Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 12 godina. Glavni uzroci kašnjenja bili su neefikasno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz N . S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6571/98, a okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5925/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz N . S . je 26. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika B . A, advokata iz N . S, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6571/98, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5925/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je bio prvotuženi u parničnom postupku koji je pokrenut tužbom radi naknade štete, proistekle iz saobraćajnog udesa, podnetom 15. oktobra 1998. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu; da je nad drugotuženim osiguravajućim društvom tokom trajanja parničnog postupka otvoren stečajni postupak, nakon čega je doneta prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen; da je po žalbi tužioca, rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu, prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku doneta prvostepena presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi štetu; da je protiv prvostepene presude izjavio žalbu, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio prvostepenu presudu, tako da je parnični postupak nakon skoro 13 godina okončan.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, da javno objavi svoju odluku i da mu naknadi štetu „u iznosu od 687.500,00 dinara sa pripadajućim kamatama“, iz čega proističe da traži naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6571/98, kasnije Osnovnog suda u Novom Sadu P. 5925/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac – T. K. iz N. S . je 15. oktobra 1998. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu radi naknade štete, protiv tuženog – M . K . iz N . S, ovde podnosioca ustavne žalbe, i A.D. „B . osiguranje“ iz Z, tražeći da sud obaveže tužene da mu solidarno naknade nematerijalnu štetu koju je pretrpeo kao posledicu saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali tužilac i tuženi - M . K ..

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 6571/98. Tuženi su 22. decembra, odnosno 11. februara 1999. godine dostavili odgovore na tužbu. Prvostepeni sud je zakazao 16 ročišta za glavnu raspravu (18. februara i 9. decembra 1999, 15. maja, 13. septembra i 7. decembra 2000, 24. aprila, 21. juna i 12. septembra 2001, 23. januara, 19. marta i 2. oktobra 2003, 28. oktobra 2004, 19. aprila 2006, 13. marta, 16. maja i 20. juna 2007. godine), koja su gotovo sva i održana. Na ročištima je sproveden dokazni postupak veštačenjem od strane veštaka saobraćajne struke i lekara medicinske struke – hirurga ortopeda, neuropsihijatra i lekara ORL, saslušane su parnične stranke i predloženi svedok.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6571/98 od 26. jula 2007. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi M. K . da mu na ime naknade nematerijalne štete (za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za pretrpljeni strah, za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti) isplati određene novčane iznose , sa pripadajućom kamatom i da mu naknadi parnične troškove, a u odnosu na tuženog A.D. „B . osiguranje“ iz Z . određen je prekid postupka, jer je nad tim tuženim otvoren stečajni postupak.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 6172/07 od 21. oktobra 2009. godine žalbu tužioca usvojio, pa je ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6571/98 od 20. juna 2007. godine u pobijanom odbijajućem delu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, odnosno zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ponovni postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, na koji je nakon 1. januara 2010. godine prešla nadležnost za odlučivanje, a predmetu je dodeljen broj P. 5925/10. Do donošenja sledeće presude sud je zakazao dva ročišta za glavnu raspravu (16. marta i 19. maja 2010. godine). Na ročištima je sproveden dokazni postupak, u kojem je obavljeno dopunsko saobraćajno veštačenje. Tužilac je nakon dostavljanja nalaza sa mišljenjem veštaka precizirao tužbeni zahtev prema nalazu veštaka i sud je nakon ročišta održanog 19. maja 2010. godine doneo presudu.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 5925/10 od 19. maja 2010. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi M. K . obavezan da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u iznosima i na način kako je navedeno u presudi, kao i da tužiocu naknadi parnične troškove, a sa preostalim tužben im zahtev om tužilac je odbijen.

Apelacioni sud u Novom Sadu je odlučujući o žalbama parničnih stranaka, presudom Gž. 10384/10 od 14. juna 2011. godine žalbu tužioca odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 5925/10 od 19. maja 2010. godine u pobijanom odbijajućem delu, a žalbu tuženog delimično usvojio i prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 207.500 dinara (umesto ranije dosuđenog iznosa od 276.500 dinara), dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu, žalbu tuženog odbio i potvrdio prvostepenu presudu.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 28. jula 2011. godine uručen punomoćniku tuženog M. K, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog parničnog postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 15. oktobra 1998. godine , podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10384/10 od 14. juna 2011. godine, iz čega proizilazi da je postupak ukupno trajao preko 12 i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, do donošenja prve po redu presude, zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci, pa i više od godinu dana, a prvu presudu (P. 6571/98 od 20. juna 2007. godine) je doneo nakon više od osam godina od podnošenja tužbe (15. oktobra 1998. godine). Međutim, navedena prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6172/07 od 21. oktobra 2009. godine, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i Okružni sud u Novom Sadu, jer je više od dve godine (do donošenja rešenja Gž. 6172/07 od 21. oktobra 2009. godine) odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude P. 6571/98 od 20. juna 2007. godine, imajući u vidu da je u vreme odlučivanja o žalbi predmetni postupak već trajao više od 11 godina nakon podnošenje tužbe.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen, jer je sud odredio nekoliko veštačenja, od strane veštaka različitih struka, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da obezbedi da veštaci u primerenom roku dostave svoje nalaze sa mišljenjem. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koja je vođena protiv njega radi naknade štete.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Novom Sadu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6571/98, a okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5925/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke, i istovremeno našao da je samo usvajanje ustavne žalbe dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da podnosilac nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljene povrede Ustavom zajemčenog prava.

6. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe istu vezuje za iznose koje je, kao štetnik, obavezan da plati oštećenom – tužiocu u predmetnom pravnosnažno okončanom parničnom postupku, zbog čega je ocenio da nema Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog Suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti