Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u vezi penzijskog osiguranja

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda, kojim je odbačen zahtev za preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu. Sud odbacuje žalbu protiv ostalih akata kao neblagovremenu, jer rok teče od dostavljanja odluke o dozvoljenom vanrednom pravnom leku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Katarina Manojlović Andrić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zdenka Huđeca iz Stare Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zdenka Huđeca izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 101/10 od 9. avgusta 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Zdenka Huđeca izjavljena protiv presude Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine, presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U. 138/07 od 24. avgusta 2009. godine i rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika Novi Beograd broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Zdenko Huđec iz Stare Pazove je 6. septembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 68. st. 1. i 2. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, navodi da mu je pravo na pravično suđenje povređeno „ ignorisanjem Zakona o upravnim sporovima... kontinuirano u svim instancama postupanja po upravnoj stvari i vanrednim lekovima...neuzimanjem u obzir Zakona i izvrtanjem pravog značaja njegovih odredbi, zloupotrebom postupka na (moju) štetu, menjanjem sadržaja Zakona u hodu i njegovog prilagođavanja interesima suprotne strane“.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da Okružni sud u Sremskoj Mitrovici nije želeo da sam odluči u upravnoj stvari, a da to nije učinio ni Upravni sud, „raspravljajući o zahtevu za vanredno preispitivanje sopstvene presude, što je iskoristio Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da sud nije raspravljao u punoj jurisdikciji“. Takođe, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, predmet je ustupljen Upravnom sudu da „u nastalom pravnom vakuumu, iako mu to nije ustavna nadležnost, vrši preispitivanje sopstvene presude“.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, „čime se preinačuje pravosnažna presuda
Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine , tako što se tužba tužioca Huđec Zdenka uvažava i poništava rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika Novi Beograd broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte i ostalu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine odbijen je pred log Zdenka Huđeca (ovde podnosioca ustavne žalbe) za ponavljanje postu pka okončanog rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika broj I-184-34-1353/04 od 2. avgusta 2005. godine . Navedenim osporenim rešenjem odbijena je žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjav io protiv rešenja Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje broj 1-184-34-1353-04 od 31. januara 2005. godine o odbij anju njegovog zahteva za utvrđivanje prestanka svojstva osiguranika p oljoprivrednika.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je o sporenom presudom U. 138/0 7 od 24. avgusta 2009. godine odbio kao neosnovanu tužbu podnosioca ustavne žalbe, kojom je osporio zakonitost rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 22. septembra 2009. godine Vrhovnom sudu Srbije podneo zahtev za vanredno preispitivanje osporene pravnosnažne presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici , o kome nije odlučeno do 31. decembra 2009. godine. Osporenom presudom Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine navedeni zahtev podnosioca ustavne žalbe je odbijen kao neosnovan .

Podnosilac ustavne žalbe je 15. jula 2010. godine Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za preispitivanje osporene presude Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud je, na sednici održanoj 9. avgusta 2010. godine, doneo osporeno rešenje Uzp. 10 1/10, kojim je odbacio zahtev. U obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda je navedeno da je taj sud, u postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva našao da je zahtev nedozvoljen, jer u konkretnom slučaju pobijanom presudom Upravnog suda donetom po vanrednom pravnom sredstvu nije odlučivano u punoj jurisdikciji, posebnim zakonom nije predviđeno podnošenje zahteva za pr eispitivanje pravnosnažne sudske odluke u ovoj upravnoj stvari, a ne radi se o stvari u kojoj je u upravnom postupku bila isključena žalba. Vrhovni kasacioni sud je, polazeći od navedenog, našao da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 49. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje zahteva, pa je , na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o upravnim spor ovima, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je o duzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da s vako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbom člana 249 . Zakona o opštem upravnom postupku ( "Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je da se p rotiv zaključka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, može izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ, a ako je zaključak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može se neposredno pokrenuti upravni spor.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/96), koji je važio na dan donošenja presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U. 138/07 od 24. avgusta 2009. godine , bilo je predviđeno da protiv pravnosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike članice stranka može podneti vrhovnom sudu u republici članici zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke ( član 18. stav 2.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je : da se protiv presude donete u upravnom sporu ne može izjaviti žalba – pravnosnažna presuda (član 7. stav 2.); da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke ( član 49. stav 1.); da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba ( član 49. stav 2. ); da će se p ostupci po tužbama, zahtevima za vanredno preispitivanje sudske odluke i tužbama za ponavljanje postupka podnetim do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati pred Upravnim sudom, po pravilima postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 77. stav 1.)

5. Iz navoda ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da podnosilac tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje zasniva na uverenju da mu je, nakon donošenja novog Zakona o upravnim sporovima, uskraćena mogućnost da najviši sud u Republici Srbiji ispita osporenu presudu Upravnog suda, jer je „u nastalom pravnom vakuumu, predmet po njegovom zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke ustupljen Upravnom sudu, koji je o njemu odlučio „iako mu to nije ustavna nadležnost“.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe Vrhovnom sudu Srbije podneo zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U. 138/0 7 od 24. avgusta 2009. godine. Navedena osporena presuda doneta je u upravnom sporu po tužbi podnosioca protiv konačnog rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine . Ustavni sud je konstatovao da je navedeno osporeno rešenje doneo drugostepeni organ u postupku odlučivanja o predlogu za ponavljanje upravnog postupka i da se to rešenje, saglasno odredbi člana 249. Zakona o opštem upravnom postupku, n ije moglo pobijati žalbom, već se protiv njega mogao neposredno pokrenuti upravni spor. Ovaj sud, međutim, ocenjuje da uprkos tome što je u upravnom postupku koji je prethodio donošenju osporene presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici bila isključena žalba, osporena presuda Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine nije mogla biti predmet ocene od strane Vrhovnog kasacionog suda po zahtevu za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke u smislu člana 49. Zakona o upravnim sporovima .

Po shvatanju Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je imao na raspolaganju i iskoristio vanredno pravno sredstvo za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke, koje je bilo predviđeno ranije važeć im Zakonom o upravnim sporovima, a postupak po tom pravnom sredstvu okončan je pred Upravnim sudom, saglasno odredbi člana 77. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Naime, pravnosnažna presuda doneta u upravnom sporu, u smislu člana 7. stav 2. Zakona o upravnim sporovima , je osporena presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, koja je bila predmet ocene Upravnog suda po navedenom vanrednom pravnom sredstvu. Iz toga sledi da presuda Upravnog suda kojom je odlučeno o zahtevu za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda, podnetom do 30. decembra 2009. godine, ne predstavlja pravnosnažnu odluku Upravnog suda iz člana 49. stav 1. ZUS-a, čije preispitivanje stranka može tražiti pred Vrhovnim kasacionim sudom podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke, kao vanrednog pravnog sredstva. Ovaj sud, takođe, ukazuje da je u predmetnom upravnom sporu odlučivao o kružni sud, koji je bio osnovan za više opština, a da je o zahtevu za vanredno preispitivanje presude u konkretnom slučaju odlučio Upravni sud, koji je osnovan za teritoriju Republike Srbije (član 13. Zakona o uređenju sudova („ Službeni glasnik RS “, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/1 1).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je utvrdio da je o vanrednom pravnom sredstvu koje je podnosilac ustavne žalbe izjavio, odlučivao Ustavom i zakonom ustanovljen organ, u postupku koji je sproved en u skladu sa odredbama važećeg procesn og zakona. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije.

U pogledu istaknutih povred a prava na imovinu i prava na zdravstvenu zaštitu iz čl. 58. i 68. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da se sadržina osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije ne može dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenih prava na čiju povredu podnosilac, takođe, ukazuje.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 101/10 od 9. avgusta 2010. godine.

6. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine, osporenu presudu Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U. 138/07 od 24. avgusta 2009. godine i osporeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika Novi Beograd broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnim stvarima iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, odnosno donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, ukoliko je izjavljivanje ovog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, o vanrednom pravnom sredstvu kojim se preispituje pravnosnažna odluka doneta u upravnom sporu odlučeno osporenom presudom Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine, a da je zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja odluke donete po zahtevu za vanredno preispitivanje osporene presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog nedozvoljenog vanrednog pravnog sredstva. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda primio pre 15. jula 2010. godine kada je podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu, a ustavnu žalbu izjavio 6. septembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbuizjavljenu protiv presude Upravnog suda Uvp. II 335/10 od 11. juna 2010. godine, presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici U. 138/07 od 24. avgusta 2009. godine i rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika Novi Beograd broj II-184-34-1353/04 od 18. jula 2007. godine .

7. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević