Odluka Ustavnog suda o zakonitosti produženja pritvora nakon prvostepene presude

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Utvrđeno je da su sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog uznemirenja javnosti, te da postupak nije neopravdano dugo trajao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. J . izjavljena protiv rešenj a Višeg suda u Novom Sadu K. 258/14 od 7. maja 2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 805/15 od 14. maja 201 5. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 19. juna 201 5. godine, preko punomoćnika M. L, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 27, 31 . i 32. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor nakon donošenja prvostepene presude, koji će trajati do njegovog upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, ali ne duže od trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom.

U ustavnoj žalbi je navedeno da pritvor prema podnosiocu traje duže od godinu dana i da se od početka krivičnog postupka pritvor prema okrivljenom produžava po istom osnovu, a razlozi za produženje se ponavljaju po automatizmu, p repisivanjem ranijih obrazloženja. Podnosilac smatra da, ukoliko je u vreme određivanja pritvora postojalo uznemirenje javnosti koje je opravdavalo određivanje pritvora, u vreme poslednjeg produženja svakako nije postojalo, a naročito ne u onoj meri koju propisuje odredba člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je p redložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenj a i da mu se omogući da se u daljem toku postupka brani sa slobode.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu ža lbu, odgovor Višeg suda u Novom Sadu i veb stranicu „Portal sudova Srbije “ (www.portal.sud.rs), te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 258/14 (kasnije K. 171/15), u vreme podnošenja ustavne žalbe, bio je u toku krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kti. 101/14 od 27. juna 2014. godine, kojom je podnosiocu stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. 72/14 od 12. maja 2014. godine na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) , koji mu se računa od 11. maja 2014. godine, kada je lišen slobode.

Nakon podizanja optužnice 27. jun a 2014. godine , sud je održao pripremno ročište 19. februara 2015. godine, a za koje vreme je pritvor prema podnosiocu produžavan četiri puta. Iz odgovora Višeg suda u Novom Sadu proizlazi da je, nakon potvrđivanja optužnice, sud prim io predmet u rad 18. septembra 2014. godine, kao i da sud nije mogao da održi pripremno ročište zakazano za 4. novembar 2014. i 23. decembra 2014. godine zbog obustave rada advokata, zbog čega je pripremn o ročišt e održano nakon nepunih osam meseci od podizanja optužnice, odnosno nakon nepunih pet meseci od prijema potvrđene optužnice. Do podnošenja ustavne žalbe glavni pretres je održan u dva navrata (11. marta i 7. maja 2015. godine), te je podnosilac presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 258/14 od 7. maja 2015. godine nepravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistva i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina , a pritvor mu je osporenim rešenjima produžen do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora.

Uvidom u veb-stranicu „Portal sudova Srbije“ utvrđeno je da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 22. septembra 2015. godine, kada je u žalbenom postupku ukinuta prvoste pena presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 258/14 od 7. maja 2015. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje .

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (19. juna 201 5. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i jedan mesec, računajući od 11. maja 20 14. godine kada je lišen slobode.

Podnosiocu je pre izjavljivanja ustavne žalbe pritvor poslednji put produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 258/14 od 7. maja 201 5. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr). Obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, Viši sud u Novom Sadu je naveo da je okrivljeni presudom K. 258/14 od 7. maja 2015. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje je zakonom propisana kazna zatvora preko deset godina, te da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, a imajući u vidu neuobičajene okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, koje se ogledaju u tome da je okrivljeni na svadbenoj proslavi, u prisustvu većeg broja ljudi, u relativno malom naselju, prevazišao količinu uobičajenog nasilja koje se ispoljava prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer je oštećenom, sada pokojnom D.G. zadao više udaraca, kojima je prethodila verbalna rasprava između njih, nanevši mu pri tome teške telesne povrede opasne po život usled kojih je nastupila smrt oštećenog na mestu događaja. Nadalje je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja navedeno da je okrivljeni pokazao naročitu upornost prilikom izvršenja krivičnog dela na nesvakidašnji način, u naselju gde se svi meštani međusobno poznaju i gde su ovakvi događaji izuzetno retki, te kako je naved eni događaj doveo do uznemirenja lokalne javnosti, a i šire, jer su kritični događaj i krivični postupak medijski propraćeni, odnosno kako i dalje postoji zainteresovanost javnosti za ishod postupka, što potvrđuje prisustvo javnosti na glavnim pretresima, sud je ocenio da bi puštanje okrivljenog na slobodu ugrozilo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 805/15 od 14. maja 201 5. godine odbijena je kao neosnovan a žalb a branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu od 7. maja 201 5. godine, i u njegovom obrazloženju je, između ostalog, navedeno da su okolnosti koje se u obrazloženju prvostepenog rešenja odnose na način izvršenja krivičnog dela, i po nalaženju drugostepenog suda, dovel e do uznemirenja javnosti, jer se kritični događaj desio u malom mestu, prilikom proslave venčanja, gde je bio okupljen veliki broj ljudi, a da zainteresovanost za predmetni događaj još uvek traje, što potvrđuje prisustvo javnosti na glavnom pretresu, te je dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru opravdano , jer se nesmetano vođenje krivičnog postupka ne bi moglo ostvariti nijednom drugom, blažom merom.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.).

Odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbom člana 11 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da ko drugog liši života kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

5. Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da su p ored postojanja odgovarajućeg stepena sumnje da je podnosilac izvršio krivičn o del o koj e mu je optužnicom stavljeno na teret, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti kako prilikom određivanja tako i prilikom produžavanja mere pritvora (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja), redovni sudovi utvrdili da su način izvršenja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret , a za koje je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tač ka 4) ZKP).

U smislu navedenog, Ustavni sud pre svega ukazuje da se pritvorski osnov sadržan u odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP zasniva na: 1) visini propisane, odnosno izrečene kazne zatvora (u konkretnom slučaju propisana je kazna zatvora od pet do 15 godina , a nepravnosnažom presudom podnosiocu je izrečena kazna zatvora u trajanju od deset godina) i 2) načinu izvršenja ili težini posledice krivičnog dela koji su doveli do uzmnemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Iz navedenog sledi da je nadležni sud koji odlučuje o određivanju, odnosno o produženju pritvora prema nekom licu po navedenom zakonskom osnovu, dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje takođe objektivno mora nastupiti; 3) da je uznemirenje javnosti takve prirode da može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Uzimajući u obzir da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su Viši i Apelacioni sud u Novom Sadu prilikom produženja pritvora podnosiocu ustavne žalbe, pored visine zaprećene i izrečene kazne, ocenili da je okrivljeni prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva iskazao naročitu upornost u izvršenju krivičnog dela, tako što je oštećenom, nakon verbalne rasprave na svadbenoj proslavi u prisustvu velikog broja ljudi, zadao više udaraca nanevši mu teške telesne povrede opasne po život usled kojih je smrt oštećenog nastupila na mestu događaja, što je dovelo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, jer se radi o maloj sredini u kojoj se svi poznaju i u kojoj su takvi događaji izuzetno retki, kao i da navedeno uznemirenje postoji i u vreme produženja pritvora, a koje se vidi u činjenici da se i dalje traži prisustvo javnosti na glavnim pretresima, Ustavni sud je ocenio da su u osporenim rešenjima utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac tereti, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Ispitujući, nadalje , da li su nadležni državni organi pokazali potrebnu hitnost u vođenju krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio : da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (19. juna 2015. godine) nalazio u pritvoru 13 meseci i osam dana , računajući od 11. maja 2014. godine kada je lišen slobode; da je optužnica podignuta 27. juna 2014. godine; da je nakon potvrđivanja optužnice predmet dodeljen u rad predsedniku prvostepenog veća 18. septembra 2014. godine; da je prvostepena presuda K. 258/14 je doneta 7. maja 2015. godine.

Ustavni sud, stoga, nalazi da je istraga sprovedena sa naročitom hitnošću, s obzirom na to da je optužnica podignuta nakon mesec i po dana od dana lišenja slobode okrivljenog , kao i da je prvostepena presuda doneta nepunu godinu dana od kritičnog događaja (7. maja 2015. godine), odnosno nepunih osam meseci od potvrđivanja optužnice i dodele sudu predmeta u rad, što po oceni Ustavnog suda, samo po sebi, ukazuje na to da je predmetni sudski postupak vođen sa potrebnom hitnošću.

Ustavni sud stoga smatra da je Viši sud u Novom Sadu sa posebnom pažnjom pristupio vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta u sprovedenom postupku u skladu sa zakonom , zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu nakon donošenja prvostepene presude može produžiti pritvor, a najduže dok ne istekne zatvorska kazna izrečena prvostepenom presudom i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Po mišljenju Ustavnog suda, osporena rešenja su rezultat brižljivog razmatranja svih odlučujućih činjenica i okolnosti i sažetog zaključivanja sudova u pogledu postojanja opravdanih razloga da se okrivljenom pritvor produži, zbog čega Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi označenih prava ne mogu smatrati osnovanim.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.