Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u posesornom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u sporu zbog smetanja poseda. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je izrazio nezadovoljstvo činjeničnim i pravnim zaključcima redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4020/2010
14.04.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milije Radojčića iz Pančeva na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milije Radojčića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž. 1749/10 od 25. juna 2010. godine i rešenja Opštinskog suda u Pančevu P. 1437/08 od 10. decembra 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milija Radojčić iz Pančeva je, preko punomoćnika Radomira Paunića, advokata iz Pančeva, izjavio 6. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž. 1749/10 od 25. juna 2010. godine i rešenja Opštinskog suda u Pančevu P. 1437/08 od 10. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi navedeno je da je tužbeni zahtev trebalo usvojiti i prema tuženom M. R, jer je primio tuženog M. G. u svoju nepokretnost na besplatno stanovanje, čime je i sam odgovoran za akt smetanja poseda koji je izvršio M. G. Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporenu presudu Višeg suda u Pančevu Gž. 1749/10 od 25. juna 2010. godine "i naloži Višem sudu u Pančevu da ponovo odluči o njegovoj žalbi na presudu Opštinskog suda u Pančevu P. 1437/08 od 10. decembra 2008. godine" ili da poništi i osporenu presudu Višeg suda u Pančevu i osprenu presudu Opštinskog suda u Pančevu i da mu "prizna pravo na naknadu materijalne štete od Republike Srbije".
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U toku postupka pružanja ustavno sudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Pančevu P. 1437/08 od 10. decembra 2008. godine u stavu 1. izreke utvrđeno da je tuženi G. M. smetao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u mirnom posedu vodovodnog šahta koji se nalazi na katastarskoj parceli 4776/16 KO Pančevo. U stavu 2. izreke navedene presude odbijen je deo tužbenog zahteva da se uspostavi pređašnje stanje poseda tako što će mu tuženi G. M. predati tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, primerak ključa poklopca vodovodnog šahta i da se uzdrži od budućeg ometanja tužioca, u stavu 3. izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca u odnosu na tuženog M. R, a u stavu 4. doneta je odluka da svaka strana snosi svoje troškove.
Protiv navedenog prvostepenog rešenja žalbe su izjavili tužilac i obojica tuženih. Osporenim rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž. 1749/10 od 25. juna 2010. godine delimično su usvojene žalbe pa je prvostepeno rešenje preinačeno u stavu 2. izreke tako što je tuženi G. M. obavezan da tužiocu preda primerak ključa poklopca vodovodnog šahta i ubuduće se uzdrži od ovakvog i sličnog ometanja tužioca. U pogledu odluke o parničnim troškovima drugostepenim rešenjem je tuženi G. M. je obavezan da tužiocu plati parnične troškove u iznosu od 15.000 dinara, dok je tužilac obavezan da tuženom M. R. isplati troškove postupka u iznosu od 31.000 dinara.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi o njegovim pravima i obavezama.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Odredbom stava 2. istog člana Ustava propisano je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
5. Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, već da podnosilac izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo osporenim odlukama.
Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ispitivati utvrđene činjenice i primenu materijalnog prava u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizilazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava.
Po oceni Ustavnog suda, okolnost da ni drugostepeni ni prvostepeni sud nisu prihvatili stav podnosioca ustavne žalbe po kome tuženi M. R. odgovara za akt smetanja poseda koji je izvršio tuženi G. M. jer je tuženi M. R. tuženog G. M. primio u svoju nepokretnost na besplatno stanovanje, ne izaziva sumnju u arbitrerno postupanje sudova.
Ustavni sud konstatuje da samo formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom i da navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je povređeno pravo na pravično suđenje nisu prihvatljivi.
Ustavni sud konstatuje da rešavanje državinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljene odluke za neku od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od stranka u posesornoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ove ustavne žalbe, povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.
S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sud, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević