Odluka Ustavnog suda o utvrđenju prava svojine po osnovu faktičke arondacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje u sporu o utvrđenju prava svojine. Sudovi su pogrešno odbili zahtev zasnovan na faktički sprovedenoj arondaciji, jer podnosilac ne sme snositi štetne posledice propusta državnih organa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4036/2015
20.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M . iz Jablanke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe presudama Osnovnog suda u Vršcu P. 735/13 od 27. juna 2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5337/14 od 1. aprila 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5337/14 od 1. aprila 2015. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Osnovnog suda u Vršcu P. 735/13 od 27. juna 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Jablanke podneo je Ustavnom sudu, 18. juna 201 5. godine, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Povredu označenih načela i prava podnosilac vidi u tome što su sudovi, i pored nalaza veštaka koji je u svojstvu službenog lica – geometra, u čestvovao u postupku arondacije i određenih pismenih dokaza (tehničkog spiska i skice premera) u kojima su upisani svi učesnici arondacije, te činjenice da je on u posedu spornog zemljišta više od 40 godina, izveli zaključak da arondacija u konkretnom slučaju nije sprovedena zbog toga što ne postoji rešenje nadležne komisije o odobravanju arondacije. Dodaje da je propustom pravne službe korisnika arondacije došlo do apsurdne situacije da država bude upisana kao vlasnik nepokretnosti koja je data njegovom pravnom prethodniku u zamenu , a da arondirane nepokretnosti u međuvremenu budu vraćene ranijim vlasnicima. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i odloži njihovo izvršenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac D. M , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Vršcu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede , radi utvrđenja prava svojine na bliže opisanoj parceli po osnovu faktički sprovedene arondacije .

Osporenim presudama Osnovnog suda u Vršcu P. 735/13 od 27. juna 2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5337/14 od 1. aprila 2015. godine pravnosnažno je odbijen tužiočev tužbeni zahtev, uz ocenu da se ne radi o arondaciji koja je sprovedena u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o komasaciji i arondaciji SAPV, već o zameni zemljišta koje je izvršeno između tužiočevog pravnog prethodnika (oca) i SOUR „V.“, OUR „A .“ iz Vršca. Ovaj zaključak sudovi su obrazložili time da tužilac ne poseduje dokaz da je arondacija izvršena donošenjem rešenja o odobravanju arondacije od strane nadležne komisije koju je imenovala s kupština opštine, i da nadležena služba opštine Vršac, i pored više zahteva, nije dostavila dokaze o izvršenoj arondaciji u KO Jablanka u toku 1982. godine. Izneti zaključak dodatno je potkrepljen pozivanjem na izveštaj RGZ - Službe za katastar nepokretnosti u kome je navedeno da ne postoje dokazi o izvršenoj arondaciji u KO Jablanka . Prvostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke istakao da nije mogao da prihvati nalaz veštaka u delu u kome je navedeno da je sporna parcela, koja je u privremenom listu nepokretnosti upisana kao vlasništvo Republike Srbije (korisnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), data tužiocu 1982. godine u postupku arondacije kao zamena za tri parcele koje su pripadale njegovom ocu, iz razloga što je nalaz veštaka, koji je u spornom periodu bio zaposlen u opštinskoj geodetskoj upravi i koji je sa predstavnikom OOUR „V.“ uvodio stranke u posed, zasnovan isključivo na „Tehničkom spisku i Skici premera“ koje sadrže upisane podatake o imenu, prezimenu i prebivalištu svakog učesnika arondacije, a ne na rešenju nadležne komisije. U obrazloženju osporenih odluka navedeno je i da je u toku postupka utvrđeno da je tužilac u zemljišnim knjigama i dalje upisan kao vlasnik prethodno pomenute tri parcele (1982. godine bile upisane kao društvena svojina) , koje su „utopljene“ u novoformiranu tablu koja je 1992. godine preparcelisana i na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda vraćena fizičkim licima, da je tužilac, nakon svoga oca, u posedu sporne parcele preko 25 godina i da ne poseduje ugovor ili drugi pismeni dokument o izvršenoj zameni . Drugi razlog koji su sudovi naveli za odluku o odbijanju tužbenog zahteva je taj da od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima 4. jula 1996. godine nije protekao rok za vanredan održaj jer tužilac nema zakonitu državinu .

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac, utvrđeno je: načelo zabrane diskriminacije (član 21.); pravo na pravično suđenje (član 36. stav 1.); pravo na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1.).

Zakonom o komasaciji i arondaciji („Službeni list SAPV“ br. 16/78, 22/78 i 32/78) bilo je propisano: da se arondacija može vršiti samo u korist organizacije udruženog rada koja koristi zemljište u poljoprivredne svrhe (član 3. stav 1.); da o predlogu za odobravanje arondacije rešava i postupak arondacije sprovodi komisija za arondaciju koju imenuje skupština opštine (u daljem tekstu: komisija)(član 67. stav 1.); da predlog za odobravanje arondacije podnosi organizacija udruženog rada u čiju korist se arondacija vrši ili u ime i uz pristanak zemljoradnika iz člana 3. stav 2. ovog zakona ako se arondacija vrši u njihovu korist (u daljem tekstu: predlagač) (član 69.); da sopstvenik zemljišta koje se arondacijom pripaja ima pravo na naknadu (član 73. stav 1.); da se naknada utvrđuje sporazumom između sopstvenika pripojenog zemljišta i korisnika arondacije (član 74. stav 1.); da pripojeno zemljište, zgrada, drugi objekat postaje društvena svojina, a ako se arondacija vrši u korist zemljoradnika iz člana 3. stav 2. ovog zakona postaje njihova svojina, a zemljišt, zgrada odnosno drugi objekat koji se arondacijom daje u naknadu postaje svojina ranijeg sopstvenika pripojenog zemljišta, zgrade, odnosno objekta (član 77.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, kao i da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. st. 2. i 4.); da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i da se savesnost državine pretpostavlja (član 72.).

Odredbom člana 29. ovog zakona, koja je prestala da važi 4. jula 1996. godine stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima („Službeni list SRJ“, broj 29/96), bilo je propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, naročito razloga na kojima su sudovi zasnovali ocenu o neosnovanosti podnosiočevog tužbenog zahteva – da se ne radi o arondaciji koja je izvršena u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o komasaciji i arondaciji SAPV jer ne postoji pravnosnažno rešenje nadležne komisije kojom se arondacija odobrava i da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine vanrednim održajem koji bi se imao primeniti jer tužilac nema zakonitu državinu (ugovor ili drugi pismeni dokument o izvršenoj zameni), Ustavni sud ističe da je održaj pravni institut koji postoji u opštem interesu, zato što se pretvaranjem faktičkog stanja u pravno stanje ostvaruje izvesnost u pravnim odnosima, odnosno realizuje načelo pravne sigurnosti. U konkretnom slučaju, arondacija je faktički sprovedena. Naime, kako proizlazi iz obrazloženja osporenih akata, u postupku koji je prethodio ustavnosudskom utvrđeno je da je zemljište koje je oduzeto od podnosiočevog pravnog prethodnika u korist OOUR „A.“ 1982. godine u javnim evidencijama bilo upisano kao društvena svojina, te da je potom 1992. godine preparcelisano i na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda vraćeno fizičkim licima, iako je podnosilac u zemljišnij knjizi i dalje upisan kao vlasnik prethodno postojeće tri parcele. S druge strane, na zemljištu koje je podnosiočevom prethodniku dato u zamenu, kao naknada za pomenute tri parcele, upisani titular prava svojine je Republika Srbija, dok je kao korisnik upisano Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ne bi smeo da snosi štetne posledice eventualnog propusta organizacije udruženog rada u društvenoj svojini u čiju korist je zemljište faktički arondirano da taj postupak pokrene podnošenjem odgovarajućeg predloga nadležnoj skupštini opštine i propusta organa skupštine opštine da taj postupak sprovede i okonča donošenjem akata koji bi predstavljao punovažan pravni osnov za promenu stanja u javnim evidencijama o nepokretnostima , u kom slučaju bi bilo izlišno vođenje predmetnog parničnog postupka.

Pored iznetog, Ustavni sud nalazi da su redovni sudovi povredili garancije prava na pravično suđenje kada su osporene presude zasnovali na restriktivnom tumačenju odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojima je uređen institut održaja , smatrajući da se pod punovažnim pravnim osnovom za sticanje zakonite državine podrazumeva samo formalno-pravni akt na osnovu koga je državina stečena, a ne i sticanje državine u postupku koji su sproveli nadležni organi čijom krivicom je izostalo donošenje takvog pravnog akta – rešenja o arondaciji, koje je zakonom predviđen osnov za sticanje prava svojine. Ovakvim pravnim tumačenjem normi merodavnog prava podnosilac ustavne žalbe bi bio lišen prava na naknadu za zemljište koje je u postupku faktički sprovedene arondacije oduzeto njegovom pravnom prethodniku, odnosno prava da mu se umesto oduzetog zemljišta (na kome je i dalje u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik , a ono je preparcelisano i dato drugim fizičkim licima ) na ime naknade dodeli drugo odgovarajuće zemljište – sporna parcela u čijoj državini je 25 godina .

Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već izneo u odlukama u kojima je razmatrao pitanje faktičke arondacije, između ostalih, Už-1775/2013 od 14. oktobra 2015. godine, Už- 6298/2013 od 19. novembra 2015. godine i Už- 8576/2013 od 19. novembra 2015. godine (videti internet stranicu na: www.ustavni.sud.rs).

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5337/14 od 1. aprila 2015. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi ovde podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv osporene prvostepene presude, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je poništ ena osporen a drugostepen a presud a i odre đeno da nadležni sud ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv odluke nižestepenog suda, Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje o povredi načela i prava iz člana 21. i člana 36. stav 1. Ustava.

Krećući se u granicama postavljenog zahteva, sud nije razmatrao ni navod podnosica da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog petogodišnjeg trajanja predmetnog postupka.

8. Polzeći od izneto g, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o utvrđenju prava svojine po osnovu faktičke arondacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti