Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje o obustavi izvršnog postupka. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio procesno pravo naloživši izvršnom poveriocu da obezbedi uslove za ulazak u zaključane prostorije, što predstavlja obavezu suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. T . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 2021. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 350/18 od 18. februara 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno , odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 350/18 od 18. februara 2019. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 1021/16 od 19. septembra 2018. godine.
3. Odbijaju se zahtevi podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. S. T . iz Niša je , 16. aprila 2019. godine, preko punomoćnika B. J, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 350/18 od 18. februara 2019. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 22, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem pravnosnažno obustavljen izvršni postupak u kome je ona imala svojstvo izvršnog poverioca i da je izvršni sud razlog za obustavu izvršenja našao u nepostupanju podnositeljke po nalogu suda da obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja koje je određeno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Ističe da je izneti pravni stav veća izvršnog suda u suprotnosti sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud poništi osporeno drugostepeno rešenje, objavi Odluku u “Službenom glasniku Republike Srbije“ i utvrdi podnositeljki pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i da joj naknadi troškove postupka za sastavljanje ove žalbe.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta u kome je doneto osporeno drugostepeno rešenje, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Izvršni poverilac S. T, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 10. maja 2016. godine Osnovnom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika privrednog društva “S . T .“ a.d. iz Niške Banje na osnovu izvršne isprave – obračuna zarade za mart 2016. godine u iznosu od 24.401,34 dinara , tražeći da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom na tekući račun izvršnog poverioca, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovom sedištu u Niškoj Banji, T. br. … ili na bilo kom drugom mestu. Osnovni sud u Nišu je 27. maja 2016. godine doneo rešenje I. 1021/16, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca i odredio izvršenje u ovoj pravnoj stvari.
Prvostepeni sud je dopisom od 5. maja 2017. godine obavestio izvršnog poverioca da Narodna banka Srbije nije sprovela izvršenje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izvršenju. Izvršni poverilac je podneskom od 10. maja 2017. godine tražio od Osnovnog suda u Nišu da nastavi sprovođenje izvršenja prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.
U zapisniku od 19. aprila 2018. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika i da su zaključana vrata prostorija u kojima se nalazi sedište izvršnog dužnika, kao i da su prostorije ispražnjene od lica i većeg dela pokretnih stvari. Takođe je istaknuto da je na ulaznim vratima u sedište izvršnog dužnika pribijen oglas o prodaji nepokretnosti, koji je izdat od strane Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Niš za potrebe prinudne naplate javnih prihoda na nepokretnosti poreskog dužnika “R.“ d.o.o. iz Rume, pa da iz sadržine tog oglasa proizlazi da je navedeno preduzeće vlasnik nepokretnosti koja predstavlja i sedište izvršnog dužnika.
Osnovni sud u Nišu je dopisom od 31. maja 2018. godine obavestio izvršnog poverioca da prilikom popisa nisu nađene pokretne stvari izvršnog dužnika koje bi mogle biti predmet izvršenja.
Izvršni poverilac je podneskom od 12. juna 2018. godine predložio da prvostepeni sud u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ponovo izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika na adresi na kojoj se nalazi njegovo sedište, pa da obavesti izvršnog poverioca o vremenu i mestu popisa.
Osnovni sud u Nišu je dopisom od 20. juna 2018. godine koji je dopunjen 22. juna 2018. godine naložio izvršnom poveriocu da za 28. jun te godine obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja na taj način što će angažovati stručno lice za otvaranje brave, obezbediti više komada brava i katanaca, kao i prisustvo dva punoletna građanina u svojstvu svedoka. Prvostepeni sud je dostavio navedene dopise punomoćniku izvršnog poverioca 28. juna 2018. godine.
Osnovni sud u Nišu je dopisom od 28. juna 2018. godine ponovo naložio izvršnom poveriocu da na opisani način obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja koje je zakazano za 6. jul 2018. godine. Prvostepeni sud je istog dana dostavio taj dopis punomoćniku izvršnog poverioca.
U službenoj belešci sudskog izvršitelja od 6. jula 2018. godine je konstatovano da izvršni poverilac i njegov punomoćnik po drugi put nisu obezbedili uslove za sprovođenje izvršenja, niti su se pojavili na adresi na kojoj se nalazi sedište izvršnog dužnika i na kojoj je trebalo izvršiti popis pokretnih stvari dužnika.
Osnovni sud u Nišu je 19. septembra 2018. godine doneo rešenje I. 1021/16, kojim je obustavio predmetni izvršni postupak i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da izvršni poverilac nije postupio po nalozima suda kojima je tražio od njega da obezbedi prisustvo stručno lica za otvaranje brave, pa da je sud stoga obustavio izvršni postupak; da je odredbom člana 72. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predviđeno da će sudski izvršitelj u prisustvu dva punoletna građanina otvoriti prostoriju koja je zaključana i u kojoj treba sprovesti izvršne radnje; da iz sadržine navedene zakonske odredbe ne proizlazi obaveza sudskog izvršitelja da lično otvori zaključana vrata tako što će izvršiti obijanje i zamenu brave, s obzirom da za to nije stručan; da je izvršni poverilac u obavezi da aktivno učestvuje u izvršnom postupku, odnosno da postupa po nalozima suda kako bi se izvršenje moglo sprovesti, što konkretno znači da obezbedi prisustvo stručnog lica za otvaranje brave ili da obavesti sud da nije u mogućnosti da postupi po nalogu u kom slučaju bi sud obavezao izvršnog poverioca da predujmi troškove potrebne za angažovanje tog lica; da je sud, imajući u vidu da izvršni poverilac nije postupio po navedenim nalozima, obustavio izvršni postupak na osnovu člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.
Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Osnovnog suda u Nišu je donelo osporeno rešenje IPV (I). 350/18 od 18. februara 2019. godine, kojim je odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje. Veće izvršnog suda je u konkretnom slučaju podržalo pravno stanovište izvršnog sudije prema kome su postojali razlozi za obustavu izvršenja iz člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.
4. O dredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
Odredbama člana 40. Ustava, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, utvrđeno je da je stan nepovrediv i da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, a da držalac stana i drge prostorije ima pravo da sam ili preko svog zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju i da je, ako držalac stana ili njeggov zastupnik nisu prisutni, pretresanje dopušteno u prisustvu dva svedoka, pa da su bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka , dozvoljeni ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 , 99/11 , 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj dužan da prilikom pretraživanja stana, odnosno poslovne ili druge prostorije izvršnog dužnika ili odeće koju on nosi na sebi i preduzimanja drugih izvršnih radnji postupa sa dužnim obzirom prema ličnosti izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva, pa da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna lica i da će, kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna lica (član 72.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrti stranke koja nema naslednika , usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom (član 76. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6) i 7)); da će sud, odnosno izvršitelj, ako se p rilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, obavestiti o tome izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu i da izvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis , dok izvršitelj može da ponavlja popis i bez predloga izvršnog poverioca, pa da će sud, ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, obustaviti izvršenje (član 91. st. 1, st. 4. i st. 5.).
5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da je Osnovni sud u Nišu, donošenjem osporenog rešenja o obustavljanju postupka, proizvoljno primenio procesno pravo na njenu štetu. Podnositeljka ustavne žalbe u suštini ukazuje da u konkretnom slučaju nisu postojali zakonski razlozi za obustavu izvršenja. U tom smislu, Ustavni sud je primetio da je Osnovni sud u Nišu razlog za donošenje rešenja o obustavi postupka našao u nepostupanju podnositeljke ustavne žalbe po nalogu suda da obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.
Pre upuštanja u ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je u predmetnom izvršnom postupku doneto rešenje o izvršenju I. 1021/16 od 27. maja 2016. godine, kojim je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika plenidbom novčanih sredstava sa njegovog računa i prenosom tih sredstava na tekući račun podnositeljke ustavne žalbe, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije, kao organizacija koja je ovlašćena za sprovođenje izvršenja na računu izvršnog dužnika koji se vodi u banci, obavestila Osnovni sud u Nišu da u roku od 15 dana od dana prijema navedenog rešenja nije sprovela izvršenje, Osnovni sud u Nišu je u formi dopisa od 5. maja 2017. godine obavestio podnositeljku ustavne žalbe o nemogućnosti realizacije njenog potraživanja na prvom sredstvu izvršenja. S tim u vezi, podnositeljka ustavne žalbe je u skladu sa odredbama člana 187. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predložila prvostepenom sudu da nastavi sprovođenje izvršenja putem drugog sredstva izvršenja, odnosno popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, što je sud i učinio izlaskom njegovog službenika na lice mesta dana 19. aprila 2018. godine, radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika. Budući da tom prilikom nisu nađene pokretne stvari na kojima bi se moglo sprovesti izvršenje, Osnovni sud u Nišu je dopisom od 31. maja 2018. godine obavestio podnositeljku ustavne žalbe o bezuspešnom popisu, pa je tražio od nje da se izjasni o daljem toku postupka. Podnositeljka ustavne žalbe je na osnovu odredaba člana 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predložila prvostepenom sudu da ponovo izvrši popis pokretnih stvari izvršnog dužnika na adresi na kojoj se nalazi njegovo sedište. U tom smislu, Osnovni sud u Nišu je u formi dopisa od 20. juna i 28. juna 2018. godine naložio podnositeljki ustavne žalbe da obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja tako što će angažovati stručno lice za otvaranje brave, doneti više komada brava i katanaca i obezbediti p risustvo dva punoletna građanina u svojstvu svedoka. S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije postupila po pomenutim nalozima, prvostepeni sud je doneo rešenje I. 1021/16 od 19. septembra 2018. godine, kojim je obustavio izvršni postupak zbog pasivnog držanja podnositeljke. Ustavni sud je utvrdio da je izvršni sudija izneo pravni stav, a koji je podržalo i veće izvršnog suda donošenjem osporenog drugostepenog rešenja, prema kome je podnositeljka ustavne žalbe u konkretnom slučaju bila dužna da u skladu sa odredbom člana 72. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine obezbedi stručno lice za otvaranje brave, jer su bila zaključana ulazna vrata prostorije u kojoj je trebalo preduzeti izvršne radnje. Dakle, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje kojim je praktično sankcionisana podnositeljka ustavne žalbe zbog nepostupanja po nalozima suda doneto u fazi sprovođenja izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.
Ispitujući da li je veće Osnovnog suda u Nišu u osporenom rešenju proizvoljno primenilo procesno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud napominje da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predvideo da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem postupka. Kada je reč o obustavi postupka kao načinu okončanja postupka pojedinačnog namirenja potraživanja izvršnog poverioca, Ustavni sud je konstatovao da su odredbe člana 76. ranije važećeg procesnog zakona, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, prvenstveno sadržale razloge za obustavu postupka koji se odnose na nemogućnost i sprečenost suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja. Ti razlozi su se mogli dovesti u vezu kako sa okolnostima koje sprečavaju izvršenje poput ukidanja, preinačenja, poništenja ili stavljanja van snage izvršne isprave na osnovu koje se pokreće izvršni postupak, tako i sa prestankom pravnog subjektiviteta izvršnog dužnika koji nije imao pravnog sledbenika i nepostojanjem imovine na kojoj se moglo sprovesti izvršenje. Ustavni sud ukazuje da je član 76. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sadržao odredbu kojom je bilo predviđeno da sud obustavlja izvršenje i iz drugih razloga predviđenih zakonom. Dakle, zakonodavac je pored odredaba koji na opšti način regulišu razloge za obustavu postupka uputio na postojanje posebnih procesnih odredaba koje su regulisale pomenuti pravni institut. U tom kontekstu, Ustavni sud je utvrdio da su drugi razlozi za obustavu postupka, po pravilu, našli svoje mesto u odredbama navedenog zakona kojima je posebno regulisano pitanje sredstava i predmeta izvršenja.
Imajući u vidu da je osporeno drugostepeno rešenje doneto u fazi sprovođenja izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, u delu u kome je bio uredio pitanje ovog sredstva izvršenja, predvideo dva posebna razloga za obustavu postupka , a za kojima su izvršni sud ili javni izvršitelj mogli posegnuti u slučaju bezuspešnog popisa pokretnih stvari. Ukoliko se prilikom popisa ne nađu pokretne stvari koje mogu biti predmet izvršenja, izvršni sud, odnosno javni izvršitelj su u skladu sa odredbama člana 91. tog zakona imali dužnost da o tome obaveste izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu. Ovaj procesni zakon je izvršnom poveriocu dao rok od 45 dana za izjašnjenje o daljem toku izvršnog postupka, čiji se početak razlikovao u zavisnosti od toga da li je izvršni poverilac prisustvovao radnjama sprovođenja izvršenja od strane suda ili izvršitelja. Tako je organ nadležan za sprovođenje izvršenja bio u obavezi da na licu mesta pouči izvršnog poverioca o mogućnosti da u roku od 45 dana predloži da se ponovo sprovede popis pokretnih stvari, odnosno da u formi zaključka o toj mogućnosti obavesti izvršnog poverioca koji nije prisustvovao prvom popisu. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni sud, kada se radi o prinudnom izvršenju koje se sprovodi popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, imao procesno ovlašćenje da obustavi izvršni postupak samo u dva slučaja. Izvršni sud je u skladu sa odredbom člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine mogao da posegne za navedenom procesnom merom ukoliko izvršni poverilac u ostavljenom roku nije predložio da se ponovo sprovede popis ili ukoliko sud ili izvršitelj prilikom drugog pokušaja ne nađu stvari na kojima bi se moglo sprovesti izvršenje. Dakle, rešenje o obustavljanju izvršenja je moglo biti pravna posledica kako pasivnog držanja izvršnog poverioca u izvršnom postupku, tako i postojanja objektivnog razloga koji onemogućava sprovođenje izvršenja na predloženom predmetu. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Nišu, pre drugog pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, doneo rešenje I. 1021/16 od 19. septembra 2018. godine, kojim je obustavio izvršni postupak zbog pasivnog postupanja podnositeljke ustavne žalbe. Međutim iz sadržine obrazloženja prvostepenog rešenja proizlazi da izvršni sud nije obustavio izvršenje iz razloga predviđenog odredbama član a 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji se odnosi na procesnu neaktivnost izvršnog poverioca. Suprotno tome, postupajući izvršni sud je podnositeljki ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu stavio na teret nepostupanje po nalogu suda kojim je traženo od nje da obezbedi uslove za sprovođenje izvršenja tako što će angažovati stručno lice za otvaranje brave, doneti više komada brava i katanaca i obezbediti prisustvo dva punoletna građanina u svojstvu svedoka. Dakle, Ustavni sud je zaključio da se prvostepeno rešenje o obustavi izvršnog postupka, a koje je kasnije potvrđeno donošenjem osporenog drugostepenog rešenja, ne zasniva na razlogu za obustavu koji je poznavao merodavni procesni zakon. Štaviše, iz zapisnika od 19. aprila 2018. godine proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o bezuspešnom pokušaju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, imajući u vidu da su bila zaključana vrata prostorija u kojima se nalazi sedište izvršnog dužnika i da sudski izvršitelj stoga nije mogao da se osvedoči da li postoje pokretne stvari koje mogu biti predmet popisa. S obzirom na ovakve specifične okolnosti koje nalažu da sud u izvršnom postupku ponovi izvršne radnje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika u cilju realizacije potraživanja izvršnog poverioca, Ustavni sud smatra da u predmetnom izvršnom postupku uopšte nije bilo mesta razmatranju razloga za obustavu izvršnog postupka sa stanovišta odredaba člana 91. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.
Pri tome, Ustavni sud je imao i vidu da je Osnovni sud u Nišu uporište za pravni stav o procesnoj neaktivnosti podnositeljke ustavne žalbe našao u odredbi člana 72. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Izvršni sud je u konkretnom slučaju ocenio da je na strani podnositeljke ustavne žalbe bila obaveza da obezbedi prisustvo stručnog lica za otvaranje brave na ulaznim vratima u prostorije izvršnog dužnika u kojima je trebalo popisati pokretne stvari, pa da njen propust da postupi po nalogu suda ima za posledicu obustavu postupka. U vezi sa tim, Ustavni sud ukazuje da pravo na nepovredivost stana, u smislu odredaba člana 40. Ustava, predstavlja jedno od osnovnih ličnih prava pojedinca, koje je zaštićeno u okviru prava iz domena poštovanja privatnog i porodičnog života, te je vezano za sferu slobode ličnosti i sigurnost čoveka. Ove ustavne odredbe se odnose na zabranu ulaska službenog lica i vršenja pretresa u stanu protiv volje držaoca stana bez sudske odluke i bez prisustva svedoka, uz izuzetak kada se radi o hvatanju učinioca krivičnog dela ili spasavanja ljudi ili imovine, kada je zbog zaštite javnog poretka i interesa pojednostavljena procedura po kojoj službeno lice može ući u stan. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da je dejstvo prava na nepovredivost stana prošireno i na druge prostorije i da je ovo Ustavom zajemčeno pravo bilo konkretizovano i u odredbama člana 72. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, kojima je bilo regulisano pitanje postupanja sudskog i javnog izvršitelja prilikom sprovođenja izvršenja. Stavom 3. navedenog člana Zakona, na kome je Osnovni sud u Nišu utemeljio rešenje o obustavljanju izvršnog postupka, je bilo predviđeno da će sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj, kada izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da otvori prostoriju, otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna lica. Uzimajući u obzir da preduzimanje izvršne radnje popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika u suštini ima karakter pretresa stana ili druge prostorije, Ustavni sud je ocenio da je navedenom zakonskom odredbom isključivo ustanovljena obaveza za organ koji sprovodi izvršenje da obezbedi prisustvo dva punoletna lica u slučaju kada izvršne radnje preduzima u zaključanoj prostoriji, a sve u cilju zaštite ustavnog prava na nepovredivost stana, te da se ta odredba apsolutno ne može dovesti u bilo kakvu pravnu vezu sa procesnim dužnostima izvršnog poverioca.
Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud smatra da je veće Osnovnog suda u Nišu izvelo ustavnopravno neutemeljen zaključak da u konkretnom slučaju postoji razlog za obustavu postupka koji je zasnovan na odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Stoga je Ustavni sud ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke . Pored toga, Ustavni sud je prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi imao u vidu da je predmetni izvršni postupak pokrenut radi prinudne naplate iznosa od 24.401,34 dinara, ali je našao da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o pitanjima koja nemaju ustavnopravni značaj, kako zbog toga što je reč o prinudnoj naplati zarade koja ulazi u korpus prava iz radnog odnosa, kojih se niko ne može odreći prema članu 60. stav 4. Ustava, tako i zbog toga što postoji veći broj predmeta po ustavnim žalbama kolega podnositeljke ustavne žalbe, kojima se osporavaju rešenja o obustavi izvršenja koja se zasnovana na identičnim pravnim ocenama i razlozima.
Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice utvrđene povred e prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 350/18 od 18. februara 2019. godine i određivanjem da taj sud done se novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 1021/16 od 19. septembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.
Razmatrajući zahteve podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio navedene zahteve, odlučujući kao u tački 3. izreke.
Budući da će prigovor podnositeljke ustavne žalbe biti predmet ponovnog preispitivanja pred Osnovnim sudom u Nišu, to Ustavni sud nije posebno cenio navode podnositeljke o povredi drugih prava i načela iz Ustava u predmetnom izvršnom postupku.
Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje na to da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).
6. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.