Povreda prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja protiv dužnika sa društvenim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršenja protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4019/2015
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba podnositeljke S . K . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2374/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 112/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 112/09 od 28. januara 2009. godine, umanjenog za iznos koji joj je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S . K . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 19. juna 2015. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.r. 43/15 od 18. marta 2015. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2374/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 112/09) .

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da je u zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku istakla i povredu prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnom, ali da sudovi nisu cenili dugo trajanje tog postupka; da joj je nedosuđivanjem pravične naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku povređeno pravo na pravično suđenje; da joj je nesprovođenjem izvršenja povređeno pravo na imovinu. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjem o izvr šenju Opštinskog suda u Čačku I. 112/09 od 28. januara 2009. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršn ih dužnika AD „F.“ iz Čačka i povezanih preduzeća . Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave Opštinskog suda u Čačku P1. 29/03 od 12. juna 2008. godine, kojom je obavezan tuženi AD „F .“ iz Čačka da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati određeni novčani iznos na ime neisplaćene zarade.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 112/09 od 28. januara 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

Podnositeljka je 25. jula 2014. godine podnela zahtev za ubrzanje izvršnog postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudo m u Čačku u predmetu I. 2374/14; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se osporeni izvršni postupak okončao u što kraćem roku ; u stavu trećem iz reke predlagaču nije dosuđena pravična nakn ada zbog utvrđene povrede prava; u stavu četvrtom izreke predl agaču su dosuđeni troškovi postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno da podnositeljka nije opredelila zahtev za pravičnu naknadu, te da imajući u vidu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odredbe člana 192. Zakona o parničnom postup ku, pravična naknada joj nije dosuđena.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.r. 43/15 od 18. marta 2015. godine potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine u stavu trećem njegove izreke. U obrazloženju istog rešenja je navedeno da shodnom primenom Zakona o parničnom postupku , u konkretnom slučaju, pravična naknada predlagaču nije dosuđena zbog toga što predlagač nije precizirao visinu postavljenog zahteva.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 i 40/ 15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao i da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu, te da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana (član 8b); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v.).

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05 – dr. zakon i 85/12) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je: da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 98. stav 3.); da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 98.) (član 192. stav 1.).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom podnositeljki ustavne žalbe u osporenom izvršnom postupku, a protiv dužnika AD „F .“ iz Čačka i povezanih preduzeća, koja imaju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 112/09 od 28. januara 2009. godine , umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode podnositeljke da joj je osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.r. 43/15 od 18. marta 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog toga što joj nije dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog , odnosno procesnog prava bila očigledna proizvoljna ili arbitrerna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka obratila nadležnom redovnom sudu radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku 25. jula 2014. godine, odnosno nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova 21. maja 2014. godine, kojim je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku - zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Postupajući po tom zahtevu, Viši sud u Čač ku je osporenim rešenjem R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine utvrdio da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2374/14, ali joj nije dosuđena pravična naknada zbog utvrđene povrede prava, zbog toga što nije opredelila zahtev za pravičnu naknadu , shodnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku . Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž.r. 43/15 od 18. marta 2015. godine potvrdio navedeno rešenje Višeg suda u Čačku u delu kojim je odlučeno o pravičnoj naknadi. U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud na sednici Odeljenja za suđenje u razumnom roku, održanoj 2. jula 2014. godine, usvojio pravno shvatanje da ukoliko stranka u zahtevu za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku nije opredelila novčani iznos pravične naknade, da se u tom slučaju zahtev ne vraća na uređenje i naknada se ne dosuđuje. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je podnositeljka zahtev podnela nakon donetog pravnog shvatanja najvišeg suda u Republici Srbiji, Ustavni sud nalazi da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi oz načenog prava, već ona nezadovolj na ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka nije dostavi la dokaze za nejednako postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

U vezi navoda podnositeljke kojima se poziva na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim ustavnim odredbama ne jemči nijedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o osnovnom načelu na kome, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajem čenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovog ustavnog načela uvek akcesorne prirode, jer mora biti vezana za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

U odnosu na navode ustavne žalbe da nadležni sudovi nisu cenili trajanje parničnog postupka, u kome je doneta pravnosnažna presuda na osnovu koje je podnositeljka podnela predlog za izvršenje, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljki utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2374/14 osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine. Ustavni sud smatra da bi eventualna ocena dužine trajanja parničnog postupka koji je prethodio osporenom izvršnom postupku, bila od značaja isključivo na visinu dosuđene pravične naknade. Međutim, s obzirom da osporenim rešenjima pravična naknada podnositeljki nije dosuđena, a u skladu sa citiranim pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda i odredbama procesnih zakona, izostanak ocene trajanja parničnog postupka u osporenim rešenjima nije od značaja. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno citiranim odredbama Zakona o uređenju sudova, ubrzanje osporenog postupka, a ne dosuđenje pravične naknade, te da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4.I. 244/14 od 16. januara 2015. godine, u stavu drugom izreke, i naloženo nadležnom sudu da preduzme sve mere u cilju okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja protiv dužnika sa društvenim kapitalom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti