Povreda prava na pravično suđenje zbog propusta pošte prilikom uručenja podneska

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje kojim je obustavljen izvršni postupak. Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer je postupak obustavljen zbog navodnog propusta stranke, iako je stranka blagovremeno poslala podnesak, a pošta ga nije uručila sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4015/2018
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. a.d. Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu IPV(Iv). 15/18 od 22. februara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Šapcu IPV(Iv). 15/18 od 22. februara 2018. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnet protiv rešenja Osnovnog sud a u Šapcu Iv. 211/14 od 3 0. januara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. a.d. Beograd podnela je Ustavnom sudu, 5. aprila 2018. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog sud a u Šapcu IPV(IV). 15/18 od 22. februara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac bio izvršni poverilac u izvršnom postupku u kojem je doneto osporeno pravnosnažno rešenje o obustavi izvršnog postupka; da je osporeno rešenje doneto sa obrazloženjem da podnosilac nije, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda za dalji tok postupka; da je podnosilac ustavne žalbe, suprotno stanovištu izvršnog suda, postupio po zaključku suda podneskom koji je podnet sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 25. decembra 2017. godine ; da ono što je paradoksalno u ovom slučaju jeste da pošta nije uručila preporučenu pošiljku izvršnom sudu, već je ista vraćena sa naznakom da sud nije tražio; da je podnosilac uz zahtev za otklanjanje nepravilnosti/prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavi izvršnog postupka dostavio dokaze da je blagovremeno postupio po zaključku suda i da ne može biti odgovoran zbog toga što pošta nije uručila preporučenu pošiljku Osnovnom sudu u Šapcu, već je ista vraćena sa naznakom da izvršni sud nije tražio; da predmetnog podneska o izjašnjenju nema u spisima predmeta, ali je nesporno da je podnosilac podneo podnesak izvršnom sudu preko pošte pre poručenom pošiljkom; da se dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan predaje sudu te da je pošiljka predata pošti 25. decembra 2017. godine; da je podnosilac uz prigovor/zahtev priložio povratnicu i kovertu; da na povratnici piše ime i prezime izvršnog dužnika, a na samoj poleđini koverte koja je vraćena sa naznakom primalac nije tražio sto ji da je šalje R. a.d . Beograd naš broj IV 211/14.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu ž albu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje izvršnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu Iv. 211/14 i na osnovu navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac R. a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. aprila 2014. godine predlog za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, Osnovnom sudu u Šapcu protiv izvršnog dužnika Lj . D, radi namirenja novčanog potraživanja. Osnovni sud u Šapcu je rešenjem Iv. 211/14 od 3. aprila 2014. godine odredio predloženo izvršenje.

Osnovni sud u Šapcu je rešenjem Iv. 211/14 od 30. januara 2018. godine obustavio postupak izvršenja, sa obrazloženjem da se podnosilac ustavne žalbe po zaključku suda, u ostavljenom roku, nije izjasnio o daljem toku postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je Osnovnom sudu u Šapcu , 12. februara 2018. godine, podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti/prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka . U obrazloženju zahteva/prigovora je navedeno da se u prilogu dostavlja povratnica kao dokaz o slanju pošiljke Osnovnom sudu u Šapcu, da je pošiljka predata pošti dana 25. decembra 2017. godine, kopija koverte na kojoj je konstantovano da pošiljka nije uručena Osnovnom sudu u Šapcu sa naznakom da primalac nije tražio, kao i kopiju predmetnog podneska o izjašnjenju; da je podnosilac ustavne žalbe u zakonom propisanom roku postupio po zaključku suda, te da on ne može da snosi posledice zbog nesavesnog rada pošte i neuručenja pošiljke sudu.

Osnovni sud u Šapcu je osporenim rešenjem IPV(IV). 15/18 od 22. februara 2018. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je bez osnova navod iz prigovora da je izvršni poverilac u roku koji je određen zaključkom suda pošti preporučeno predao podnesak kojim je predložio dalji tok postupka, a ovo stoga što konkretni podnesak nije uložen u predmetne spise i nije evidentiran u elektronskom upisniku ovoga suda pod predmetnim brojem Iv. 211/14; da se iz kopije dostavljene povratnice poslate preporučeno dana 25. decembra 2017. godine ne može jasno i nedvosmisleno utvrditi koja je pošiljka upućena Osnovnom sudu u Šapcu, s obzirom na to da na istoj nema označenog broja sudskog predmeta ili označenog broja predmeta izvršnog poverioca, a to je u konkretnom slučaju broj 4531/16, da je ta oznaka jasno vidljiva na svim drugim podnescima koji se u predmetnim spisima nalaze; da se isto odnosi i na kopiju koverte koja je priložena uz prigovor; da izvršni poverilac nije pružio relevantne dokaze da se podnesak koji je predao pošti 25. decembra 2017. godine odnosi na podnesak na koji se poziva u prigovoru i kojim je predložen dalji tok postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbama Zakona o parničnom o postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), propisano je da se dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom smatra kao dan podnošenja sudu (član 104. stav 2.); da drugostepeni sud može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu provere (član 382. stav 2.).

Odredbama Zakona o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS“ 18/05, 30/10 i 62/14), koji se kao merodavan primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se rezervisanom poštanskom uslugom smatra i prijem i/ili prenos i/ili uručenje pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku, bez obzira na limite (član 19. stav 2.); da rezervisane poštanske usluge obavlja javni poštanski operator (član 19. stav 4.); da sve druge poštanske usluge, koje nisu obuhvaćene članom 19. ovog zakona, predstavljaju komercijalni servis, gde javni poštanski operator i drugi poštanski operatori konkurišu na tržištu poštanskih usluga (član 20 .); da ako pošiljalac nije drugačije odredio, poštanska pošiljka se vraća ako primalac nije podigao pošiljku u propisanom roku (član 35. tač. 4)) ;

Odredbama Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15 - ispr., 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18) propisano je : da se svi podnesci, spisi, novčana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju na određenom mestu u prijemnoj kancelariji i p ismena se ne mogu primati van sudske zgrade, odnosno mesta određenog za prijem pismena van sedišta suda (član 151.); da se p ismena primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je određeno za prijem pismena (član 152. stav 2.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog pr ava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava pravnosnažno rešenje izvršnog suda o obustavi izvršnog postupka koje je doneto sa obrazloženjem da podnosilac, kao izvršni poverilac, nije u ostavljenom roku postupio po zaključku izvršnog suda o daljem toku postupka. U ustavnoj žalbi se ističe da je podnosilac postupio, u ostavljenom roku, po zaključku suda, tako što je predmetni podnesak o daljem toku postupka podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, dana 25. decembra 2017. godine, ali da pošta nije uručila preporučenu pošiljku izvršnom sudu, već je ista vraćena sa naznakom da izvršni sud nije tražio. Podnosilac je navedenu tvrdnju istakao i u zahtevu za otklanjanje nepravilnosti/prigovoru protiv rešenja i uz zahtev/prigovor je priložio odgovarajuće dokaze – kopiju povratnice od 25. decembra 2017. godine, na kojoj se nalazi broj preporučene pošiljke, da je primalac preporučene pošiljke Osnovni sud u Šapcu i da je u povratnici označeno ime i prezime izvršnog dužnika, zatim je priložio kopiju koverte na kojoj je konstantovano da pošiljka nije uručena Osnovnom sudu u Šapcu sa naznakom da primalac nije tražio, kao i kopiju predmetnog podneska o izjašnjenju.

Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, u postupku po prigovoru, učinio sve što je u njegovoj procesnoj mogućnosti da dokaže da je on, u ostavljenom roku, postupio po zaključku suda, tako što je predmetni podnesak o izjašnjenju, za konkretni izvršni predmet, podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom, 25. decembra 2017. godine. Između ostalog, podnosilac je uz prigovor priložio kopiju povratnice iz koji se vidi da je primalac preporučene pošiljke Osnovni sud u Šapcu i da je u povratnici označeno ime i prezime izvršnog dužnika, a koju činjenicu izvršni sud nije posebno konstatovao.

U vezi sa pravnim stanovištem izvršnog suda da predmetni podnesak koji je podnosilac podneo sudu preko pošte preporučenom pošiljkom nije uložen u predmetne spise predmeta i nije evidentiran u elektronskom upisniku ovoga suda pod predmetnim brojem Iv. 211/14 , Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u prigovoru istakao da pošta nije uručila predmetni podnesak izvršnom sudu, već je preporučena pošiljka vraćena sa naznakom da izvršni sud nije tražio (uz prilog se nalazi kopija koverte na kojoj je konstantovano da pošiljka nije uručena Osnovnom sudu u Šapcu sa naznakom da primalac nije tražio). U osporenom rešenju nije u dovedeno u pitanje tvrdnja da je predmtna pošiljka vraćena.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da posledice bilo koje greške koju je u činio sud/državni organ mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (vid. presudu u predmetu Radchikov protiv Rusije, broj predstavke 65582/01, od 24. maja 2007. godine, stav 50.). Ustavni sud ocenjuje da se navedeno može odnositi i na javna preduzeća pod kontrolom države, konkretno na javno preduzeće „Pošta Srbije“ Beograd . Naime, odredbe člana 19. i 20. Zakona o poštanskim uslugama razlikuju rezervisane poštanske usluge od svih drugih poštanskih usluga. U rezervisane poštanske usluge ubraja se i prijem, prenos ili uručenja pismena u sudskom postupku pri čemu rezervisane poštanske usluge obavlja pošta kao javni poštanski operater. Sve druge poštanske usluge predstavljaju komercijalni servis gde javni poštanski operater ali i drugi poštanski operateri konkurišu na tržištu poštanskih uslug a. Znači, u domenu prijema i uručenja pismena u sudskom postupku , pošta pruža uslugu od opšte interesa, a od čije g zakonitog postupanja zavisi os tvarivanje i zaštita subjektivnih građanskih prava i obaveza stranaka u sudskom postupku. U smislu Sudskog poslovnika, sva pismena podneta sudu (i ona koja su podneta preko pošte) primaju se na određenom mestu u prijemnoj kancelariji, ta pismena se ne mogu primati van sudske zgrade, odnosno mesta određenog za prijem pismena i pismena se primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je određeno za prijem pismena . Stoga je kod uručenja pošiljki sudu isključen razlog za vraćanje pošiljke primaocu iz člana 35. tač ka 4) Zakona o poštanskim uslugama „da primalac nije podigao pošiljku u propisanom roku“ („nije tražio“).

Upravo u ovoj procesnoj situaciji, a u cilju otklanjanja bilo kakve nedoumice u pogledu postojanja razloga za obustavu izvršnog postupka, veće izvršnog suda je moglo da koristi procesnu mogućnost, u smislu člana 382. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, da zatraži da sudija pojedinac sprovede odgovarajuće radnje provere.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr.zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu IPV(Iv). 15/18 od 22. februara 2018. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Šapcu IPV(Iv). 15/18 od 22. februara 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv prvostepenog rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i naložio otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava na pravično suđenje, to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz čl. 36. i 58. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog propusta pošte prilikom uručenja podneska

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti