Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje. Sudovi su pravilno odbili predlog za izvršenje protiv osnivača dužnika, jer izvršna isprava ne glasi na njega i nisu ispunjeni uslovi za prenos obaveze.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Društvenog preduzeća „ Monting energetika“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Društvenog preduzeća „ Monting energetika“ izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1434/10 od 14. maja 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1903/10 od 15. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društveno preduzeće „ Monting energetika“ iz Beograda je 8. septembra 2010. godine, preko zakonskog zastupnika Milovana Spasića, Ustavnom sudu podnelo ustav nu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje , zajemčenih odredbama čl. 21. i 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi : da je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenuo postupak izvršenja na osnovu prav nosnažne presude Trgovinskog suda u Prištini P. 11/05, protiv izvršnog dužnika prvog reda Elektroprivreda Srbije JP za proizvodnju termoelektrične energije i termoelektrane Kosovo sa p.o. Obilić iz Beograda i izvršnog dužnika drugog reda JP Elektroprivreda Srbije, Beograd; da je osporenim prvostepenim rešenj em odbijen navedeni predlog , a koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1903/10 od 15. jula 2010. godine; da se navedeni izvršni dužnik prvog reda nalazi u postupku restruktuiranja, pa se u smislu člana 20ž Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje do donošenja odluke o okončanju restruktuiranja; da je zbog toga podnosilac kao izvršnog dužnika drugog reda označio JP Elektroprivreda Srbije Beograd, budući da je izvršni dužnik drugog reda osnivač izvršnog dužnika prvog reda sa 100% udela, što ukazuje na postojanje odnosa matičnog i zavisnog preduzeća, koje po samom zakonu neograničeno solidarno odgovara za sve obaveze zavisnog preduzeća, a koji stav je zauzeo i Vrhovni sud Srbije u presudi RevII.271/09 od 1. jula 2009 godine; da se, izjavljujući žalbu protiv prvostepenog rešenja, podnosilac pozvao na pravno i činjenično identični slučaj kada je Četvrti opštinski sud u Beogradu u izvršnom postupku usvojio predlog izvršnog poverioca i doneo rešenje o izvršenju I. 9336/06 od 3. jula 2006. godine protiv ovde označenog dužnika drugog reda, a na osnovu pravnosnažne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 639/00 od 22. septembra 2004. godine, koja je glasila na ovde označenog dužnika prvog reda; da odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud ne samo da nije uvažio žalbene navode, već ni jednom rečenicom nije konstatovao dokaze na koje se žalilac pozvao. Polazeći od navedenog, podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, te je predložio da se ponište ta rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 1434/10 od 14. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca , ovde podnosioca ustavne žalbe, od 12. maja 2010. godine, kojim je tražio da sud odredi i sprovede izvršenje prema izvršnom dužniku drugog reda JP Elektroprivreda Srbije Beograd, kao neosnovan. Stavom drugim izreke ovog rešenja Privredni sud u Beogradu se oglasio mesno nenadležnnm za odlučivanje o predlogu za izvršenje izvršnog poverioca i za sprovođenje izvršenja, prema izvršnom dužniku prvog reda JP Elektroprivreda Srbije JP za proizvodnju termoelektrične energije i termoelektrane Kosovo sa p.o. Obilić, Beograd , a stavom trećim izreke određeno je da se po pravosnažnosti ovog rešenja, spis predmeta dostavi Privrednom sudu u Nišu - za teritoriju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1903/10 od 15. jula 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno ožalbeno rešenje Privrednog suda u Beogradu I. 1434/10 od 14. maja 2010. godine. U obrazloženju ovog osporenog rešenja je navedeno: da je drugostepe ni sud našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda o neispunjenosti uslova iz člana 52 . Zakona o izvršnom postupku za dozvolu izvršenja u odnosu na izvršnog dužnika drugog reda, budući da je izvršni poveri lac podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu izvršne is prave, pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u Prištini P. 11/05 od 27. februara 2006. godine kojom je utvrđeno pot raživanje tužioca - izvr šnog poverioca u iznosu od 12.398.540.00 din ara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, u odnosu na tuženu Elektroprivredu Srbije JP za proizvodnju termoelektrične energije i termoelektrane Kosovo sa p.o. Obilić iz Beograda; da je pravilno prvostepeni sud u skladu sa načelom formalnog legaliteta i člana 7. Zakon a o izvršnom postupku našao da nema mesta određivanju izvršenja u odnosu na izvršnog dužnika drugog reda, jer izvršna isprava ne glasi na njega, već na izvršnog dužnika prvog reda; da se radi o dva odvojena pravna lica , što je prvostepeni sud pravilno utvrdio iz Registra privrednih subjekata koji se vodi kod Agencije za privredne registre Republike Srbije; da izvršnom ispravom na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje nije utvrđena solidarna odgovornost ovde tuženog dru gog reda, a izvršni poverilac nije dostavio dokaz o ispunjenosti uslova iz član a 37. Zakona o izvršnom postupku, odnosno da je njegovo potraživanje prema izvršn om dužniku prvog reda javnom ili po zakonom overenom ispravom preneseno na ovde izvršnog dužnika drugog reda ili je na neki drugi način prešlo; da ne stoje navodi žalbe da solidarna odgovornost ovde izvršnog dužnika drugog reda proizlazi iz odredaba Zakona o privrednim društvi ma, jer su , p o nalaženju drugostepenog suda , takvi navodi mogli biti od značaja samo prilikom donošenja izvršne isprave - prav nosnažne i izvršne presude Trgovinskog su da u Prištini P. 11/05 pošto je u vođenom parničnom postupku je ovde izvršni poverilac mogao da is hoduje solidarnu odgovornost ovde izvršnih dužn ika; da je pravilan zaključak prvostepenog suda da nije nadležan za odlučivanje o predlogu za dozvolu i sprovođenje izvršenja u odnosu na izvršnog dužnika prvog reda.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sporovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze (34. stav 1.); da se izvršenje određuje i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom, odnosno upravnom i prekršajnom postupku da se ova odredba shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (član 37.); da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmeti izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 49. stav 1.); da u rešenju o izvršenju moraju biti navedeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, izvršna, odnosno verodostojna isprava o potraživanju, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja , kao i drugi podaci potrebni za sprovođenje izvršenja određeni ovim zakonom, da će u rešenju o izvršenju na os novu verodostojne isprave sud obavezati izvršnog dužnika da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana, po dostavi rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediti izvršenje r adi ostvarivanja tih potraživanja, da se u rešenju o izvršenju iz stava 2. ovog člana unosi pouka o pravu na podnošenje prigovora, da r ešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo (član 52.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine je bilo predviđeno izvršni sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik dužan da ispuni određenu obavezu prema poveriocu - plaćanje novčanog iznosa ili ne ko činjenje, odnosno nečinjenje . Izvršna isprava je bila podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, vrsta, obi m i vreme ispunjenja obaveze. Izuzetno se izvršenje moglo odrediti na predlog poverioca i protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik ako poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je obaveza iz izvršne isprave prenesena ili na drugi način prešla na to lice .

Prema tome, u slučaju postojanja zakonom konstituisane odgovornosti za izvršenje obaveza pravnih lica od strane njihovih osnivača, izvršni sud istu nije mogao neposredno primeniti u izvršnom postupku određivanjem izvršenja p rema tom osnivaču ukoliko protiv pravnog lica i njegovog osnivača ne postoji pravnosnažna i izvršna sudska odluka ili pravno lice - izvršni poverilac ne dokaže da je javnom ili po zakon u overenom ispravom obaveza iz izvršne isprave prenesena ili na drugi način prešla na njenog osnivača .

Kako u konkretnom slučaju između JP Elektroprivreda Srbije Beograd i Elektroprivrede Srbije JP za proizvodnju termoelektrične energije i termoelektrane Kosovo sa p.o. Obilić, Beograd, ne postoji identitet u smislu pravnog subjektiviteta, niti pravnosnažna i izvršna sudska odluka ili druga izvršna isprava kojom je utvrđena solidarna odgovornost navedenih privrednih subjekata , a pošto navedeno Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije nije pravni sukcesor obaveze dužnika iz izvršne isprave , to Ustavni sud nalazi da JP Elektroprivreda Srbije Beograd nije u obavezi da svojom imovinom odgovara za obaveze izvršnog dužnika iz izvršne isprave.

Saglasno ustaljenoj praksi ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u ostvarenju prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova da, između ostalog, obrazlože svoje presude. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u konkretnom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Svrha obaveze da odluka bude obrazložena jeste da pokaže da je strankama u postupku omogućeno da na ravnopravan i pravičan način budu saslušane u postupku pred sudom, kao i da obrazložena odluka daje strani u postupku mogućnost da je osporava pred sudom više instance. Nepostojanje obrazloženja može prouzrokovati teškoće prilikom pristupa sudu, ukoliko sprečava efikasno korišćenje žalbenog postupka ili postupka po vanrednom pravnom leku. Međutim, ovaj princip ne zahteva da se sudovi detaljno osvrnu na svaki argument stranaka u postupku, nego samo na argumente koje sud smatra relevantnim. Sud mora da uzme u obzir argumente stranaka u postupku, ali oni ne moraju svi biti izneseni u obrazloženju presude.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su osporena rešenja, doneta u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, zasnovana na činjeničnom stanju koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke, kao i da su redovni sudovi u svojim odlukama dali logično i uverljivo obrazloženje, koje ni u jednom delu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

6. V ezano za pozivanje na nejednako postupanje sudova, Ustavni sud je uvidom u presudu Vrhovnog suda Srbije RevII. 271/09 od 1. jula 2009 godine, koju je podnosi lac ustavne žalbe dostavio kao dokaz tvrdnje o nejednakom postupanj u, utvrdio da se ne radi o istoj pravnoj situaciji kao i u slučaju donošenja osporenih izvršenja . Ovo stoga što je dostavljenom presudom Vrhovnog suda Srbije konačno odlučeno o tužbenom zahtevu podnetom u parničnom postupku, dok je osporenim drugostepenim rešenjem odlučeno o predlogu za izvršenje u izvršnom postupku , a koje je, kao što je navedeno , bilo od značaja za ishod navedenih postupaka.

Podnosilac ustavne žalbe je dostavio i presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 5074/06 od 22. novembra 2006. godine za koju , takođe, smatra da se odnosi na činjeni čnu i pravnu situaciju koja je ista kao i situacija u kojoj se on nalazio. Međutim, uvidom u navedeno rešenje ne može se utvrditi da li se to rešenje odnosi na istu činjeničnu i pravnu situaciju u kojoj se i podnosilac ustavne žalbe nalazio.

Stoga su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu da podnosilac nije dokazao navode o nedoslednoj sudskoj praksi i povredi prava na pravnu sigurnost, to su neosnovani navodi o povredi načela iz člana 21. Ustava.

8. Zbog svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjima, nije došlo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i načela iz člana 21. Ustava, pa je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti