Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za dalje trajanje pritvora, zasnovane na posebno teškim okolnostima krivičnog dela, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Marjanovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandra Marjanovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 779/10 od 10. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

                       

1. Aleksandar Marjanović iz Niša podneo je Ustavnom sudu 24. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 779/10 od 10. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 31. st. 1 do 3. Ustava Republike Srbije. U ime podnosioca i njegov punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz Niša, izjavio je Ustavnom sudu 7. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv navedenih rešenja, zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je predmet Už - 4048/2010 koji je formiran po ustavnoj žalbi izjavljenoj 7. septembra 2010. godine, spojio sa predmetom Už - 4024/2010 koji je formiran po ustavnoj žalbi izjavljenoj 24. avgusta 2010. godine, radi zajedničkog rešavanja i donošenja jedinstvene odluke.

Podnosilac ustavne žalbe navodi:

- da se pred Višim sudom u Nišu protiv njega i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K. 22/10 zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. u vezi čl. 30. i 33. KZ, i krivičnog dela neovlašćeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da se četvorici okrivljenih sudi u odsustvu;

- da je branilac okrivljenog obavešten da glavni pretres zakazan za 28. jul 2010. godine neće biti održan jer je sud, po saznanju da je optuženi D.K. na izdržavanju kazne zatvora u Švajcarskoj, pokrenuo postupak za njegovo izručenje;

- da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 79/08 od 4. juna 2008. godine, koji mu se računa od 3. juna 2008. godine, kada je lišen slobode i da se od tada pritvor produžava;

- da je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe prema podnosiocu pritvor produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 5) ZKP i da je Apelacioni sud u Nišu osporenim rešenjem Kž.2. 779/10 od 10. avgusta 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv navedenog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe, kao i njegov punomoćnik, osporavaju navedena rešenja smatrajući da je glavni razlog produžavanja pritvora prema podnosiocu nedostupnost sudu drugookrivljenog D.K, koji je na izdržavanju kazne u trajanju od dve godine i tri meseca u švajcarskom zatvoru. Podnosilac smatra da mu je učinjena "povreda prava u pogledu trajanja pritvora" iz člana 31. st. 1. do 3. Ustava jer je Apelacioni sud u Nišu donoseći drugostepeno rešenje, nezakonito do daljnjeg, ograničio pravo slobode okrivljenom u čekanju na izručenje optuženog. Takođe, prema navodima punomoćnika podnosioca osporenim rešenjima posnosiocu ustavne žalbe, pored označenog prava, povređeno je i pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, obzirom da je optuženom - podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor iako je ovaj krivični predmet sa svim izvedenim dokazima (nekoliko veštačenja, dva uviđaja i dr), saslušanim prisutnim okrivljenima i oštećenima, "zreo" za presuđenje. Dalje, zaključuje, obzirom da je sudeće veće "zaobišlo" da odluči o predlozima da se razdvoji postupak u odnosu na podnosioca i još jednog optuženog, a imajući u vidu da privor prema njemu traje dve godine i skoro četiri meseca, da je prvostepenim osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje u razumnom roku, te predlaže da se osporena rešenja ponište i naloži vanraspravnom veću Višeg suda u Nišu da o produženju pritvora protiv podnosioca odluči ponovo, u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 22/10, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još pet optuženih lica, po optužnici Okružnog javnog tužilaštva Niš Kt. 151/08 od 25. novembra 2008. godine, koji je bio u fazi glavnog pretresa.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. u vezi čl. 30. i 33. KZ i jedno krivično delo neovlašćeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 79/08 od 4. juna 2008. godine, koji mu se računa od 3. juna 2008. godine, kada je lišen slobode i od tada se pritvor produžava.

Okružno javno tužilaštvo Niš podiglo je optužnicu 25. novembra 2008. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još pet okrivljenih, koja je izmenjena aktom VJT u Nišu Kt. 151/08 od 1. jula 2010. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine, vanpretresno veće je po službenoj dužnosti, shodno članu 146. stav 2. ZKP, ispitalo da li još uvek postoje razlozi za pritvor prema okrivljenom, podnosiocu ustavne žalbe, pa je "imajući u vidu da se podignutom optužnicom, koja je izmenjena aktom VJT u Nišu Kt. 151/08 od 1. jula 2010. godine, okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 9) u vezi sa čl. 30. i 33. KZ, za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina i da u konkretnom slučaju stoje posebno teške okolnosti krivičnog dela, koje se ogledaju u činjenici da je, prema navodima optužnice, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, zajedno sa ostalim okrivljenima, umišljajno pokušao da liši života više lica, radnjama koje su preduzete u toku dana, oko 17 časova na javnom mestu, kojom prilikom je ispaljeno više hitaca iz pištolja u pravcu oštećenih, zaključeno da i dalje postoje razlozi iz člana 145. stav 1. tačka 5) ZKP, zbog čega je okrivljenom neophodno produžiti pritvor".

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv osporenog rešenja Višeg suda u u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Nišu je 10. avgusta 2010. godine doneo osporeno rešenje Kž.2. 779/10 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe, navodeći, pored ostalog, da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je produžio pritvor optuženom Aleksandru Marjanoviću po osnovu iz člana 142. stav 1. tač. 5) ZKP. Po oceni Apelacionog suda u Nišu, neosnovani su suprotni navodi žalbe branioca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe da je rešenje nezakonito i da nema materijalnih dokaza o njegovoj krivici. Takođe, sud je ocenio da žalbeni navodi optuženog u pogledu trajanja pritvora zajemčenog članom 31. Ustavom Republike Srbije, da se jedan optuženi nalazi na izdržavanju kazne u Švajcarskoj i da je potrebno razdvojiti postupak u odnosu na prisutne optužene, ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. stav 1. do 3.).

Prema članu 142. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti (tačka 5)).

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje bilo je propisano: da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu i da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (član 146. st. 2. i 3.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. U odnosu na istaknute povrede prava iz 31. Ustava i citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 779/10 od 10. avgusta 2010. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao.

Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je, pored ostalog, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 705/10 od 29. jula 2010. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 779/10 od 10. avgusta 2010. godine, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 5), koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je, pored ostalog, za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti .

Postojanje navedenih okolnosti sudovi cene u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica vezanih za okrivljenog i okolnosti konkretnog slučaja, što treba da dovede do zaključka o ispunjenosti navedenih zakonskih razloga za određivanje ili produženje pritvora.

Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima sa kojih se, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, može produžiti pritvor, kao i da su za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru dati relevantni razlozi. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u zakonskom roku ispitali opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja i utvrdili posebno teške okolnosti krivičnog dela i činjenice u kojima se ogledaju, te naveli dalje postojanje zakonskih osnova za pritvor, detaljno obrazložili razloge zbog kojih su smatrali da legalni i legitimni ciljevi za produženje privora prema podnosiocu i dalje postoje u ovom krivičnom postupku, složenom kako zbog brojnosti optuženih (šest lica), tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja, te koji su ustavnopravno prihvatljivi.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud smatra da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja o produženju pritvora doneta u postupku sprovedenom u skladu sa Ustavom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se može produžiti pritvor i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Nadležni sudovi su u osporenim rešenjima obrazložili postojanje navedenih razloga za produženje pritvora podnosioca ustavne žalbe, te suprotni navodi podnosioca ne mogu biti od značaja za drugačiju odluku Suda, zbog čega Ustavni sud nalazi da se izneti navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu smatrati osnovanim.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je, obzirom na okolnosti, krivični postupak vođen sa potrebnom hitnošću, da je istraga okončana za nešto više od pet meseci, te utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nije povređeno pravo iz člana 31. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe povredu ovog prava ističe u odnosu na osporena rešenja, ponavljajući navode iz žalbe na prvostepeno rešenje o produženju pritvora, u suštini smatrajući da, iako je krivični predmet složen, u fazi neposredno pre presuđenja - po njegovom viđenju, nije bilo mesta produženju pritvora.

Imajući u vidu izloženo, te činjenicu da je Ustavni sud našao da nisu osnovani navodi podnosioca izneti u vezi povrede Ustavom zajemčenog prava koje se odnosi na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević