Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu zbog nepostupanja organa krivičnog gonjenja po krivičnoj prijavi. Sud je istakao da nije nadležan da vrši nadzor nad radom drugih državnih organa niti da im nalaže preduzimanje mera iz njihove nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4030/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz V, B. H, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba M. J.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. J. iz V, B. H, je 2. septembra 2010. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 22, 32. i 34. Ustava Republike Srbije.

Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da su mu označena ustavna načela i zajemčena prava povređena time što nadležni organi otkrivanja i krivičnog gonjenja nisu otkrili nepoznato lice protiv koga je on podneo krivičnu prijavu. Od Ustavnog suda se traži da podnosiocu ustavne žalbe „omogući uvid kao oštećenom u kompletnu kriminalističko - tehničku dokumentaciju, uvid u istražne spise, te kada isti budu kompletirani omogući pravedan i nepristrasan postupak pred nadležnim sudom, u cilju otkrivanja počinioca i pomagača“.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da Ustavni sud nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi vrši nadzor nad radom drugih državnih organa, da se upušta u ispitivanje činjeničnog stanja konkretnog slučaja niti da im kao nadređeni organ nalaže koje mere treba da preduzmu u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti i ovlašćenja. Ustavni sud je nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda na koje se u ustavnoj žalbi ukazuje, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava i sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Polazeći od navedenog i imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahtev koji je postavljen Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni Glasnik RS“,broj 109/07), zbog nenadležnosti da po njoj postupa.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 5396/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 4684/2010: Ustavna žalba odbačena: Ustavni sud nije instancioni sud u prekršajnom postupku
• Už 5042/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva
• Už 736/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepotpunosti navoda
• Už 5459/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 955/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u sporu o zakupu poslovnog prostora
• Už 2041/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga