Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao preko osam godina. Postupak se odnosio na prestanak službe civilnog lica u Vojsci, a dugotrajnost je posledica neažurnog postupanja organa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4023/2011
13.11.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 5920 Subotica u predmetu interni broj 8-1014 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Re publike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz S. je 2 9. avgusta 2011. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 5920 Subotica u predmetu interni broj 8-1014.

U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok osporenog upravnog postupka koji je započeo 8. avgusta 2005. godine, podnošenjem žalbe protiv rešenja Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine kojim je podnositeljki ustavne žalbe prestala služba u MO i VSCG sa 31. avgustom 2005. godine, a koji u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije okončan. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da se radi o radn om spor u koji je po svojoj prirodi hitan.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označen og ustavn og prava , naknadi podnosi teljki nematerijalnu štetu , kao i da naloži nadležnim organima „da preduzmu sve mere kako bi se postupak protiv rešenja o prestanku radnog odnosa od 1. avgusta 2005. godine okončao u najkraćem roku“. Podnositeljka je predložila i da se Odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz priložene dokumentacije i spisa predmeta Upravnog su da - Odeljenje u Novom Sadu U. 9496/10 i U. 26366/10 utvrdio da su uporedo vođena dva postupka – jedan u kojem je ocenjivana zakonitost rešenja o prestanku vojne službe u Vojsci podnositeljke ustavne žalbe i drugi, koji je delimično vođen uporedo, a odnosio se na poništavanje drugostepenog rešenja po osnovu službenog nadzora, i u kojima je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti utvrđene uvidom u spise U. 9496/10 koje se odnose na postupak ocene zakonitosti rešenja o prestanku civilne službe u Vojsci podnositeljke ustavne žalbe:

Rešenjem Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine, u stavu prvom dispozitiva, utvrđeno je da D. M, ovde podnositeljki ustavne žalbe, prestaje služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore, po potrebi službe, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, a kao dan prestanka službe označen je 31. avgust 2005. godine. U stavu drugom dispozitiva tog rešenja podnositeljki je određen otkazni rok od 30 dana, dok je u stavu trećem dispozitiva podnositeljki priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, koju je ostvarila za mesec jul 2005. godine.

Rešenjem Vojne pošte 5003 Novi Sad Up – 2 broj 129/2005 od 26. avgusta 2005. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv rešenja Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine.

Protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 5003 Novi Sad Up – 2 broj 129/2005 od 26. avgusta 2005. godine podnositeljka je podnela tužbu.

Vrhovni sud Srbije je presudom donetom u upravnom sporu U. 1375/06 od 29. maja 2008. godine tužbu uvažio i poništio osporeno rešenje, sa obrazloženjem u kojem je, između ostalog, navedeno da će u ponovnom postupku tuženi organ otkloniti povrede postupka, na koje mu je ukazano presudom i doneti drugu odluku, uvažavajući primedbe suda u pogledu postupka koje su obavezujuće za tuženi organ.

Podnositeljka se, nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja presude, obratila organima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, sa zahtevom da se pravilno utvrdi nadležnost organa koji će u izvršenju presude Vrhovnog suda odlučivati o njenoj žalbi. Od Vojne pošte 1122 Beograd je dobila pismeno obaveštenje da je nadležni organ Vojna pošta 1102 Beograd. Zahtevom podnetim 22. oktobra 2008. godine obratila se i Vrhovnom sudu Srbije i tražila da Vrhovni sud odluči o njenoj pravnoj stvari, jer tuženi organ nije doneo rešenje u izvršenju presude, niti je to učinio u daljem roku od sedam dana od ponovljenog traženja.

Rešenjem Vrhovnog suda – Odeljenje u Kragujevcu Ui 35/10 (2008) od 26. aprila 2010. godine, donetim u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 1375/06 od 29. maja 2008. godine , postupak je obustavljen, sa obrazloženj em da se tokom sudskog postupka podnositeljka zahteva izjasnila da je zadovoljna rešenjem tuženog organa - Vojne pošte 1102 Beograd interni broj 7748-2 od 27. oktobra 2008. godine, kojim je poništeno rešenje Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine i predmet sa spisima vraćen Vojnoj pošti 1097 Niš (kao pravnom sledbeniku Vojne pošte 5920 Subotica) na ponovni postupak i odluku, a sa obrazloženjem da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu žalioca, kako u procesnopravnom, tako i u materijalnopravnom smislu.

U ponovnom postupku rešenjem Vojne pošte 1097 Niš interni broj 8-689 od 22. decembra 2008. godine utvrđeno je da D. M, ovde podnositeljki ustavne žalbe, prestaje služba u Vojsci Srbije i Crne Gore, po potrebi službe, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, sa 31. avgustom 2005. godine.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu koja je uvažena rešenjem Vojne pošte Beograd 1122 Up – 2 broj 6-8/2009 od 16. februara 2009. godine, pa je poništeno osporeno rešenje Vojne pošte 1097 Niš interni broj 8-689 od 22. decembra 2008. godine, sa obrazloženjem da je u međuvremenu, rešavajući po osnovu službenog nadzora Vojna pošta 1122 Beograd rešenjem Up – 2 broj 6-6/2009 od 4. februara 2009. godine, poništila rešenje Vojne pošte 1102 Beograd interni broj 7748-2 od 27. oktobra 2008. godine, kojim je poništeno rešenje Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine, sa obrazloženjem da je Vojna pošta 1414 Novi Sad pravni sledbenik rasformirane Vojne pošte 5920 Subotica, pa je Vojna pošta 1097 Niš stvarno i mesno nadležan organ za odlučivanje po žalbi D. M . izjavljenoj protiv osporenog rešenja o prestanku službe.

Nakon toga, odlučujući u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 1375/06 od 29. maja 2008. godine, drugostepeni organ - Vojna pošta 1097 Niš je doneo rešenje Up-2 broj 129/05 od 23. februara 2009. godine kojim je žalba odbijena.

Podnositeljka je 26. marta 2009. godine podnela tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Upravni sud je presudom U. 8038/10 (2009) od 2. juna 2011. godine uvažio tužbu i poništio rešenje tuženog – Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 129/05 od 23. februara 2009. godine, sa obrazloženjem da je u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja došlo do bitne povrede pravila postupka.

Odlučujući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, Vojna pošta 1097 Niš je rešenjem Up-2 broj 129-2/05 od 3. avgusta 2011. godine ponovo odbila žalbu D. M . izjavljenu protiv rešenja o prestanku službe Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine.

Podnositeljka je25. avgusta 2011. godine podnela tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom sadu U. 9496/11 od 20. septembra 2013. godine tužba je odbijena kao neosnovana, sa obrazloženjem u kojem je, između ostalog, navedeno da je kao nesporno utvrđeno da je Vojna pošta Niš 1097 nadležna da u svojstvu drugostepenog organa odlučuje o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Vojne pošte 5920 Subotica o prestanku službe civilnom licu u Vojsci.

Pismeni otpravak navedene presude je 15. oktobra 2013. godine dostavljen tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe.

3.2. Činjenice i okolnosti utvrđene uvidom u spise U. 26366/10 koje se odnose na postupak službenog nadzora:

Rešavajući po osnovu službenog nadzora Vojna pošta 1122 Beograd je rešenjem Up – 2 broj 6-6/2009 od 4. februara 2009. godine, poništila rešenje Vojne pošte 1102 Beograd interni broj 7748-2 od 27. oktobra 2008. godine, kojim je poništeno rešenje Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine, sa obrazloženjem da je Vojna pošta 1414 Novi Sad pravni sledbenik rasformirane Vojne pošte 5920 Subotica, pa je Vojna pošta 1097 Niš stvarno i mesno nadležan organ za odlučivanje po žalbi D. M . izjavljenoj protiv osporenog rešenja o prestanku službe.

Podnositeljka je podnela tužbu protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 6-6/2009 od 4. februara 2009. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7659/10 (2009) od 22. jula 2010. godine tužba je uvažena i poništeno je osporeno rešenje Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 6-6/2009 od 4. februara 2009. godine, sa obrazloženjem da je u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja došlo do povrede pravila postupka.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, Vojna pošta 1122 Beograd je donela rešenje Up-2 broj 6-14/2009 od 9. avgusta 2010. godine kojim je ponovo poništeno rešenje Vojne pošte 1102 Beograd interni broj 7748-2 od 27. oktobra 2008. godine.

Podnositeljka je 31. avgusta 2010. godine podnela tužbu protiv rešenja tužene Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 6-14/2009 od 9. avgusta 2010. godine, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 26366/10 od 13. januara 2012. godine.

Pismeni otpravak presude je 31. januara 2012. godine dostavljen tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari relevantne su i sledeće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1).

Odredbama člana 254. stav 1. i 2. navedenog Zakona propisano je da rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ, a ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje i da nadležni organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili javnog tužioca, a rešenje o ukidanju - po službenoj dužnosti ili po zahtevu javnog tužioca.

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/2009) propisano je da će se postupci po tužbama, zahtevima za vanredno preispitivanje sudske odluke i tužbama za ponavljanje postupka podnetim do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati pred Upravnim sudom, po pravilima postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 77. stav 1.).

Odredbom člana 61. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da kad sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen , kao i da ako prema prirodi stvari koja je bila predmet spora treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da ga donese bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, kao i da je nadležni organ pri tom vezan pravnim shvatanjem suda, i primedbama suda u pogledu postupka.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka od 8. avgusta 2005. godine kada je podnositeljka izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja o prestanku njene službe u Vojsci Srbije i Crne Gore, pa do donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom sadu U. 9496/11 od 20. septembra 2013. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko osam godina.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova u povezanom ustavnom sporu, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući citirane kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li je ukinuto radno mesto na koje je podnositeljka ustavne žalbe bi la raspoređen a, i ukoliko jeste, da li je postojala mogućnost da se podnositeljki obezbedi neko od prava koja joj po zakonu pripadaju kao licu čije je radno mesto ukinuto. Međutim, kao sporno u toku postupka se postavilo pitanje nadležnosti drugostepenog organa koji, u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 1 375/06 od 29. maja 2008. godine treba da odluči o žalbi protiv rešenja o prestanku civilne službe jer je drugostepeno rešenje doneto u izvršenju navedene presude poništeno u postupku vršenja službenog nadzora. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka svojim radnjama nije doprinela dugom trajanju postupka. U pogledu značaja koji za podnositeljku ima predmet postupka, Ustavni sud nalazi da je odluka o zakonitosti akta na osnovu koga joj je prestala služba od egzistencijalnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo pogrešno i nedelotvorno postupanje dovelo do nerazumno dugog trajanja osporenog postupka. Pri tome, Ustavni sud ima u vidu da je Vrhovni sud Srbije (presudom U. 1375/06 od 29. maja 2008. godine) više od dve i po godine nije odlučio o tužbi podnetoj protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 5003 Novi Sad Up – 2 broj 129/2005 od 26. avgusta 2005. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv rešenja Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine o prestanku službe. Pored toga, drugostepeni organ Vojna pošta 1122 Beograd je rešenjem Up-2 broj 6-6/2009 od 4. februara 2009. godine, donetim u postupku vršenja službenog nadzora , poništio rešenje Vojne pošte 1102 Beograd interni broj 7748-2 od 27. oktobra 2008. godine, kojim je, u postupku po žalbi tužilje, poništeno rešenje Vojne pošte 5920 Subotica interni broj 8-1014 od 1. avgusta 2005. godine, a kojim je tužilji prestala služba u Vojsci. Međutim presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 7659/10 (2009) od 22. jula 2010. godine je poništeno navedeno rešenje drugostepenog organa doneto u postupku vršenja službenog nadzora zbog povrede pravila postupka, što je zahtevalo da se u ponovnom postupku otklone nepravilnosti na koje je ukazao Upravni sud u navedenoj presudi. To sve je dodatno uslož nilo i upravni spor koji je ranije pokrenut zbog ocene zakonitosti rešenja o prestanku službe, a čiji ishod je zavisio od konačne ocene Upravnog suda o tome koji organ je nadležan da odlučuje o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o prestanku službe.

Imajući u vidu navedeno, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je ceneći sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno predmet spora i, dužinu trajanja osporenog postupka, zaključio da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko – socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti