Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, pokrenut 1989. godine radi isplate duga po osnovu devizne štednje, trajao je preko 21 godinu, što je neopravdano dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4023/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratisl av Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Đokića iz sela Bresnica , opština Čačak, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Đokića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačk u u predmetu P. 838/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. A leksandar Đokić iz sela Bresnica, opština Čačak, podneo je 6. septembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovn im sudom u Čačku, u predmetu P . 838/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog , naveo : da je još 1989. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tužene Čačanske banke A. D. Čačak; da se po podnetoj tužbi postupak vodi već 21 godinu; da su u toku postupka više puta donošene prvostepene presude, ali su iste ukidane od strane drugostepenog suda i da se u vreme podnošenja ustavne žalbe postupak vodi pred prvostepenim sudom.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku , naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku , kao i da se odluka Suda objavi u Službenom glasniku Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 838/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P. 595/09, P. 626/00, P. 1153/91 i P. 2389/89) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 3. avgusta 1989. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku t užbu protiv tužene Osnovne banke Čačak , radi isplate duga po ugovoru o deviznoj štednji.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 2389/89

Opštinski sud u Čačku je rešenjem P. 2383/89 od 4. oktobra 1989 . godine odredio mirovanje postupka, jer tužilac nije pristupio na zakazano ročište.

Podneskom primljenim u sudu 9. januara 1990. godine tužilac je predložio nastavak postupka.

Do donošenja prvostepene presude zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano, jer veštak nije bio uredno pozvan na ročište. U toku ove faze postupka obavljeno je ekonomsko veštačenje na okolnosti iz tužbe, stranke su se izjasnile u pogledu nalaza i mišljenja veštaka i saslušan je veštak. Nakon što je 2. novembra 1990. godine zaklj učio raspravu, Opštinski sud u Čačku je doneo presudu P. 2383/89, kojom je: u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu Čačansku banku – Osnovnu banku Čačak da tužiocu izvrši preračun i isplatu kamate na oročeni devizni iznos na štednoj knjižici na način kako je navedeno u ovom stav u; u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da izvrši pripisivanje kamate u devizama glavnici i da kamatu isplati u deviznoj vrednosti; u stavu trećem izreke obavezao je tužen u da tužiocu naknadi parnične troškove .

Protiv ove presude žalbe su izjavili tužilac i tužena.

Okružni sud u Čačku doneo je rešenje Gž. 486/91 od 29. aprila 1991. godine, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Čačku P. 2383/89 od 2. novembra 1990. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

Nakon vraćanja spisa, predmet je dobio novi broj P. 1153/91. U ponovnom postupku prvo ročište je zakazano i održano 5. jula 1991. godine i na njemu je određeno novo ekonomsko veštačenje od strane drugog sudskog veštaka. S ud je zatim zakazao deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih šest ročišta nije održano zbog neuredne dostave poziva za ročište strankama i zato što je veštak odbijao da primi pozive za ročišta. Na ročištu održan om 29. decembra 1993. godine sud je zaključio raspravu i odredio da će odluku u pismenom obliku dostaviti strankama.

Sudski veštak je 25. aprila 1995. godine dostavio sudu dopunu nalaza i mišljenja koju je sud prosledio parničnim strankama. Prvostepeni sud je ponovo otvorio raspravu u ovom predmetu . Ročišta koja su bila zakazana za 14. jun i 4. avgust 1995. godine su odložena, jer tužena nije pristupila na ročišta. Tužilac je podneskom od 11. decembra 1995. godine tražio da sud zastane sa postupkom i naveo da će naknadno obavestiti sud „kako bi se predmet zakazao“.

Predmet se nalazio u evidenciji do 15. marta 1997. godine, a zatim je ročište za glavnu raspravu zakazano za 28. maj 1997. godine. Tokom daljeg postupka pred prvostepenim sudom je zakazano još devet ročišta, od kojih šest ročišta nije održa no zbog neuredne dostave poziva za ročište tuženoj , zbog nedolaska tužene i veštaka , kao i zbog sprečenosti postupajućeg sudije da pristupi na ročište. Na ročištu od 26. juna 1998. godine je saslušan veštak, a nakon ročišta od 20. novembra 1998. godine na koje nije pristupio tužilac , sud je, na predlog punomoćnika tužene , doneo rešenje P. 1153/95 kojim je odredio da postupak u ovom sporu miruje.

Podneskom primljenim u sudu 23. novembra 1998. godine punomoćnik tužioca je tražio vraćanje u pređašnje stanje, zbog propuštanja da pristupi na ročište od 20. novembra 1998. godine.

Na ročištu održanom 26. februara 1999. godine sud je odredio nastavak po stupka. Nakon toga sud je zakaza no devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih pet ročišta nije održa no. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak uvidom u određene parn ične spise tog suda i usaglašavanjem mišljenja veštaka u pogledu obavljenog veštačenja.

Opštinski sud u Čačku je 31. marta 2000. godine doneo presudu P. 1153/91 kojom je usvojio tužbeni zaht ev tužioca i obavezao tuženu Osnovnu banku Čačak da tužiocu na ime duga isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka . Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu. Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 689/20 00 od 30. maja 2000. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Čačku P. 1153/91 od 31. marta 2000. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon vraćanja spisa prvostepenom sudu, predmet je dobio broj P. 626/00. U ponovnom postupku prvo ročište za glavnu raspravu održano je 25. avgusta 2000. godine, a nakon toga, do donošenja sledeće presude, sud je zakazao još 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih 11 ročišta nije održa no zbog neuredne dostave poziva za ročište tuženoj, sprečenosti postupajućeg sudije i nedostav ljanja nalaza i mišljenja veštaka. Na održanim ročištima su izvedeni dokazi novim ekonomskim veštačenjem , saslušanjem veštaka i saslušanjem tužio ca.

Opštinski sud u Čačku je 30. maja 2007. godine doneo presudu P. 626/00 kojom je : u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu „Čačansku banku“ AD Čačak da tužiocu na ime duga zbog neisplaćene ugovorene devizne kamate isplati određeni novčani iznos, obračunat na način kako je navedeno u ovom stavu; u stavu drugom izreke u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan; u stavu trećem obavezao tuženu da tužiocu naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 27. avgusta i 24. septembra 2008. godine. Protiv navedene presu de tužena je izjavila žalbu.

Okružni sud u Čačku je rešenje m Gž. 2 031/08 od 18. marta 2009 . godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Čačku P. 626/00 od 30. maja 2007. godine u stavu prvom i trećem izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon vraćanja spisa prvostepenom sudu, predmet je dobio broj P. 595/09. U ponovnom postupku prvo ročište je održano 27. maja 2009. godine . Nakon toga sud je zakazao još 12 ročišta za glavnu raspravu, na kojima je sproveden dokazni postupak u kojem su pribavljeni izveštaji od Narodne banke Srbije na okolnosti vezane za ispltu stare devizne štednje i parnične stranke su se izjasnile u pogledu dostavljenih izveštaja. Tužilac je u podnesku od 30. novembra 2009. godine precizirao tužbeni zahtev.

U međuvremenu je 1. januara 2010. godine ustanovljena nova mreža sudova u Republici Srbije, pa je ovaj postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 838/10. Prvostepeni sud je, nakon zaključene glavne rasprave održane 6. oktobra 2010. godine , doneo i javno objavio rešenje kojim je obustavljen parnični postupak po tužbi tužioca kojim je tražio da se tužena „Čačanska banka“ AD Čačak obaveže da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.024,56 eura , sa domicilnom kamatom počev od 17. oktobra 2003. godine (kao dana veštačenja) do isplate i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove .

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja. Viši sud u Čačku je rešenje m Gž. 19/11 od 18. ma ja 2011. godine obio kao neosnovanu ža lbu tuž ioca, a rešenje Osnovnog suda u Čačku P. 838/10 od 6. oktobra 2010. godine potvrdio.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 13. jula 2011. godine uručen punomoćniku tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja postupka uzme u obzir celokupan period dužine trajanja ovog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 3. avgusta 1989. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Čačku, i da je okončan nakon više od 21 godin e od njego vog pokretanja, rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 19/11 od 18. maja 2011. godine.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Ipak, Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca .

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je i podnosilac ustavne žalbe delimično doprineo dužini trajanja postupka time što je podneskom od 11. decembra 1995. godine tražio da sud zastane sa postupkom i naveo da će naknadno obavestiti sud „kako bi se predmet zakazao“, ali nije tražio nastavak postupka, pa se predmet nalazio u evidenciji do 15. marta 1997. godine, čime je trajanje postupka produženo za više od godinu dana.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova koji su vodili postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka pre vashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda, odnosno da Opštinski sud u Čačku snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje predmetnog parničnog postupka. Naime, prvostepeni sud je doneo tri presude (P. 2389/89 od 2. novembra 1990 . godine, P. 1153/91 od 31. marta 2000. godine i P. 626/00 od 30. maja 2007 .) koje su sve uk inute rešenjima Ok ružnog suda u Čačku (Gž. 486/91 od 29. aprila 1991 . godine, Gž. 689/2000 od 30. maja 2000. godine i Gž. 2031/08 od 18. marta 2009 . godine), sa tim da je između donošenja prve i druge navedene prvostepene presude proteklo preko devet godina, a između druge i treće više od sedam godina. Na ročištu održanom 29. decembra 1993. godine sud je zaključio raspravu i odredio da će odluku u pismenom obliku dostaviti strankama, što nije učinio, već je, nakon godinu dana i četiri meseca pošto je sudski veštak 25. aprila 1995. godine dostavio sudu dopunu nalaza i mišljenja, ponovo otvorio raspravu u predmetu. Pored navedenog, prvostepeni sud je pismeni otpravak treće po redu presude P. 626/00 od 30. maja 2007 . godine dostavio parničnim strankama posle više od godinu dana nakon što je tu presudu doneo, 27. avgusta i 24. septembra 2008. godine.

Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine).

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud u razumnom roku o konča predmetni postupak.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 838/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 595/09, P. 626/00, P. 1153/91 i P. 2389/89).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac u ustavnoj žalbi nije postavio zahtev za naknadu štete, Ustavni sud nalazi da je objavljivanje ove odluke u „ Službenom glasniku Republike Srbije“, u konkretnom slučaju, način da se podnosiocu ustavne žalbe pruži pravično zadovoljenje za učinjenu povredu prava, te je, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti