Odluka o povredi prava privatnog tužioca na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu privatnog tužioca Zoltana Horvata, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Postupak je okončan zastarelošću krivičnog gonjenja usled neefikasnog postupanja prvostepenog suda, koji skoro četiri godine nije održao nijedan glavni pretres.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zoltana Horvata iz Trešnjevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Zoltana Horvata i utvrđuje da je u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu vođen u predmetu K. 10/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoltan Horvat iz Trešnjevca je 3. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Slobodana K. Subotina, advokata iz Novog Kneževca, podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Kneževcu K. 10/04 od 27. decembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 53/08 od 20. februara 2008. godine, "zbog povrede prava na pravično suđenje" zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je 23. januara 2004. godine kao privatni tužilac pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu pokrenuo krivični postupak protiv E.M. zbog krivičnog dela uvrede iz člana 93. Krivičnog zakona Republike Srbije, koji se vodio u predmetu tog suda K. 10/04; da je krivični postupak okončan obustavom, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja; da se okrivljena E.M. nije nikada pojavila pred sudom, niti je saslušana, niti je iznela svoju odbranu; da je više puta preko svog punomoćnika urgirao postupanje u ovom krivičnom postupku, ali da postupak praktično nije ni započeo; da je tek nakon što je postalo izvesno da će nastupiti apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, sud sproveo medicinska veštačenja o sposobnosti okrivljene da učestvuje u krivičnom postupku; da po predmetu mesecima nije postupano, da sud nije iskoristio sve zakonom dostupne mere da obezbedi prisustvo okrivljene na glavnom pretresu i da je ni jednom preko policije nije priveo na glavni pretres; da iz nalaza veštaka od 3. marta 2006. godine jasno proizlazi da je okrivljena tada bila sposobna da prisustvuje suđenju. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da podnosilac zapravo ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 32. stav 1. Ustava svakom je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Kneževcu K. 10/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. januara 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Kneževcu privatnu krivičnu tužbu protiv E.M, zbog krivičnog dela uvrede iz člana 93. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Prvostepeni krivični postupak pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu okončan je 27. decembra 2007. godine, donošenjem rešenja K. 10/04 o obustavi krivičnog postupka protiv okrivljene zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo. Okružni sud u Zrenjaninu je 20. februara 2008. godine, odlučujući o žalbi punomoćnika privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, doneo rešenje Kž. 53/08 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

U toku postupka koji je po podnetoj krivičnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu u predmetu K. 10/04 sve vreme je postupao isti sudija pojedinac i glavni pretres ni jednom nije održan.

Glavni pretres je zakazivan za 7. april 2004. godine, 26. januar 2005. godine, 2. mart 2005. godine, 31. maj 2006. godine, 27. septembar 2006. godine i 27. jun 2007. godine i uvek je odlagan, jer jedino okrivljena, koja je uredno pozivana, nije pristupala, ali je svoje izostanke opravdavala - četiri puta dostavljanjem medicinske dokumentacije (izveštaja lekara specijaliste neuropsihijatra Specijalističke bolnice za neuropsihijatrijska oboljenja „Sveti Vračevi“ iz Novog Kneževca) i dva puta preko advokata J.L. koji je pismeno obaveštavao sud da okrivljena zbog bolesti nije sposobna da prisustvuje glavnom pretresu i predlagao je odlaganje pretresa.

Na pretresu zakazanom za 7. april 2004. godine, punomoćnik privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio je da smatra da advokat J.L. ne može biti branilac okrivljenoj, jer je već određen u tom predmetu kao svedok.

Na pretresu zakazanom za 2. mart 2005. godine, punomoćnik privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, predložio je sudu da se odredi medicinsko veštačenje okrivljene na okolnost da li je sposobna da pristupi na glavni pretres, koji predlog je sud prihvatio.

Naredbu za veštačenje postupajući sudija je doneo i ekspedovao 7. novembra 2005. godine. Posle dve urgencije suda, od 25. januara i 8. februara 2006. godine, sudski veštak je 3. marta 2006. godine dostavio Opštinskom sudu u Novom Kneževcu nalaz, u kome je, pored ostalog, navedeno: „da je pacijentkinja u vezi psihičkog statusa trenutno sposobna da prisustvuje glavnom pretresu...ali da se ne preporučuje da pacijentkinja prisustvuje sudskom procesu“.

Na pretresu zakazanom za 31. maj 2006. godine, punomoćnik privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, ponovo je istakao da advokat J.L. ne može biti branilac okrivljene, jer je predložen za svedoka i predložio sudu da okrivljenu privede.

Na pretresu zakazanom za 27. septembar 2006. godine postupajući sudija je upozorio advokata J.L. da ne može biti branilac okrivljene budući da je pozvan kao svedok na glavni pretres i usvojio je predlog punomoćnika privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da se izvrši novo veštačenje na okolnost sposobnosti okrivljene da pristupi na glavni pretres.

Naredbu za veštačenje postupajući sudija je doneo i ekspedovao 1. novembra 2006. godine. Veštačenje je povereno Kliničkom centru Novi Sad - Zavodu za sudsku medicinu, ali je 14. novembra 2006. godine, upravnik Instituta za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine obavestio Opštinski sud u Novom Kneževcu da su utvrdili da je potrebno izvršiti neuropsihijatrijsko veštačenje, te „kako u Institutu za sudsku medicinu nema zaposlenih neuropsihijatara, ne mogu izvršiti traženo veštačenje“ i predložio je da se obrate Institutu za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine. Opštinski sud u Novom Kneževcu je naredbom od 8. maja 2007. godine veštačenje poverio Kliničkom centru Vojvodine - Institutu za psihijatriju.

Dana 29. maja 2007. godine, Klinički centar Vojvodine - Institut za psihijatriju je vratio Opštinskom sudu u Novom Kneževcu spise predmeta uz dopis u kome je, pored ostalog, navedeno da se „imenovana nije odazvala pregledu i nakon razgovora sa sudijom N.K. u prilogu dopisa vraćaju spis“.

Na pretresu zakazanom za 27. jun 2007. godine postupajući sudija je usvojio predlog punomoćnika privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da se izvrši veštačenje na okolnost sposobnosti okrivljene da pristupi na glavni pretres. Naredbu za veštačenje sud je doneo i ekspedovao istog dana. Veštačenje je povereno Kliničkom centru Vojvodine - Institutu za psihijatriju. Postupajući sudija je 28. septembra 2007. godine urgirao dostavu nalaza i mišljenja, a upravnik Instituta za psihijatriju je 5. oktobra 2007. godine sudiju obavestio da okrivljena nije pristupila na zakazane preglede. Spisi predmeta K. 10/04 vraćeni su Opštinskom sudu u Novom Kneževcu 12. decembra 2007. godine, bez nalaza i mišljenja i 27. decembra 2007. godine je doneto rešenje o obustavi krivičnog postupka.

4. Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme okončanja osporenog postupka, bilo je propisano: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da se krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca, a da je za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac privatni tužilac (član 19. st. 1. i 2.); da je dužnost predsednika veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaženje istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak a ne služi razjašnjenju stvari (član 296. stav 2.); da ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, veće će narediti da se prinudno dovede, ako se dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, veće će odlučiti da se glavni pretres ne održi i narediti da se optuženi na idući pretres prinudno dovede, a ako do privođenja optuženi opravda izostanak, predsednik veća će opozvati naredbu o prinudnom dovođenju (član 304. stav 1.); da ako okrivljeni ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravišta, sud može odlučiti da se glavni pretres održi i u njegovom odsustvu, pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan (član 445. stav 3.); da će se van slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, glavni pretres odložiti rešenjem veća ako treba pribaviti nove dokaze, ili ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog posle učinjenog krivičnog dela nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili ako postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede (član 308. stav 1.); da se veštačenje određuje kad za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem (član 113.); da branilac ne može biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku oslobođeno dužnosti svedočenja i izjavilo je da neće svedočiti (član 70. stav 2.).

Ostalim relevantnim odredbama Zakonika propisano je: da će sudija odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 4) tog člana i da se rešenje sa kratkim obrazloženjem dostavlja javnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom (član 441. st. 1. i 2.); da će rešavajući o prigovoru protiv optužnice, veće odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi - da je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (član 274. stav 1. tačka 3)).

Krivičnim zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), koji je bio na snazi u vreme podnošenja privatne tužbe, bilo je propisano da ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca (uvreda - član 93. stav 1.).

Osnovnim krivičnim zakonom ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90 i "Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01), koji je važio u vreme podnošenja privatne krivične tužbe, bilo je propisano: da ako u ovom zakonu nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor do jedne godine ili novčana kazna (član 95. stav 1. tačka 6)) i da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (član 96. stav 6.).

5. Odlučujući u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud još jednom ukazuje da se prava garantovana odredbom člana 32. stav 1. Ustava prvenstveno odnose na stranke u parničnom postupku i na okrivljenog u krivičnom postupku. Međutim, imajući u vidu citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na privatnog tužioca u krivičnom postupku, Sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u određenim slučajevima moraju garantovati i privatnom tužiocu u krivičnom postupku. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo privatnog tužioca u krivičnom postupku K. 10/04 koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu, odnosno da je, saglasno zakonu, po njegovoj privatnoj krivičnoj tužbi vođen predmetni krivični postupak, Ustavni sud je ocenio da je isti ovlašćen za podnošenje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe je imao neposredan materijalnopravni interes za okončanje predmetnog krivičnog postupka u kome bi bilo raspravljeno pitanje krivične odgovornosti okrivljene E.M. za krivično delo koje joj je stavio na teret privatnom krivičnom tužbom.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i na praksi i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 23. januara 2004. godine kada je podnosilac ustavne žalbe podneo privatnu krivičnu tužbu, do 27. decembra 2007. godine kada je doneto prvostepeno rešenje o obustavi postupka. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak je trajao skoro četiri godine i poklapao se sa rokom apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja propisanim za krivično delo koje je okrivljenoj stavljeno na teret.

Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta odlučivanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, a takođe ni kompleksnost činjeničnog stanja nije zahtevala da dokazni postupak traje duže vreme.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju sudskog postupka, a nije imao na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv neopravdano dugog trajanja krivičnog postupka.

Ustavni sud nalazi da je do okončanja predmetnog postupka donošenjem rešenja kojim je obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja došlo usled odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda. Ovaj zaključak nedvosmisleno proizlazi iz nesporne činjenice da se krivični postupak neprekidno vodio pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu pred istim sudijom i da je glavni pretres šest puta zakazivan i da ni jednom nije održan. Takođe, uočljivi su periodi potpune neaktivnosti suda u trajanju od jedne godine i dva meseca, i to: u periodu od 2. marta 2005. godine (kada je postupajući sudija usvojio predlog da se odredi medecinsko veštačenje okrivljene) do 7. novembra 2005. godine (kada je doneta i ekspedovana naredba za veštačenje) i od 14. novembra 2006. godine (kada je upravnik Instituta za sudsku medicinu obavestio postupajućeg sudiju da u tom Institutu nema zaposlenih neuropsihijatara, te da ne mogu da obave traženo veštačenje i predložio da se isto obavi preko Instituta za psihijatriju) do 8. maja 2007. godine (kada je postupajući sudija doneo novu naredbu kojom je veštačenje povereno Institutu za psihijatriju). Pored navedenog, iako je nadležnom sudu već na prvom zakazanom glavnom pretresu, 7. aprila 2004. godine, dostavljen izveštaj lekara specijaliste Specijalne bolnice za neuropsihijatrijska oboljenja „Sveti Vračevi“ iz Novog Kneževca od 31. marta 2004. godine, u kome je, pored ostalog, navedeno da okrivljena boluje od četiri oboljenja koja su „hroničnog i progredijentnog karaktera i mogu se aktuelizovati u stresogenim situacijama, što se odnosi i na sudski proces, kao i da pogoršanje može bitno i nepredviđeno da ugrozi zdravstveno stanje bolesnice“, sud je tek na glavnom pretresu zakazanom za 2. mart 2005. godine, dakle posle skoro godinu dana, i to na predlog punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, doneo rešenje kojim je usvojio predlog za medicinsko veštačenje okrivljene i odredio da će se konkretno rešenje o veštačenju naknadno doneti. Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda zbog toga ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, odugovlačenje postupka u ovom slučaju pretežno je prouzrokovano propuštanjem nadležnog suda da pravovremeno i efikasno postupa. Zdravstveno stanje okrivljene koje je uslovilo neodržavanje glavnog pretresa ne može se smatrati valjanim razlogom koji bi mogao da opravda prekoračenje razumnog roka za donošenje sudske odluke, pošto je nadležni sud imao mogućnost da obezbedi izvođenje dokaza veštačenjem, s obzirom na činjenicu da je sama okrivljena sudu dostavila medicinsku dokumentaciju koja je mogla biti od značaja za utvrđivanje njene sposobnosti da pristupi na glavni pretres.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu u predmetu K. 10/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), usvojio ustavnu žalbu.

Istovremeno, Ustavni sud nije utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na odgovarajuću naknadu nematerijalne štete, jer takav zahtev podnosilac nije ni postavio.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka o povredi prava privatnog tužioca na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti