Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je u parničnom postupku koji je trajao preko devet godina povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4007/2018
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz sela L . kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 1163/14 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. L . izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Čačku P. 1163/14 od 23. decembra 2016. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1125/17 od 13. februara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz sela L . kod Čačka podneo je Ustavnom sudu, 4. aprila 2018. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da u konkretnom slučaju postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, osporava i presudu Osnovnog suda u Čačku P. 1163/14 od 23. decembra 2016. godine i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1125/17 od 13. februara 2018. godine. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih prava, kao i da se poništi osporena drugostepena presuda. Ustavnom žalbom je tražena naknada nematerijalne štete, kao i naknada za troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 1163/14 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac Akcionarsko društvo ... „P.“ Čačak podnelo je 19. decembra 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja prava službenosti.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 60 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 44 održano na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka, uviđajem na licu mesta (u tri navrata) i veštačenjem sudskih veštaka saobraćajne i rudarske struke i veštaka geometra, koja su više puta dopunjavana. Ostalih 16 ročišta nije održano i to jedno zbog neuredne dostave poziva, tri jer su spisi predmeta bili kod veštaka, jedno jer su spisi bili kod Višeg suda u Čačku, jedno bez navođenja razloga, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva zbog štrajka advokata, jedno zbog nedostavljanja nalaza veštaka, četiri na zahtev stranaka radi mirnog rešenja spora i jedno je otkazano na zahtev punomoćnika tuženog.

Osnovni sud u Čačku je doneo rešenje 1. juna 2011. godine kojim se smatra da je tužba tužioca povučena, zbog nedolaska uredno pozvanih stranaka, da bi na ročištu održanom 19. oktobra 2011. godine bio usvojen predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje.

Tužilac je u tužbi predložio usvajanje privremene mere o kojoj je u toku postupka više puta rešavano, i to: rešenjima Opštinskog suda u Čačku P. 1967/08 od 13. marta 2009. godine i P. 1967/08 od 16. juna 2009. godine, kojima je bila usvojena predložena privremena mera, i koja su bila ukinuta rešenjima Okružnog suda u Čačku Gž. 532/09 od 25. marta 2009. godine i Gž. 1141/09 od 1. jula 2009. godine; rešenjem Osnovnog suda u Čačku P. 4565/11 od 12. juna 2012. godine, kojim je, takođe usvojena predložena privremena mera, koje je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 458/12 od 27. jula 2012. godine preinačeno tako što je odbijen predlog; rešenjem Osnovnog suda u Čačku P. 4565/11 od 25. jula 2014. godine odbijen je predlog za određivanje privremene mere, koje je ukinuto rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 776/14 od 24. septembra 2014. godine; rešenjem Osnovnog suda u Čačku P. 1163/11 od 12. juna 2012. godine, usvojena je predložena privremena mera, a rešenje je postalo pravosnažno 8. aprila 2015. godine.

Osporena presuda Osnovnog suda u Čačku P. 1163/14 od 23. decembra 2016. godine je potvrđena osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1125/17 od 13. februara 2018. godine, kojima je pravosnažno ustanovljeno pravo tražene stvarne službenosti.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe - 19. decembra 2008. godine do donošenja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1125/17 od 13. februara 2018. godine , kojim je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo devet godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku postavila složena činjenična pitanja koja su zahtevala nešto obimniji dokazni postupak.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe i njegovog punomoćnika, Ustavni sud je ocenio da su oni delimično doprineli dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da četiri ročišta nisu održana na zahtev stranaka radi mirnog rešenja spora, a jedno nije održano na zahtev punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, kao i da je bilo utvrđeno da je tužba u toj pravnoj stvari povučena zbog nedolaska uredno pozvanih stranaka, da bi kasnije došlo do povraćaja u pređašnje stanje ali da to nije bilo od odlučnog značaja na trajanje postupka. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dao postupajući prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pred prvostepenim sudom trajao ukupno osam godina, odnosno da je prvostepena presuda doneta tek nakon osam godina od podnošenja tužbe. Prvostepeni sud je u toku postupka doneo čak pet rešenja kojima je odlučivao o privremenoj meri od kojih su tri bila ukinuta i jedno preinačeno od strane drugostepenog suda, da bi peto bilo potvrđeno i postalo pravosnažno, a što je doprinelo dužem trajanju osporenog postupka. Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da 16 ročišta nije održano od kojih dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog neuredne dostave, jedno bez navođenja razloga. Takođe tri ročišta nisu održana jer su spisi predmeta bili kod veštaka i jedno zbog nedostavljanja nalaza veštaka, a što je u konačnom za posledicu imalo produženje postupka , budući da je sud zbog sporosti ili odugovlačenja veštačenja mogao da naredi zamenu veštaka ili u slučaju kada veštak bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje, veštaka i novčano kazni. Činjenica da dva ročišta nisu održana zbog štrajka advokata, koja se ne mogu staviti na teret sudu, ne može biti opravdanje za navedeno trajanje osporenog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno imajući u vidu dužinu trajanja postupka i delimični doprinos podnosioca njegovom trajanju. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

6. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na osporene presude Osnovnog suda u Čačku P. 1163/14 od 23. decembra 2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1125/17 od 13. februara 2018. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti