Ustavna žalba udruženja akcionara zbog odbijanja upisa usklađivanja u Registar

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu udruženja akcionara, izjavljenu protiv odluka kojima je odbijena prijava za upis usklađivanja u Registar udruženja. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje, jer podnosilac nije uskladio statut sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-401/2014
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Udruženja akcionara „Henkel-Merima“ iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Udruženja akcionara „Henkel-Merima“ izjavljena protiv rešenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu broj 119-024-00-00234/2011-07 od 2. decembra 2011. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2873/12 od 3. oktobra 201 3. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Udruženje akcionara „Henkel-Merima“ iz Kruševca, preko punomoćnika Radeta Dimitrijevića, advokata iz Kruševca, podnelo je Ustavnom sudu, 13. januara 20 14. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu broj 119-024-00-00234/2011-07 od 2. decembra 2011. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2873/12 od 3. oktobra 201 3. godine, zbog povrede načela o neposrednoj primeni ljudskih i manjinskih prava iz člana 18. Ustava Republike Srbije i povrede pr ava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i zbog povrede slobode udruživanja, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 55. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe, postupajući po nalozima Agencije za privredne registre, četiri puta uređivao prijavu za upis usklađivanja u Registar udruženja, nakon čega je Agencija odbacila prijavu podnosioca, pogrešno primenjujući čl. 22, 30. i 79. Zakona o udruženjima; da u rešenju Agencije nije navedeno koji uslov iz člana 79. Zakona, odnosno člana 30. Pravilnika o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja podnosilac nije ispunio; da skupština udruženja odlučuje o udruživanju u saveze, o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja i dr, a da se to ne uređuje statutom, „kako smatra Agencija“; da nadležno ministarstvo nije ocenilo sve žalbene navode, a da je Upravni sud „samo u pet redova“ obrazložio osporenu odluku, ne ocenjujući navode tužbe.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je 15. aprila 2011. godine dostavio prijavu koja je overena pečatom udruženja, odluku o izboru zastupnika udruženja i dva primerka statuta udruženja, a da je na primedbe Agencije, koje se odnose na član 12. Zakona o udruženjima, odgovorio u podnesku od 14. maja 2011. godine. Podnosilac ističe da se na internet stranici Agencije nalazi uputstvo o tome koji se dokumenti podnose uz prijavu, ali da u tom uputstvu nije navedeno da se statutom moraju regulisati pitanja udruživanja udruženja, postupka usvajanja finansijskih i drugih izveštaja, niti postupanja sa imovinom udruženja za slučaj prestanka njegovog postojanja.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i slobode, poništi osporene akte i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postu pku, na osnovu uvida u osporene akte i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Udruženje akcionara „Henkel-Merima“ iz Kruševca, ovde podnosilac ustavne žalbe podnelo je 21. marta 2011. godine Agenciji za privredne registre (dalje u tekstu: Agencija) prijavu za upis usklađivanja udruženja u Registar udruženja.

Postupajući po nalogu Agencije od 4. maja 2011. godine, kojim mu je naloženo da uredi podnetu prijavu, podnosilac ustavne žalbe je u podnesku od 14. maja 2011. godine naveo da udruženje nema imovinu i neće je ni sticati, a svoju aktivnost će finansirati sredstvima svojih članova koji imaju ekonomski i pravni interes da tu aktivnost finansiraju, do visine stvarnih troškova te aktivnosti. Dopisom Agencije od 19. maja 2011. godine naloženo je podnosiocu ustavne žalbe da u statutu udruženja navede da udruženje neće imati imovinu, niti se učlanjivati u druge asocijacije, s obzirom na primedbe podnosioca date povodom naloga da se u statutu predvide odredbe o načinu odlučivanja u saveze i postupanja sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka. U odgovoru podnosioca ustavne žalbe dostavljenom Agenciji 27. maja 2011. godine navodi se: da je autonomno pravo udruženja kako će statutom regulisati pitanja u vezi sticanjem imovine, udruživanjem u saveze i dr; da promene statuta može da izvrši samo skupština udruženja, a «organizovanje skupštine je veliki novčani izdatak za udruženje »; da statutom nije predviđeno udruživanje u saveze, jer udruženje za tim trenutno nema potrebe, a ukoliko se u budućnosti izmene oklonosti, podnosilac će doneti odluku o izmeni i dopuni statuta.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BU 7083/2011 od 15. avgusta 2011. godine odbačena je prijava za upis usklađivanja Udruženja akcionara „Henkel-Merima“ iz Kruševca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u Registar udruženja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je registrator, postupajući po prijavi, utvrdio da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 79. Zakona o udruženjima i člana 30. Pravilnika o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja, odnosno da ni u naknadno ostavljenom roku nije postupljeno po obaveštenju od 1. juna 2011. godine, kojim je traženo da se dostavi: uredno popunjena prijava za usklađivanje udruženja u skladu sa iznetim primedbama (posebno oblasti ostvarivanja ciljeva), sa potpisom podnosioca prijave, snabdevenu pečatom udruženja, kao i dodatak uz prijavu sa upisanom delatnosti udruženja; dva primerka statuta udruženja koje će u preambuli sadržati poziv na odredbe Zakona o udruženjima koje se odnose na usklađivanje sa novim zakonom i koji će sadržati sve zakonom predviđene elemente, među kojima i odredbe o oblasti ostvarivanja ciljeva, postupku usvajanja finansijskih i drugih izveštaja, što je, saglasno članu 22. Zakona, nadležnost skupštine i odredbu da se udruženje neće udruživati u saveze, te da neće imati imovinu, u skladu sa primedbom podnosioca prijave povodom obaveštenja registratora od 4. maja 2011. godine. Polazeći od navedenog, odlučeno je kao u dispozitivu, na osnovu odredaba člana 30. st. 1, 2, 3. i 4. Zakona.

Osporenim rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu broj 119-024-00-00234/2011-07 od 2. decembra 2011. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja Agencije. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja naveo da iz spisa predmeta nesporno proizlazi da prijava nije overena pečatom udruženja i ne sadrži oblast ostvarivanja ciljeva, kao i da statut ne sadrži oblast ostvarivanja ciljeva i postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja koje usvaja skupština. Polazeći od navedenog, ocenjeno je da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 12. i 22. Zakona o udruženjima, te da je prvostepeni organ pravilno primenio odredbe člana 30. st. 1, 2, 3. i 4. tog zakona.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2873/12 od 3. oktobra 201 3. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe, a u obrazloženju presude je ocenjeno da iz obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta proizlazi da podnosilac nije u ostavljenom roku otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje po prijavi, budući da statut udruženja ne sadrži oblast ostvarivanja ciljeva i postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja, zbog čega je prvostepeni organ pravilno odbacio prijavu podnosioca, na osnovu člana 30. stav 4. Zakona o udruženjima.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja (član 55. stav 1.); da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom (član 55. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima građana ("Službeni glasnik SRS", br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94) bilo je propisano da svojstvo pravnog lica udruženje građana stiče danom upisa u registar (član 10. stav 3.) .

Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09) propisano je: da udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar (član 4. stav 2.); da se statutom obavezno uređuje, pored ostalog, oblast ostvarivanja ciljev a, ciljevi radi kojih se osniva; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stiče dobit, ako je udruženje obavlja; postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja (član 12. stav 4.).

Odredbama člana 29. Zakona propisano je: da se upis u Registar vrši na osnovu prijave za upis (stav 1.); da s adržinu i izgled prijave iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar (stav 2.); da se uz prijavu podnose osnivački akt, dva primerka statuta, kao i druge isprave koje se utvrđuju aktom koji donosi ministar (stav 4.).

Ostalim odredbama navedenog zakona predviđeno je: da registrator rešenjem odbacuje prijavu ako prijava, osnivački akt ili statut ne sadrž e sve podatke propisane zakonom (član 30. tačka 4)); da udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način (član 36.); da u druženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni njegovim statutom (član 37.); da u druženje vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji (član 39. stav 1.); da društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana (" Službeni glasnik SRS", br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i " Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94) nastavljaju sa radom kao udruženja od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 18 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona (član 78.); da su društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi iz člana 78. ovog zakona dužni da Registratoru uz prijavu za upis usklađivanja podnesu rešenje o upisu u Registar društvenih organizacija i udruženja građana, odluku o izboru zastupnika udruženja i overenu fotokopiju lične karte zastupnika udruženja, kao i dva primerka novog statuta (član 79. stav 1.); da se društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi koji ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora brišu iz Registra i gube status pravnog lica, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom (član 79. stav 2.).

Pravilnikom o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja („Službeni glasnik RS“, broj 80/09 ) predviđeno je da se upis u Registar udruženja građana upisanih u Registar društvenih organizacija i udruženja građana prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana vrši na osnovu prijave za upis usklađivanja u Registar (član 29. stav 1.); da se uz prijavu iz člana 29. stav 1. ovog pravilnika podnose – rešenje o upisu u Registar društvenih organizacija i udruženja građana, akt o izboru zastupnika udruženja, overena fotokopija lične karte zastupnika udruženja, dva primerka novog statuta i drugi akti doneti u postupku usklađivanja (član 30.)

Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“, br. 46/06 i 111/09), koji se primenjivao u vreme donošenja predmetnog rešenja Agencije za privredne registre, bilo je propisano da se odredbe ovog zakona odnose na privredna društva, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko - dilerska društva i druga pravna lica (član 1. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u predmetnom postupku po prijavi za upis usklađivanja udruženja u Registar udruženja povređeno pravo na pravično suđenje, time što ni nadležno ministarstvo, niti Upravni sud nisu ocenili navode njegove žalbe, odnosno tužbe, kojima je ukazivao na to da su bili bez pravnog osnova nalozi Agencije za uređenje predmetne prijave i da su odredbe čl. 22, 30. i 79. Zakona o udruženjima pogrešno primenjene.

Ocenjujući ove navode ustavn e žalb e sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na ustavnopravno prihvatljiv način , jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ispitujući da li je osporeni akt obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim , Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba zakona proizlazi da udruženje može sticati imovinu, između ostalog, od dobrovoljnih priloga, što će mu omogućiti obavljanje aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi udruženja. S obzirom na to da uduženje stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar udruženja, takvo udruženje je, u skladu sa ranije važećim Zakonom o računovodstvu i reviziji , imalo obavezu da vodi poslovne knjige i sačinjava finansijske izveštaje,

Primenjujući navedene odredbe zakona na konkretan slučaj, Ustavni sud je našao da je Upravni sud u osporenoj presudi izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da podnosilac ustavne žalbe u postupku po prijavi za upis usklađivanja udruženja u Registar udruženja nije u ostavljenom roku otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje po prijavi, budući da statut udruženja ne sadrži oblast ostvarivanja ciljeva i postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja, koji su predviđeni članom 12. stav 4. Zakona o udruženjima kao obavezni elementi statuta. Stoga, po oceni Ustavnog suda, nisu ustavnopravno prihvatljive tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da nije bio dužan da statutom predvidi odredbe o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja, zbog toga što o tim pitanjima odlučuje skupština udruženja.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da u uputstvu objavljenom na internet stranici Agencije nije navedeno da se statutom mora regulisati pitanje postupanja sa imovinom udruženja za slučaj prestanka njegovog postojanja, Ustavni sud ističe da se, saglasno navedenoj odredbi člana 12. stav 4. Zakona o udruženjima (dalje u tekstu: Zakon) to pitanje mora obavezno urediti statutom. Ustavni sud ukazuje na obavezu udruženja upisanih u registar prema odredbama ranije važećeg zakona, da usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama novog zakona (član 78.), te da uz prijavu za upis usklađivanja dostave, pored ostalog, dva primerka novog statuta (član 79. stav 1.). Polazeći od navedenog, Sud nalazi da je i statut postojećoh udrženja morao da sadrži odredbe o postupanju sa imovinom udruženja za slučaj prestanka njegovog postojanja.

U vezi sa navodima ustavne žalbe da podnosilac nije bio dužan da u statutu udruženja navede da udruženje neće imati imovinu, niti se učlanjivati u druge asocijacije, Ustavni sud konstatuje da je takav nalog Agencije usledio nakon što je podnosilac, na zahtev Agencije da statutom predvidi odredbe o postupanju sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka, odgovorio da udruženje nema imovinu i neće je ni sticati, a svoju aktivnost će finansirati sredstvima svojih članova koji imaju ekonomski i pravni interes da tu aktivnost finansiraju, do visine stvarnih troškova te aktivnosti.

Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje da je podnosilac pre donošenja prvostepenog rešenja delimično uredio prijavu, Ustavni sud je konstatovao da iz obrazloženja rešenja Agencije od 15. avgusta 2011. godine i osporenog drugostepenog rešenja proizlazi da predmetna prijava ne sadrži potpis podnosioca prijave i pečat udruženja. Ovaj sud je, s tim u vezi, utvrdio da je Upravni sud otklonio navedene propuste, nalazeći da statut udruženja ne sadrži oblast ostvarivanja ciljeva i postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja. Imajući u vidu da podnosilac nije otklonio ostale nedostatke u postupku podnošenja predmetne prijave, Ustavni sud je prihvatio ocenu Upravnog suda da navodi tužbe ne dovode u pitanje zakonitost osporenog rešenja Ministarstva finansija.

Podnosilac ustavne žalbe, takođe, ističe da mu prijava nije mogla biti odbačena na osnovu odredaba člana 30. Zakona, bez navođenja konkretnog uslova koji nije ispunio, te da je odredba člana 30. Pravilnika o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja (dalje u tekstu: Pravilnik) protivrečna odredbama člana 30. Zakona, kojima je izričito propisano kada će registrator odbaciti prijavu za upis u Registar udruženja. Ustavni sud konstatuje da je odredbama člana 29. Zakona propisano da se Pravilnikom uređuju sadržina, izgled prijave i isprave koje treba podneti za upis u Registar udruženja, a da je postupak po prijavi za upis usklađivanja udruženja koja su bila upisana u registar prema odredbama ranije važećeg zakona propisan odredbama čl. 78. i 79. Zakona. Takva udruženja su bila dužna da u roku od 18 meseci od dana početka primene novog zakona, usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama novog zakona (član 78.) i da, uz prijavu za u pis usklađivanja, dostave isprave navedene u članu 79. stav 1. Zakona. Propuštanje udruženja da postupi u skladu sa navedenim odredbama zakona imalo je za posledicu sprovođenje postupka likvidacije, brisanje iz Registra i gubitak statusa pravnog lica, saglasno odredbi člana 79. stav 2. Zakona.

Imajući u vidu da je odredbama člana 30. Zakona uređeno u kojim slučajevima se odbacuje prijava za upis u registar, a da je odredbom člana 30. Pravilnika, koja je istovetna odredbi člana 79. stav 1. Zakona, propisano koje isprave se dostavljaju uz prijavu za upis usklađivanja, Ustavni sud ocenjuje da se tvrdnja podnosioca o protivrečnosti navedenih odredaba ne može dovesti u vezu sa sadržinom tih odredaba. S obzirom na to da se postojeće udruženje koje ne uskladi statut sa odredbama člana 12. stav 4. Zakona o udruženjima briše iz Registra, saglasno odredbi člana 79. stav 2. Zakona, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivom ocenu Upravnog suda da primenom odredbe člana 30. stav 4. Zakona nije povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe , iako ta odredba nije bila merodavna u konkretnom slučaju .

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim aktima nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Polazeći od navedene ocene, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je Upravni sud u istoj činjeničnoj situaciji doneo drugačiju odluku o zakonitosti upravnog akta kojim je okončan postupak odlučivanja o prijavi za upis usklađivanja udruženja u Registar udruženja, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravno sredstvo garantovanog članom 36. stav 2. Ustava i slobode udruživanja koja se jemči članom 55. Ustava, jer se razlozi ustavne žalbe o povredi tog prava, odnosno slobode, zasnivaju na istim razlozima koje je ovaj sud već ispitivao ocenjujući povredu prava na pravično suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da je osporenim aktima povređeno načelo iz člana 18. Ustava. Kako se označenom ustavnom normom ne jemči nijedno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo u skladu sa kojim se ostvaruju i štite sva zajemčena prava i slobode, to povreda ovog načela može biti predmet razmatranja samo u vezi sa povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog ljudskog prava ili slobode. S obzirom na to da Ustavni sud nije našao da su ispunjeni uslovi za isticanje povreda zajemčenih prava, to nema osnova ni za isticanje povrede navedenog načela, s obzirom na njegovu akcesornu prirodu.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Ustava, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba udruženja akcionara zbog odbijanja upisa usklađivanja u Registar

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti