Odbacivanje ustavne žalbe u ostavinskom postupku zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u ostavinskom postupku. Utvrđeno je da se žalbom izražava samo nezadovoljstvo ishodom postupka i ocenom dokaza, što ne predstavlja ustavnopravni razlog za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4008/2010
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dimitrija Dimitrijevića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dimitrija Dimitrijevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2411/10 od 29. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dimitrije Dimitrijević iz Beograda izjavio je 6. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2411/10 od 29. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da učesnik u ostavniskom postupku "ne može biti kriv zbog nepravilnosti koje postoje po pitanju imena da li se radi o ostaviocu Verki ili Verici", kao i da među naslednim učesnicima nije bilo sporno "da je u pitanju ista osoba"; da je zahtevao izuzeće postupajućeg sudije i da njegov zahtev nije prihvaćen.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud naloži Osnovnom sudu u Nišu da postupak raspravljanja zaostavštine ostavilje Verice Dimitrijević "sprovede i okonča".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe 2. aprila 2008. godine pred Opštinskim sudom u Nišu inicirao pokretanje postupka za raspravljanje zaostavštine iza ostavilje pok. Verice Dimitrijević; da su ostavinskom sudu dostavljeni izvodi iz registra nepokretnosti u kojima je kao titular prava na nepokretnostima upisana Verka Dimitrijević; da je ostavinski sud naslednim učesnicima naložio da dostave dokaze kojima se potvrđuje istovetnost lica upisanog u registar nepokretnosti i ostavilje, uz upozorenje da će u suprotnom ostavinski postupak biti obustavljen zbog toga što nema dokaza o imovini koja bi mogla predstavljati zaostavštinu; da nasledni učesnici nisu postupili po nalogu suda; da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu O. 944/08 od 12. juna 2009. godine postupak za raspravljanje zaostavštine pok. Verice Dimitrijević obustavljen jer imenovana ostavilja nema imovinu koja bi mogla predstavljati zaostavštinu; da je nasledni učesnik Dimitrije Dimitrijević, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv tog rešenja i da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2411/10 od 29. jula 2010. godine odbijena njegova žalba.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako zakonom nije drugačije određeno (član 30. stav 2.); da u postupku za raspravljanje zaostavštine sud, između ostalog, utvrđuje koja imovina sačinjava zaostavštinu umrlog (član 87.); da se postupak za raspravljanje zaostavštine pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo (član 89. stav 1.); da je kad je neko lice umrlo matičar, koji je nadležan da izvrši upis u matičnu knjigu umrlih, dužan da po izvršenom upsu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu, a ako matičar nije u mogućnosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice dostaviće smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolaže (član 92. st. 1. i 2.); da se smrtovnica sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojima je umrli živeo, kao i od drugih lica koja mogu pružiti podatke koji se unose u smrtovnicu (član 93. stav 1.); da će ostavinski sud, ako mu je dostavljena nepotpuna smrtovnica ili samo izvod iz matične umrlih, prema okolnostima sam sastaviti smrtovnicu u sudu, ili će narediti da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda, ili će sastavljanje smrtovnice poveriti matičaru (član 94. stav 1.); da se u smrtovnicu, između ostalih podataka, unose i podaci o imovini umrlog (član 95. st. 1. i 2.); da će ostavinski sud, ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, obustaviti raspravljanje zaostavštine (član 113. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala (član 3. stav 3.); da sud odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celog postupka (član 8.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke (član 221. stav 1.); da se ne dokazuju činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, ali da sud može odlučiti da se dokazuju i priznate činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati (član 222. stav 1.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja, a da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije određeno (član 223. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, već da podnosilac izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što nadležni sud u postupku raspravljanja zaostavštine nije po službenoj dužnosti utvrđivao istovetnost ostavilje i lica upisanog u registar nepokretnosti.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ispitivati utvrđene činjenice i primenu materijalnog i procesnog prava u građanskom sudskom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizilazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno.

Podnosilac ustavne žalbe nije preduzeo nikakve aktivnosti povodom naloga suda da dostavi dokaz kojim se potvrđuje istovetnost lica upisanog u registar nepokretnosti i ostavilje, iako je bio upozoren da će u suprotnom ostavinski postupak biti obustavljen zbog toga što nema dokaza o imovini koja bi mogla predstavljati zaostavštinu, čime je svojim pasivnim držanjem ishodovao obustavu postupka raspravljanja zaostavštine. Okolnost da je odredbama Zakona o vanparničnom postupku propisano da ostavinski sud i nadležni matičar ex officio preduzimaju određene radnje kako bi zaostavština bila raspravljena, ne oslobađa u potupnosti nasledne učesnike od dokazivanja činjenica bitnih za nastanak ili ostvarivanje njihovih prava.

Po oceni Ustavnog suda, okolnost da je među naslednim učesnicima nesporna istovetnost između ostavilje i lica upisanog u registar nepokretnosti nije ni od kakvog značaja, jer je sud dužan da dokazuje i priznate činjenice ako postoji opasnost da stranke priznavanjem činjenica u građanskom postupku idu za tim da vrše nedozvoljena raspolaganja. Podnosilac ustavne žalbe sem navoda kojima izražava subjektivno nezadovoljstvo ne iznosi ustavnopravne razloge koji bi ukazali da je u konkretnom slučaju moglo doći do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Navodi podnosioca ustavne žalbe da je tražio izuzeće sudije, nisu precizirani navodom o kom je sudiji reč, kao ni da li je reč o zahtevu pred prvostepenim ili drugostepenim sudom. Takođe, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi kojima bi se mogla dovesti u sumnju nepristrasnost nekog od sudija koji su postupali u postupku raspravljanja zaostavštine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u ostavinskom postupku zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti