Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku koji su zajedno trajali preko deset godina. Zahtev za naknadu materijalne štete odbačen je kao preuranjen, jer je izvršni dužnik ponovo postao aktivan privredni subjekt.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4020/2011
03.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu P. 327/06 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 19219/10.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S. iz N. podnela je 29. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu P. 327/06 i izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 19219/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi , pored ostalog navela: da je 2001. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Pirotu, te da je parnični postupak pred tim sudom okončan donošenjem presude P. 327/06 od 16. jula 2008. godine; da je izvršni postupak koji se vodio nakon toga obustavljen rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 19219/10 od 11. avgusta 2010. godine, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom; da zbog neažurnog postupanja sudova u parničnom i izvršnom postupku nije mogla da naplati svoje potraživanje. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Pirotu P. 327/06 i Osnovnog suda u Nišu I. 19219/10, kao i podatke Agencije za privredne registre, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, V. M, I. M. iz N. i S. S. iz B, podnele su 3. januara 2001. godine Opštinskom sudu u Pirotu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv GP „P.“ iz P. i AD „D. o.“ iz N, radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog smrti člana uže porodice koji je bio zaposlen kod tuženog. Po tužbi je formiran predmet P. 6/01.

Na prvom ročištu održanom 5. marta 2001. godine tužilje su povukle tužbu u odnosu na drugotuženog.

Parnične stranke su na ročištu održanom 25. maja 2002. godine predložile „da se rasprava odloži na neodređeno vreme“.

Podneskom od 11. jula 2002. godine punomoćnik tužilja je tražio nastavak postupka. Rešenjem Opštinskog suda P. 6/01 od 18. septembra 2002. godine određeno je izvođenje dokaza preko veštaka građevinske struke. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 4. aprila 2003. godine.

Podneskom od 23. marta 2005. godine tužilje su precizirale tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada materijalne štete.

Rešenjem Opštinskog suda P. 6/01 od 11. jula 2005. godine određeno je sprovođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja. Veštak A. N. iz Pirota dostavio je nalaz i mišljenje 8. septembra 2005. godine, a 29. septembra iste godine i dopunu nalaza.

U toku postupka sud je zakazao ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih deset nije održano, i to: tri ročišta zbog nepristupanja punomoćnika tužilja, dva ročišta na predlog punomoćnika tužilja; četiri ročišta na predlog parničnih stranaka radi mirnog rešenja spora i jedno ročište na predlog punomoćnika tuženog.

Opštinski sud je presudom P. 6/01 od 26. oktobra 2005. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja i obavezao tužene da im isplate određene novčane iznose na ime materijalne i nematerijalne štete, kao i troškova postupka

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Okružni sud u Pirotu je presudom Gž. 52/06 od 9. maja 2006. godine, u stavu prvom izreke, preinačio ožalbenu presudu Opštinskog suda P. 6/01 od 26. oktobra 2005. godine u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, dok je u stavu drugom izreke, navedena prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu materijalne štete i o troškovima postupka.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 2275/06 od 31. januara 2007. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 52/06 od 9. maja 2006. godine.

Nakon tri održana ročišta i sprovedenog ekonomsko-finansijskog veštačenja u ponovnom prvostepenom postupku, Opštinski sud je presudom P. 327/06 od 16. jula 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tužilja.

Rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž. 749/08 od 16. septembra 2008. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda P. 327/06 od 16. jula 2008. godine u delu odluke o troškovima postupka i vraćen predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Opštinski sud je rešenjem P. 327/06 od 4. decembra 2008. godine obavezao tuženog da tužiljama isplati određeni novčani iznos na ime troškova parničnog postupka.

Na zahtev punomoćnika tužilja, Opštinski sud je rešenjem P. 6/01, P. 327/06 od 27. aprila 2009. godine izvršio ispravku presuda tog suda P. 6/01 od 26. oktobra 2005. godine i P. 327/06 od 16. jula 2008. godine.

V. M, I. M, S. S. i V. S, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnele su 19. marta 2009. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „P.“ DGP iz P. na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda P. 6/01 od 26. oktobra 2005. godine i P. 327/06 od 16. jula 2008. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Punomoćnik izvršnih poverilaca je po nalogu suda podneskom od 3. aprila 2009. godine uredio predlog za izvršenje.

Postupajući po nalogu Opštinskog suda u Nišu, punomoćnik izvršnih poverilaca je 27. maja 2009. godine dostavio sudu rešenje Opštinskog suda 6/01, P. 327/06 od 27. aprila 2009. godine o ispravci presuda tog suda P. 6/01 od 26. oktobra 2005. godine i P. 327/06 od 16. jula 2008. godine.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 2186/09 od 28. avgusta 2009. godine usvojio predlog za izvršenje izvršnih poverilaca. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 6037/09 od 15. decembra 2009. godine potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 2186/09 od 28. avgusta 2009. godine.

Zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 19219/10 od 15. jula 2010. godine, pred kojim je postupak nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji nastavljen, odredio je sprovođenje veštačenja preko veštaka poljoprivredne struke radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Nišu je rešenjem I. 19219/10 od 11. avgusta 2010. godine obustavio je postupak izvršenja, zbog otvaranja i zaključenja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 72/10 od 21. juna 2010. godine.

Viši sud u Nišu je rešenjem Gž. 1269/11 od 25. maja 2011. godine odbio žalbu izvršnih poverilaca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Nišu I. 19219/10 od 11. avgusta 2010. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 72/10 od 29. novembra 2012. godine stavljeno je van snage rešenje tog suda St. 72/10 od 21. juna 2010. godine.

Agencija za privredne registre je rešenjem BD. 162927/12 od 26. decembra 2012. godine poništila rešenje BD. 99288/10 od 6. septembra 2010. kojim je HK „P.“ DGP iz P. brisan iz registra privrednih subjekata. Privredni subjekt nije u postupku restruktuiranja.

Izvršni poverioci nisu nadležnom sudu ponovo podneli predlog za izvršenje.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan je ceo protekli period, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu 3. januara 2001. godine, pa do donošenja rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1269/11 od 25. maja 2011. godine.

Ustavni sud je utvrdio da su osporeni sudski postupci trajali 10 godina i četiri meseca, što može da ukazuje na činjenicu da nisu okončani u okviru razumnog roka. Međutim, Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je nadležni sud trebalo da odgovori u osporenom parničnom postupku bila su relativno složenija, s obzirom na to da je u svojstvu tužioca u postupku učestvovalo četiri lica, te da je sud trebalo da utvrdi osnov i visinu naknade materijalne i nematerijalne štete. U tom smislu, izvedeni su dokazi saslušanjem više svedoka i sprovođenjem građevinskog i ekonomsko-finansijskog veštačenja, kao i dopunom ekonomsko-finansijskog veštačenja. U izvršnom postupku nadležni sudovi je trebalo da odluč e o podnet om predlo zima za izvršenje i da sproved u izvršenje kako bi izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, namiri la svoje potraživanje .

Imajući u vidu da je predmet spora bila naknada materijalne i nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučivalo u postupku bilo od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe. Međutim, ispitijući postupanje podnositeljke u osporenim postupcima, Ustavni sud je utvrdio da je ona doprinela njihovom dužem trajanju. Naime, u parničnom postupku čak sedam ročišta nije održano zbog nepristupanja, odnosno predloga za odlaganje ročišta punomoćnika tužilje, a četiri ročišta nije održano na predlog parničnih stranaka radi mirnog rešenja spora. Pored toga, u izvršnom postupku punomoćnik izvršnog poverioca je dva puta po nalogu suda uređivao predlog za izvršenje.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi u osporenom parničnom postupku postupali relativno efikasno, s obzirom na to da je za osam godina i šest meseci od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka doneto pet meritornih sudskih odluka, dve prvostepene, jedna drugostepena i jedna odluka po reviziji. S druge strane međutim, ocenjujući postupanje nadležnih sudova u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud u Nišu nije postupao naročito ažurno, imajući u vidu da je rešenje o izvršenju doneto tri meseca nakon podnošenja uređenog predloga za izvršenje. Postupak je nakon rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 6037/09 od 15. decembra 2009. godine, kojim je odbijena žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 2186/09 od 28. avgusta 2009. godine, pa do obustave postupka, zbog otvaranja i zaključenja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom, trajao devet meseci, a Osnovni sud u Nišu je prvi radnju preduzeo tek u julu 2010. godine, kada je zaključkom određeno sprovođenje veštačenja preko veštaka poljoprivredne struke radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu P. 327/06 i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 19219/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US).

5. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je našao da je taj zahtev preuranjen, imajući u vidu da je izvršni dužnik aktivno privredno društvo (Agencija za privredne registre je rešenjem BD. 162927/12 od 26. decembra 2012. godine poništila rešenje BD. 99288/10 od 6. septembra 2010. godine kojim je HK „Progres“ DGP iz Pirota obrisan iz registra privrednih subjekata), kao i da se ne nalazi u postupku restruktuiranja, te da podnositeljka ustavne žalbe ima mogućnost ponovnog pokretanja izvršnog postupak radi namirenja svog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom. Takođe, Ustavni sud ukazuje da podnositeljka nakon okončanja eventualnog ponovnog izvršnog postupka pred nadležnim sudom, može da se obrati ovom sudu novom ustavnom žalbom.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete odbacio zbog nedostatka pretpostavki za vođenje postupka, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti