Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Dosuđena naknada od 600 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije adekvatna, te je utvrđeno pravo na ukupno 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4008/2019
19.05.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. L . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2022. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo V. L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine , kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. L . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 23. oktobra 2019 . godine, preko punomoćnika V. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalb u protiv presud e Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama č lana 32 . stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Osporenom presud om Višeg suda u Beogradu je pravnosn ažno odlučeno o tužbi podnosioca ustavne žalb e radi isplat e novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10, a koja je protiv Republike Srbije podnet a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl užbeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 600 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

U ustavnoj žalb i se navodi da je podnosi lac prijavi o svoj a potraživanj a po osnovu neisplaćenih zarada u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom „I.“ a.d. u stečaju Beograd, koja su mu utvrđena i koja u tom postupku nije naplati o; da dosuđeno novčano obeštećenje nije primereno, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o ostvarivanju prava na zaradu, koje je od egzistencijalnog značaja.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalb u, poništi osporenu presud u Višeg suda u Beogradu i podnosiocu dosudi iznos od 2.000 evra na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 971/18 od 18. juna 2018. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnosi oca ustavne žalb e, i utvrđeno da m u je u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „I.“ a. d. u stečaju Beograd u predmetu St. 4155/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , a u kome je podnosilac prijavi o svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku .

Osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine podnosiocu ustavn e žalb e, koji je ima o procesno svojstvo tuži oca, na ime novčanog obeštećenja je pravnosnažno do suđen iznos od 600 evra, dok je deo tužben og zahtev a preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra odbijen kao neosnovan .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnje podnosioca ustavn e žalb e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina na knade neimovinske štete koja je na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku dosuđ ena od strane „redovnih“ sudova zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da se u primerenom roku naplati prav nosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu ustavn e žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu osporen om presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine, kojom mu je na ime no včanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 4155/10 prav nosnažno dosuđen iznos od 600 evra, u dinarskoj p rotivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalb u u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač ki 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjen om za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Beogradu Gžrr. 426/19 od 5. septembra 2019. godine , kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocu ustavn e žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 4155/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocu ustavn e žalbe utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn e žalb e u odnosu na istaknut u povred u prava iz čl. 36. i 58. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavn u žalb u odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavn e žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedovoljne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti