Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o zahtevu za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Sud je zauzeo stav da takva rešenja imaju procesni karakter i ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Smiljanića iz Mačvanskog Belotića, opština Bogatić, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Smiljanića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu broj 290/10 od 13. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1781/10 od 8. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Smiljanić iz Mačvanskog Belotića, opština Bogatić, podneo je Ustavnom sudu, preko Osnovnog suda u Nišu, 26. jula 2010. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu broj 290/10 od 13. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1781/10 od 8. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Šapcu zasnovano „u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim pravom“; da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu doneto „u suprotnosti sa Zakonom o javnom saobraćaju, ZKP čl. 18. st.2, sa Ustavom Republike Srbije“ i međunarodnim pravom. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud ukine osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Šapcu broj 290/10 od 13. aprila 2010. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Opštinskog suda u u Bogatiću K. 40/01 od 12. februara 2011. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Šapcu Kž. 271/01 od 31. maja 2001. godine; da je osporenim drugostepenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1781/10 od 8. juna 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja.

4. Ustavni sud je utvrdio da u ovom konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne pravne akte kojima je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjima Osnovnog suda u Šapcu broj 290/10 od 13. aprila 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1781/10 od 8. juna 2010. godine nije odlučivano o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, već da su ista doneta u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 414. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10).

Kako osporena rešenja nisu doneta u postupku odlučivanja o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, o čemu je već odlučeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja akti procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), gde je Komisija zauzela stav da se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o zahtevu za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti