Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog primanja mita

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu Gorana Đenadića, osuđenog za primanje mita. Sud je utvrdio da nema povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer je krivično delo istovetno propisano i u ranijem i u važećem zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4017/2010
08.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Đenadića iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Đenadića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu K. 219/07 od 3. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 249/10 od 20. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Đenadić iz Šapca je podneo Ustavnom sudu 6. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Šapcu K. 219/07 od 3. jula 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 249/10 od 20. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog odredbom člana 34. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenom prvostepenom presudom okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 6. u vezi st. 4. i 1. KZ; da je osporenom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sudu Beogradu radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ; da su obe navedene presude nezakonite, pošto su njima povređene odredbe krivičnog zakona, odnosno člana 5. Krivičnog zakonika; da se u obe presude pravna kvalifikacija vrši primenom novog krivičnog zakonodavstva, koje je stupilo na snagu kasnije, a da se pri tome ne daju nikakvi razlozi za retroaktivnu primenu novog krivičnog zakonika; da je činjenično stanje utvrđeno „praktično bez ikakvih dokaza“, samo na osnovu svedočenja oštećenog, koji nije zainteresovan za krivični progon okrivljenog; da je ovaj predmet „opasan presedan u sudskoj praksi, jer se na osnovu priče samo jednog čoveka može uništiti karijera uglednog građanina“, pri čemu nadležni organi nisu preduzeli ništa da provere odbranu okrivljenog; da iz spisa predmeta proizlazi da se radi o montiranom suđenju zbog čega je nužno da se obe presude dovedu u pitanje i njihovim ukidanjem omogući otklanjanje nepravde učinjene prema podnosiocu. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi da mu je osporenim presudama povređeno označeno ustavno pravo, ukine obe osporene presude, predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i svoju odluku objavi u „Službenom glasniku RS“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Okružnog suda u Šapcu K. 219/07 od 3. jula 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za radnje izvršene 19. avgusta 2005. godine, čime je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 6. u vezi st. 4. i 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i određeno je da se kazna neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 249/10 od 20. maja 2010. godine, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom, uvažavanjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Šapcu preinačena osporena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu radnje okrivljenog bliže opisane u izreci prvostepene presude za koje je oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ i izrečena mu je uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno je određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

4. Odredbom člana 34. stav 2. Ustava utvrđeno je da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, kao i da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom.

Odredbama člana 18. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) propisano je da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju i da presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno uveren (stav 1.), kao i da kada postoji sumnja u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivičnog zakonika, sud će u presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti u korist okrivljenog (stav 3.).

Odredbama člana 254. stav 3. ranije važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03) (u daljem tekstu: KZRS) bilo je propisano da će se službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog člana a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Krivični zakonik koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine (u daljem tekstu: KZ), propisuje: da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca (član 5. st. 1. i 2.); da će se službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog člana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine (član 367. stav 4.).

5. Ustavni sud je, odlučujući u konkretnom slučaju, pošao od tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da se „u obe presude pravna kvalifikacija vrši primenom novog krivičnog zakonodavstva, koje je stupilo na snagu kasnije, a da se pri tome ne daju nikakvi razlozi za retroaktivnu primenu novog krivičnog zakonika“. Razmatrajući iznetu tvrdnju kojom se potkrepljuje istaknuta povreda prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud ukazuje na to da, čak i kada postupajući sudovi povrede procesne odredbe u smislu u kome to ukazuje podnosilac ustavne žalbe, to ne mora nužno da dovede i do povrede nekog Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud, s tim u vezi ukazuje na ratio legis Ustavom zajemčenog prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, a to je da okrivljeni ne bude kažnjen po nepovoljnijem zakonu za njega. Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju u potpunosti ispoštovan ratio legis označenog ustavnog prava, jer kažnjavanje okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe po nepovoljnijem zakonu nije ni bilo moguće, s obzirom na istovetnost krivičnog dela primanje mita i u ranije i u sada važećem krivičnom zakonu. Stoga je Ustavni sud našao da su iznete tvrdnje ustavnopravno i krivičnoprocesno neutemeljene i kao takve Sud ih ne može prihvatiti kao ustavnopravne razloge koji bi ustavnu žalbu činili dopuštenom.

U odnosu na ostale tvrdnje podnosioca ustavne žalbe koje se u suštini svode na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u predmetnom krivičnom postupku „praktično bez ikakvih dokaza“, Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da umesto i nakon nadležnih sudova utvrđuje činjenično stanje, da ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što prema oceni ovog suda, u konkretnom predmetu nije slučaj. Navodi ustavne žalbe, kojima se od Ustavnog suda upravo zahteva ocena dokaza, a time i posledično odlučivanje o krivici podnosioca ustavne žalbe, se ne mogu ni dovesti u vezu sa sadržinom označenog ustavnog prava, te ih Ustavni sud ne može prihvatiti kao ustavnopravne razloge koji bi podnetu ustavnu žalbu činili dopuštenom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog primanja mita

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti