 2007. godine, kada je predmet upućen Vrhovnom sudu Srbije, do 30. juna 2008. godine, kada je predmet vraćen prvostepenom sudu.

Nakon prijema spisa iz revizijskog suda, nastavljen je postupak po zahtevu za naknadu štete. Ročište za glavnu raspravu je, nakon pismene urgencije tužilje, zakazano za 21. januar 2009. godine. Po naredbi postupajućeg sudije – predsednika veća, predmetu je dodeljen novi broj (P1. 422/09). Do narednog presuđenja zakazano je još devet ročišta za glavnu raspravu. Sva ročišta su održana, a period zakazivanja kretao se od dva i po do pet mesec i, s tim da je u periodu uvođenja nove mreže sudova pauza između dva ročišta iznosila čak osam meseci. Što se dokaznog postupka tiče, obavljeno je saslušanje tuži lje i osnivača tuženog M . S , koja je, usled brisanja labaratorije iz registra privrednih subjekata, preuzela dalje vođenje parnice . Obavljeno je ponovno ekonomsko-finansijsko veštačenje, na okolnost visine izgubljene zarade u periodu do vraćanja na rad, kao i naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2006. godinu. Po primedbama tužilje, angažovani veštak se jednom pismeno izjasnio, a takođe je izveden i dokaz njegovim saslušanjem na ročištu. Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Drugog opštinskog suda u Beogradu je preuzeo Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 8303/10. Glavna rasprava je zaključena 10. juna 2011. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8303/10 od 10. juna 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tuži lje. Ova presuda je punomoćnicima parničnih stranaka uručena 12. oktobra 2011. godine.

Tužena je 17. oktobra 201 1. godine izjavila žalbu , na koju je tužilja odgovorila podneskom od 9. novembra 2011. godine. Tužilja je 19. oktobra 2011. godine izjavila žalbu, na koju je tužena odgovorila podneskom od 21. novembra 2011. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu, kao nadležnom drugostepenom sudu, prosleđeni 2 2. decembra 201 1. godine. Rešenjem Gž1. 235/12 od 14. marta 2012. godine ožalbena presuda je ukinuta i naložen je ponovni postupak pred prvostepenim sudom .

Predmet je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P1. 1229/12. Do narednog presuđenja je zakazano 13 ročišta za glavnu raspravu. Jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog nepostojanja procesnih pretpostavki (neuredno pozivanje punomoćnika tužioca). Zbog štrajka advokata nisu održana četiri ročišta. Period zakazivanja ročišta kretao se od dva do tri meseca, s tim da je usled duže sprečenosti postupajućeg sudije, odnosno do određivanja novog sudije, između dva ročišta proteklo čak deset meseci. Veštak finansijske struke je dva puta dopunio nalaz i mišljenje . Tužilja je podneskom od 17. juna 2013. godine precizirala tužbeni zahtev u skladu sa mišljenjem veštaka. Glavna rasprava je zaključena 2. aprila 2015. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1229/12 od 2. aprila 2015. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete u delu kojim je tražila isplatu izgubljenih zarada za period van radnog odnosa, a odbijen u delu kojim je tražila isplatu toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Postupajući po žalbi tužene, kao i žalbi tužilje izjavljenoj na odluku o troškovima parničnog postupka, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 2934/15 od 12. novembra 201 5. godine, kojom je ožalbenu presud u potvrdio u delu odluke o glavnom zahtevu, a preinač io (povećanjem) u pogledu troškova parničnog postupka. Ova presuda je punomoćniku tužilje uručena 10. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja osporenog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja (član 337. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je počeo da se primenjuje 22. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10 ); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.) da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) . Gotovo idtentične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14), koji se, u konkretnom slučaju, primenjivao nakon ukidanja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8303/10 od 10. juna 2011. godine.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 21. avgusta 200 1. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2934/15 od 12. novembra 2015. godine, koja je punomoćniku podnosioc a ustavne žalbe uručena 10. decembra 2015. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao više od 14 godina. Napred izneto samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, činjenica da je u sporu iz radnog odnosa, koji je po svojoj prirodi hitan, pravnosnažna presuda doneta nakon više od 1 4 godina od podnošenja tužbe ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Činjenice da je u dokaznom postupku obavljeno samo saslušanje parničnih stranaka i ekonomsko-finansijsko veštačenje, da se prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu prvostepeni sud očigledno nije rukovodio načelom hitnosti u rešavanju radnih sporova , da je za p ismenu izradu delimične presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2151/03 od 12. oktobra 2004. godine postupajućem sudiji bilo potrebno skoro sedam meseci, dok je kod pismene izrade presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 8303/10 od 10. juna 2011. godine taj period iznosio četiri meseca, da je nakon prijema spisa iz revizijskog suda prvostepeni sud glavnu raspravu zakazao posle sedam meseci, da je prilikom ustrojavanja nove mreže sudova prvostepeni sud bio neaktivan osam meseci i da zbog dužeg odsustva postupajućeg sudije ročište za glavnu raspravu nije zakazano čak deset meseci , po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da prvostepeni sud u ovom sporu ni je postupa o u skladu sa načelom efikasnosti. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprine la produžavanju trajanja postupka, već je pismenim obraćanjima sudu nastojala da period odlučivanja o njenim zahtevima bude što kraći.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

6. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju , može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe ni je istakl a zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, s obzirom na to da uz ustavnu žalbu nisu dostavljeni dokazi o vrsti i visini materijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpel a zbog nerazumno dugog trajanja osporenog parničnog postupka.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko 14 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti