Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Radmile Vićovac Brkić. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je zbog nedostatka razloga, dok je deo protiv upravnih akata i presude Upravnog suda odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Vićovac Brkić iz Mladenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Vićovac Brkić izjavljena protiv rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Barajevo broj 463-82/91 od 21. decembra 2005. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Sektor za imovinsko pravne poslove broj 46-00-00505/91-13 od 4. decembra 2007. godine, presude Upravnog suda U. 2320/10 (2008) od 30. septembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 324/10 od 3. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Radmila Vićovac Brkić iz Mladenovca je 27. januara 2011. godine, preko punomoćnika Đorđa Jevtovića, advokata iz Mladenovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Barajevo broj 463-82/91 od 21. decembra 2005. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Sektor za imovinsko pravne poslove broj 46-00-00505/91-13 od 4. decembra 2007. godine, presude Upravnog suda U. 2320/10 (2008) od 30. septembra 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp 324/10 od 3. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i prava na nasleđivanje iz člana 59. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Uzp. 324/10 od 3. decembra 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev Radmile Vićovac Brkić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda U. 2320/10 (2008) od 30. septembra 2010. godine, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, pa je stoga odbačen na osnovu odredbe člana 53. stav 1. istog zakona.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu prava na imovinu i prava na nasleđivanje u celini odnosi na osporavanje pravilnosti primene materijalnog prava u upravnom postupku u kome su doneta osporena rešenja i u upravnom sporu u kome je doneta osporena presuda. Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne odnose na navedeno procesno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 324/10 od 3. decembra 2010. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke podnositeljke odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je, saglasno odbredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Barajevo broj 463-82/91 od 21. decembra 2005. godine i Ministarstva finansija Republike Srbije - Sektor za imovinsko pravne poslove broj 46-00-00505/91-13 od 4. decembra 2007. godine, kao i osporenu presudu Upravnog suda U. 2320/10 (2008) od 30. septembra 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnim stvarima iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 2320/10 (2008) od 30. septembra 2010. godine primila pre 3. decembra 2010. godine kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 324/10, a ustavnu žalbu izjavila 27. januara 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporenih rešenja donetih u upravnom postupku i osporene presude donete u upravnom sporu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 3550/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 2786/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 5326/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u upravnom postupku
• Už 5203/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u postupku izuzimanja zemljišta
• Už 16/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene nakon presude Upravnog suda
• Už 287/2011: Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog roka nakon nedozvoljenog pravnog leka
• Už 4162/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti