Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnim izvršnim postupcima protiv dužnika sa državnim kapitalom, te dosuđuje naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4040/2017
17.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. M . iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1980/05, I. 1374/06 i I. 74/08 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1980/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1374/06 od 12. oktobra 2006. godine i I. 7 4/08 od 29. januara 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćen i. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M . iz Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu, 11. maja 2017. godine, ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 24. juna 2019. godine, preko punomoćnika E. F, advokata iz Novog Pazara, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredb om člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1980/05, I. 1374/06 i I. 7 4/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je vodio najpre parnične, a potom i izvršne postupke protiv poslodavca „R.“ d.o.o. Novi Pazar radi naplate potraživanja iz radnog odnosa; da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 5. septembra 2016. godine usvojen zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 1980/05 i I. 1374/06 na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 677/04 od 24. septembra 2004. godine i P1. 351/06 od 21. marta 2006. godine; da je dopunskim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 15. decembra 2016. godine usvojen zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 74/08 na osnovu pravnosnažne presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 13/07 od 27. februara 2007. godine; da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, u kome je prijavio svoja potraživanja.

Podnosilac je zahtevao naknadu neimovinske štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1980/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1374/06 od 12. oktobra 2006. godine i I. 74/08 od 29. januara 2008. godine, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom. U dopuni ustavne žalbe od 24. juna 2019. godine podnosilac je naveo da je prijavio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17 i da su mu ista zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja St. 22/1 od 27. aprila 2018. godine priznata u celosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnoduskoj stvari.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 5. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 1980/05 i I. 1 374/06 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 30.000,00 dinara; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu primerene naknade preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; u stavu četvrtom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima I. 1980/05 i I. 1 374/06 okončali u najkraćem roku, dok su stavom petim izreke predlagaču dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 15 decembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 74/08 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000,00 dinara: u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu primerene naknade preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; u stavu četvrtom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 74/08 okončao u najkraćem roku.

Rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 5. septembra 2016. godine postalo je pravnosnažno i izvršno 4. januara 2017. godine, uz dopunsko rešenje istog suda R4 I. 13/16 od 15 decembra 2016. godine.

Izvršni dužnik u osporenim izvršnim postupcima bilo je Preduzeće ... „R.“ d.o.o. Novi Pazar, nad kojim je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 18. oktobra 2017. godine otvoren stečajni postupak.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 22. juna 2018. godine stečajni postupak je zaključen, a stečajni dužnik je 24. septembra 2018. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio potraživanje u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće ... „R.“ d.o.o. Novi Pazar. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Kraljevu St. 22/17 od 27. aprila 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe priznato je potraživanje u iznosu od 1.414.665,93 dinara, a osnov potraživanja su presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 677/04 od 24. septembra 2004. godine, P1. 351/06 od 21. marta 2006. godine i P1. 13/07 od 27. februara 2007. godine i rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1980/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1374/06 od 12. oktobra 2006. godine i I. 74/08 od 29. januara 2008. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe u predmetnim izvršnim postupcima, a protiv izvršnog dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine).

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 22/17, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1980/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1374/06 od 12. oktobra 2006. godine i I. 74/08 od 29. januara 2008. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je o pravu podnosioca za naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja izvršnih postupaka odlučeno rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4 I. 13/16 od 5. septembra 2016. godine, kao i dopunskim rešenjem istog suda R4 I. 13/16 od 15. decembra 2016. godine. Odredbom člana 8b stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenjeu sudova („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) bilo je propisano da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana. Kako iz navoda ustavne žalbe ne proizlazi da je podnosilac protiv navedenih rešenja podneo žalbe Vrhovnom kasacionom sudu, u kojima bi osporio visinu utvrđene primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a navedena rešenja su postala pravnosnažna 4. januara 2017. godine, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova pred Ustavnim sudom, Sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti