Ustavni sud: nedopuštena žalba protiv procesnog rešenja o izvođenju dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv procesnog rešenja krivičnog suda o izvođenju dokaza. Takvo rešenje ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima ili optužbama, već se njegova zakonitost može osporavati u žalbi na presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Radojevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Radojevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu K. 120/10 godine od 13. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Radojević iz Niša podneo je Ustavnom sudu 7. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu K. 120/10 godine od 13. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U ustavnoj žalbi je navedeno da istu podnosi i branilac podnosioca, Zoran N. Saveljić, advokat iz Niša, koji je žalbu i sapotpisao, ali nije priložio punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe niti je svoj potpis overio advokatskim pečatom.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da u krivičnom predmetu, u kome podnosilac ima svojstvo okrivljenog, tužilac nezakonito postupa pošto zahteva da se stari-izdvojeni dokaz uvrsti u dosije kao novi; da ovaj predlog tužioca nije zakonit i suprotan je članu 242. st. 3. i 5, članu 266. i članu 286. stav 5. ZKP; da ni u zahtevu ni u optužnici nema traga o dokazu koji tužilac predlaže da se uvrsti u dosije, kao ni da tužilac ne pominje postojanje tog dokaza; da iz navedenog prostiče nesumnjiv zaključak da je tužilac taj dokaz izdvojio iz dosijea kao nekoristan materijal; da ako predsednik veća usvoji predlog tužioca da se stari, izdvojeni dokaz uvede u dosije kao novi, tada postupa suprotno članu 286. ZKP; da tužilac postupa suprotno i članu 89. ZKP, članu 33. Ustava i članu 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda; da se takav dokaz ne može uvrstiti u dosije, jer nije nov već je pribavljen u vreme prvog saslušanja; da se uvršćivanjem u dosije izdvojenog dokaza narzšava snaga između tužioca i odbrane i podržava se inkvizitorsko ponašanje tužioca; da je u konkretnom slučaju pravo na pravično suđenje povređeno time što je tužilac predložio tek na glavnom pretresu izvođenje dokaza koji je postojao u vreme prvog saslušanja okrivljenih i time što je sud takav predlog usvojio. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu povređena označena ustavna prava i ukine osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je Viši sud u Nišu doneo osporeno rešenje K. 120/10 godine od 13. avgusta 2010. godine na zapisniku o glavnom pretresu; da je osporenim rešenjem usvojen predlog zamenika Višeg javnog tužioca u Nišu od 12. maja 2010. godine za izvođenje dokaza koji su prikupljeni naredbom istražnog sudije ranije Okružnog suda u Nišu, a kojim je naređen nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima za okrivljene, među kojima i ovde podnosioca ustavne žalbe, po predmetu Kri.Pov. 26/09 od 26. februara 2009. godine, a shodno članu 326. st. 2. i 5. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10).

4. Odredbama člana 326. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da pošto je optuženi saslušan, postupak se nastavlja izvođenjem dokaza (stav 1.); da veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao (stav 2.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća u svojstvu okrivljenog u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega. Osporenim rešenjem, kao procesnim aktom, nije odlučivano o pravima, ili optužbama protiv podnosioca ustavne žalbe, već samo o dokaznom predlogu zamenika Višeg javnog tužioca u Nišu, kao jedne od stranaka u kontradiktornom krivičnom postupku. Krivični sud će u daljem toku krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, sve relevantne činjenice i pravna pitanja utvrđivati i razjašnjavati na glavnom pretresu, kada će oceniti sve izvedene dokaze i, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje i način pribavljanja dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost. Ustavni sud naročito ukazuje na to da će okrivljeni imati i pravo na žalbu protiv krivične presude donete u tom postupku i da će tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva moći izjaviti i ustavnu žalbu, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede označenih ustavnih prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, osporeno rešenje po svojoj pravnoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim krivični sud u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, isključivo odlučuje o dokaznim predlozima stranaka u postupku, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe ili optužbama protiv njega i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud je stoga, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavni sud: nedopuštena žalba protiv procesnog rešenja o izvođenju dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti