Sudska praksa

Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku. Iako je postupak trajao preko sedam godina, Sud je ocenio da dužina trajanja bila opravdana složenošću predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. T . i O . Z . O, oboje iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. T . i O . Z . O . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 63/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. T . i O . Z . O, oboje iz Beograda, su 10. i 17. januara 2014. godine, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 63/10.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navod e: da je Okružno javno tužilaštvo u Smederevu 19. septembra 2005. i 21. marta 2006. godine protiv njih podiglo optužnicu zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja; da po navedenoj optužnici vođen krivični postupak pred Okružnim, potom pred Višim sudom u Smederevu i da je pravnosnažno okončan nakon „osam godina“. Iz navedenog podnosioci ustavne žalbe zaključuj u da im je povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Smederevu Su. VIII 76 /14 od 28. februara 2014. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Smederevu je 19. februara 2005. i 21. marta 2006. godine godine podiglo optužnicu protiv podnosilaca ustavne žalbe i još 30 lica, zbog više krivičnih dela (zloupotreb a službenog položaja, falsifikovanja službene isprave i primanje mita), koja je precizirana 31. oktobra 20 11. godine.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, glavni pretres je održan 62 puta. Prvostepeni sud je u dokaznom postupku saslušao okrivljene, ispitao veći broj svedoka, pribavio obimnu pisanu dokumentaciju i pribavio nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke.

Viši sud u Smederevu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 23. decembra 2011. godine doneo presudu K. 63/10 kojom je, pored ostalog, podnosioce ustavne žalbe oglasio krivima, i to: Ž. T . za izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci ; O. Z . O . za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i izrekao joj je uslovnu osudu.

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 9. jula 201 3. godine doneo presudu Kž1. 6614/13 kojom je , pored ostalog, u odnosu na podnosioce ustavne žalbe prvostepena presuda preinačena, i to u pogledu pravne kvalifikacije dela (tako što su radnje za koje je Ž . T . oglašen krivim kvalifikovane kao produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, a radnje za koje je O. Z . O . oglašena krivom kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije) i odluke o krivičnoj sankciji (tako što je Ž . T . izrečena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci), dok su u preostalom delu njihove žalbe i žalbe njihovih branilaca odbijene kao neosnovane.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud, krećući se u okvirima navoda ustavne žalbe, konstatuje da je protiv podnosilaca ustavne žalbe optužnica podignuta 19. februara 2005. i 21. marta 200 6. godine, a da je postupak okončan 9. jula 201 3. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 6614/13, te da je u odnosu na podnosioce ustavne žalbe postupak ukupno trajao sedam godina i nepuna četiri meseca. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioce, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv 32 lica, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe. Podnosiocima ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pro duženom trajanju i zloupotreba službenog položaja , a ostalim okrivljenima, pored navedenog dela, i krivična dela falsifikovanje službene isprave i primanje mita koja su se sastojala iz više radnji izvršenja . Ustavni sud je dalje utvrdio i da je sud do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao glavni pretres. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosilaca pokrenut zbog navedenih krivičnih dela, te da je pored njih vođen postupak protiv još 30 lica, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku, kao i da svojim ponašanjem nisu doprineli njegovom dužem trajanju.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da se postupak vodio protiv 32 okrivljena lica zbog više krivičnih dela, dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, ukupno trajanje krivičnog postupka od sedam godina i nepuna četiri meseca se ne može, u okolnostima konkretnog slučaja, smatrati nerazumno dugim.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 63/10 nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.





PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.





Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu