Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak protiv podnosioca trajao je preko sedam godina, sa značajnim periodima neaktivnosti suda, što predstavlja neopravdano dugo trajanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz R, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Višeg suda u Novom Pazaru K. 268/10 (ranije Okružnog suda u Novom Pazaru) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Višem sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz R . je 27 . avgusta 201 1. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja , iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 268/10 (ranije Okružnim sudom u Novom Pazaru).

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je 9. oktobra 200 6. godine istražni sudija Okružnog suda u Novom Pazaru doneo rešenje da se protiv njega sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 243. Krivičnog zakona Republike Srbije ; da je nakon „martonske“ istrage, Okružno javno tužilaštvo u Novom Pazaru 24. decembra 2007. godine protiv njega podiglo optužnicu; da je Okružni sud u Novom Pazaru 27. oktobra 2009. godine doneo presudu K. 99/07 kojom ga je oglasio krivim, te da je Apelacioni sud u Kragujevcu svojim rešenjem Kž1. 1644/10 od 28. jula 2010. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje; da nakon održanog ročišta za glavni pretres od 7. februara 2011. godine, do dana podnošenja ustavne žalbe, nije zakazano novo ročište, „a od tada je prošlo gotovo sedam meseci“. Podnosilac ustavne žalbe zaključuje da iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da su mu povređena označena Ustavom zajemčena prava i posebno ističe da je „još od 1. decembra 2006. godine udaljen sa dužnosti sudije i predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru, usled čega nije izabran za sudiju“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se krivični postupak okončao što pre.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/1 1 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, fotokopiju spisa predmeta Višeg suda u Novom Pazaru K. 268/10 i odgovor Višeg suda u Novom Pazaru Su. VIII-40/14 od 5. marta 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica vodi se krivični postupak pred Višim sudom u Novom Pazaru, koji nije okončan.

Postupak je pokrenut 9. oktobra 2006. godine, donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Novom Pazaru Ki. 46/06 da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz člana 243. Krivičnog zakona Republike Srbije. Istraga je 31. oktobra 2006. godine proširena u odnosu na M.Č.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Novom Pazaru je 24. decembra 2007. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica ) podiglo optužnicu za navedeno krivično delo.

Okružni sud u Novom Pazaru je, nakon održanog glavnog pretresa ( 19 puta zakazivan, od čega 13 puta održavan , a 6 puta odlagan – i to : dva puta usled nedolaska branioca podnosioca ustavne žalbe; dva puta usled nedolaska drugookrivljenog i njegovog branioca, odnosno na zahtev branioca drugookrivljenog; jedanput usled nedolaska branioca podnosioca ustavne žalbe i branioca drugookrivljenog; jedanput zbog nedolaska javnog tužioca koji je imao smtrni slučaj u porodici) i sprovedenog dokaznog postupka, 27. oktobra 2009. godine doneo osuđujuću presudu K. 99/07, koja je 28. jula 20 10. godine ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 1. 1644/10 i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Predmet je nakon prijema u Višem sud u u Novom Pazaru dobio novi broj K. 268/10.

U ponovnom postupku, ročište za glavni pretres zakazano pet puta, od kojih su četiri održana (7. februara 2011. godine, 20. novembra 2012. godine, 19. decembra 2012. godine i 22. januara 2013. godine), a jedno nije (2. oktobra 2012. godine, jer nisu obezeđeni članovi veća-sudije porotnici).

Ročište za glavni pretres je u dva navrata odlagano na neodrđeno vreme, i to: 7. februara 2011. godine (radi obavljanja veštačenja komisije veštaka građevinske, ekonomske i geodetske struke), nakon čega je prvo sledeće ročište zakazano za 2. oktobar 2012. godine, a pošto je sudu dostavljen nalaz i mišljenje komisije veštaka; 22. januara 2013. godine (radi obavljanja super veštačenja koje je povereno Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu).

Spisi predmeta su sa veštačenja vraćeni Višem sudu u Novom Pazaru 19. februara 2014. godine i predmet je dodeljen u rad drugom sudiji 4. marta 2014. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 9. oktobra 20 06. godine, kada je Okružni sud u Novom Pazaru doneo rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, pa nadalje.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak traje sedam godina i pet meseci , kao i da prvostepeni postupak nije okončan ni do 5. marta 201 4. godine (kada je Viši sud u Novom Pazaru Ustavno m sudu dostavio fotokopiju svojih spisa i odgovorio na navode ustavne žalbe), što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može opravdati ovako dugo trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da se predmetni krivični postupak neprekidno vodi pred ranije Okružnim, sada Višim sudom u Novom Pazaru, da traje sedam godina i pet meseci i da je za sv e vreme trajanja postupka doneta samo jedna prvostepena presuda. Nakon ukidanja prvostepene presude, u ponovnom postupku je ročište za glavni pretres u periodu od tri godine i tri meseca zakaz ano svega pet puta. Ustavni sud je pritom imao u vidu činjenicu da su se sudski spisi nalazili na komisijskom, a potom super veštačenju ukupno godinu dana i sedam meseci (od 31. januara 2012. godine do 24. jula 201 2. godine i od 22. januara 2013. godine do 19. februara 2014. godine ), ali je ocenio da ova činjenica nije od značaja za drugačiju odlku Suda, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima u okviru svoje nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud ukazuje da nije potrebno posebno ocenjivati složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, niti značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da je tri puta ročište za glavni pretres odlagano usled nedolaska branioca podnosica ustavne žalbe (dva puta u 2008. godini i jedanput u 2009. godini), ali je mišljenja da to nije od značajnijeg uticaja na dužinu trajanja postupka, budući da je za nerazumno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran prevashodno postupajući prvostepeni sud, a ne podnosilac ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke. Sud je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio Višem sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni krivični postupak okončao u najkraćem roku, saglasno članu 89. stav 2. Zakona. Ustavni sud je našao, pošto podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je utvrđivanje povrede prava dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosiocu.

Budući da se pravom iz člana 33. stav 6. Ustava svakom kome se sudi za krivično delo jemči pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, Ustavni sud nalazi da je navedeno pravo okrivljenog sastavni deo i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te stoga Sud smatra da nije neophodno da se osnovanost ustavne žalbe podnosioca u odnosu na pravo iz člana 33. stav 6. Ustava razmatra posebno.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti