Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog višedecenijskog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4035/2016
05.07.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V . iz Novog Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 314/05 (ranije predmet I. 838/03), a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 838/03 od 10. novembra 2003. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V . iz Novog Beograda podneo je Ustavnom sudu, 23. maja 2016. godine, preko punomoćnika S. G, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava, na imovinu i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 36. stav 1, članom 58. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 314/05, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije namirio svoje potraživanje. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 7. oktobra 2003. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „I.“ DOO iz Beograda, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 2381/03 od 21. maja 2003. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 838/03 od 10. novembra 2003. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4.I. 71/14 od 28. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 314/05, a sada se vidi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da sud može odrediti primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava, ali da se u konkretnom slučaju svrha zaštite ostvaruje nalaganjem sudu da što pre okonča osporeni postupak.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4.I. 71/14 od 1. septembra 2015. godine predlagaču su dosuđeni troškovi postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika „I.“ AD, koj i je imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 838/03 od 10. novembra 2003. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

S obzirom da je podnosiocu utvrdio povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i dosudio mu naknadu materijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze koji bi ukazivali na različito postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Što se tiče zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac takav zahtev mogao da postavi isključivo zajedno sa zahtevom za zaštitu prava na suđenje u ra zumnom roku pred redovnim sudom, što se ne može pouzdano utvrditi na osnovu rešenja Višeg suda u Beogradu R4.I. 71/14 od 28. maja 2015. godine, imajući u vidu da o takvom zahtevu podnosioca nije odlučeno u izreci, već je u obrazloženju konstatovano da sud može odrediti primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava, ali da se u konkretnom slučaju svrha zaštite ostvaruje nalaganjem sudu da što pre okonča osporeni postupak. Pored toga, podnosilac nije dostavio dokaze da je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu nadležnom sudu.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti