Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o izuzeću javnog tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog javnog tužioca o odbijanju zahteva za izuzeće. Sud je zaključio da rešenje o izuzeću nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-403/2009
01.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Emilije Stanković iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Emilije Stanković izjavljena protiv rešenja v.d. Republičkog javnog tužioca A: 40/09 od 3. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Emilija Stanković iz Kragujevca je 18. marta 2009. godine, preko punomoćnika Dragoslava A. Ognjanovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja v.d. Republičkog javnog tužioca A: 40/09 od 3. februara 2009. godine, zbog povrede prava na jednakost i jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije garantovanog članom 21. Ustava Republike Srbije, povrede prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, povrede pretpostavke nevinosti garantovane članom 34. stav 3. Ustava i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo garantovanih članom 36. stav 1. Ustava.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Iz ustavne žalbe proizlazi da je osporenim rešenjem odbijen zahtev podositeljke ustavne žalbe za izuzeće Okružnog javnog tužioca u Smederevu i njegovih zamenika od postupanja po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Smederevu KT. 14/07 u predmetu Okružnog suda u Smederevu K. 65/07, u kome je podnositeljka ustavne žalbe optužena u krivičnom postupku.
4. Odredbama člana 45. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05 i 49/07) propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zastupaju u postupku, da javni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju u krivičnom postupku i da o izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac. Odredbom člana 40. Zakonika propisani su razlozi za izuzeće sudija ili sudija porotnika, a odredbom člana 43. stav 4. Zakonika propisano je da se rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužnice, onda samo žalbom na presudu.
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi da izuzeće javnog tužioca predstavlja poseban institut krivičnog procesnog prava kojim se obezbeđuje da u krivičnom postupku, kao stranka, ne učestvuje javni tužilac koji je zbog određenih ličnih ili pravnih odnosa sa ostalim licima koja učestvuju u postupku morao biti izuzet (osnovi za obavezno izuzeće) ili su utvrđene okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nespristrasnost (osnov za fakultativno izuzeće). Po oceni Ustavnog suda, rešenje o izuzeću javnog tužioca ne prestavlja akt kojim se neposredno odlučuje o pravima okrivljenog u krivičnom postupku. S obzirom na to da se rešenje kojim se odbija zahtev za izuzeće tužioca posle podignute optužnice može pobijati samo žalbom na presudu, Ustavni sud smatra da će pravni put u odnosu na osporeno rešenje biti iscrpljen tek kada bude doneta pravosnažna odluka o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje o izuzeću javnog tužioca ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba. Sud je stoga, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 420/2008: Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije kao preuranjene
• Už 1416/2009: Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe protiv procesnih rešenja
• Už 1533/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 455/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću tužioca
• Už 1707/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije i prigovoru na optužnicu
• Už 1843/2009: Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije