Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje duže od devet godina. Nalaže nadležnim sudovima da hitno okončaju postupak i dodeljuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Violete Ivanjac iz Bora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Violete Ivanjac i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 2/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Violeta Ivanjac iz Bora je 4. januara 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz B ora, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 22, članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 614/03.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 23. maja 2003. godine podnela Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv ranijeg supruga Z. C, radi deobe zajednički stečenog stana u Boru. Dalje je navela da je Opštinski sud u Boru doneo delimičnu presudu kojom je utvrdio da je podnositeljka vlasnik na 50 % spornog stana, ali nije obavezao tuženog da ovaj deo stana preda u svojinsku državinu podnositeljki ustavne žalbe. Prema mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, neodlučivanjem o predaji stana povređena su joj navedena Ustavom zajemčena prava, a usled ovakvog postupanja suda naneta joj je i nematerijalna šteta, koju će tražiti u posebnom postupku „u skladu sa članom 90. Ustava“. Predložila je da Ustavni sud utvrdi da su joj u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 614/03 povređena navedena Ustavom zajemčena prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Boru P. 2/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 23. maja 2003. godine podnela Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tuženog Z. C, radi utvrđenja prava svojine i predaje stana. Predmet je zaveden pod brojem P. 614/03.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Boru zakazano je ukupno deset ročišta za glavnu raspravu (8. jula, 23. septembra i 2. decembra 2003. godine, 3. februara, 30. marta, 18. maja, 17. juna, 23. septembra i 18. novembra 2004. godine i 20. januara 2005. godine). Ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. maj 2004. godine nije održano na molbu punomoćnika tuženog.

Vrhovni sud Srbije je 7. marta 2007. godine, odlučujući o reviziji tužilje, doneo rešenje Rev. 1762/06, kojim je ukinuo presudu Okružnog suda u Zaječaru Gž. 613/06 od 5. maja 2006. godine i delimičnu presudu Opštinskog suda u Boru P. 614/03 od 20. januara 2005. godine, ispravljenu rešenjem tog suda P. 614/03 od 18. januara 2006. godine.

Opštinski sud u Boru je 17. decembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P. 614/03, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici vlasnik u delu od 50 % na stanu bliže označenom u izreci.

Okružni sud u Zaječaru je 17. decembra 2008. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo presudu Gž. 1978/08, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Boru P. 614/03 od 17. decembra 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je 26. novembra 2009. godine, odlučujući o reviziji tuženog, doneo presudu Rev. 1030/09, kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru od 17. decembra 2008. godine.

U daljem toku postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 2/10, zakazana su ukupno dva ročišta za glavnu raspravu (18. marta i 22. aprila 2010. godine).

Osnovni sud u Boru je 22. aprila 2010. godine doneo delimičnu presudu P. 2/10, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženog da tužilji preda u svojinu i državinu jednu polovinu stana bliže označenog u izreci.

Tuženi je 4. juna 2010. godine izjavio žalbu protiv presude Osnovnog suda u Boru P. 2/10 od 22. aprila 2010. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 13. jula 2011. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž. 12929/10, kojim je vratio Osnovnom sudu u Boru spise predmeta P. 2/10, radi dopune postupka.

Osnovni sud u Boru je 16. avgusta 2011. godine doneo rešenje P. 2/10, kojim je ispravio presudu tog suda P. 2/10 od 22. aprila 2010. godine.

Do 13. juna 2012. godine kada je Apelacioni sud u Beogradu dostavio Ustavnom sudu spise predmeta Osnovnog suda u Boru P. 2/10, još uvek nije odlučeno o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Boru P. 2/10 od 22. aprila 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakom je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje devet godina i da još uvek nije pravnosnažno okončan, što ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučuje od velikog značaja za podnositeljku, s obzirom na to da je tužbom tražila da se utvrdi pravo susvojine na stanu i predaja sudržavine stana.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, kao tužilja, svojim ponašanjem nije doprinela neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje sudova prevashodni razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je pismeni otpravak delimične presude Opštinskog sud a u Boru P. 614/03 od 20. januara 2005. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama nakon šest meseci od dana donošenja; da o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Boru P. 2/10 od 22. aprila 2010. godine nije odlučeno ni nakon više od dve godine od njenog podnošenja.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 2/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa istaknutom povredom načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 22. stav 1, članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava, Ustavni sud nalazi da je u tom delu ustavna žalba preuranjena, imajući u vidu da parnični postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 4615/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom postupku
• Už 1218/2010: Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1089/2010: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu o deobi imovine
• Už 904/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 25 godina
• Už 1848/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku