Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja privrednih sudova u postupku protivizvršenja. Sud nalazi da nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje, već se osporava zakonitost sudskih odluka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge ''Rad'' iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Stambene zadruge ''Rad'' iz Beograda izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 347/10 od 19. februara 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1578/10 od 1. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stambena zadruga ''Rad'' iz Beograda je 10. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Milorada Matića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe ''povređeno pravo da se javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama''. Ističe da je posle podnetog predloga za protivizvršenje izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, u svom odgovoru predložio da sud zakaže ročište radi utvrđivanja svih spornih činjenica, i da se predlog za protivizvršenje odbaci jer je podnet od strane neovlašćenog lica, a koje predloge je sud neosnovano odbio i na taj način uskratio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je Privredni sud u Beogradu, odlučujući o predlogu izvršnog dužnika za protivizvršenje, osporenim rešenjem I. 347/10 od 19. februara 2010. godine, u stavu prvom, usvojio predlog izvršnog dužnika i naložio izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da vrati iznose bliže označene u izreci rešenja, dok je stavom trećim izreke obavezan izvršni poverilac da izvršnom dužniku naknadi troškove izvršnog postupka.
Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1578/10 od 1. jula 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje u stavu prvom i trećem izreke.
4. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na činjenici da mu u izvršnom postupku nije omogućeno da javno raspravlja, kao i na razlozima koji su već isticani u žalbi izjavljenoj protiv osporenog prvostepenog rešenja.
Ustavni sud najpre konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.
S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi, isticani i u žalbi protiv prvostepenog rešenja, detaljno cenjeni u obrazloženju drugostepenog rešenja, kao i da su Privredni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu nije omogućeno da javno raspravlja, Ustavni sud konstatuje da u izvršnom postupku sud postupa na osnovu podnesaka i drugih pismena, a da održava ročište kada je to Zakonom o izvršnom postupku određeno i ako smatra da je održavanje ročišta celishodno (član 41. st. 1. i 2.). U konkretnom slučaju izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je saglasno članu 16. Zakona o izvršnom postupku, u žalbi protiv prvostepenog rešenja izneo razloge pobijanja i dokaze na kojima se žalba zasniva. Ustavni sud je stanovišta da je pitanje održavanja ročišta po žalbi na rešenje o protivizvršenju, saglasno odredbi člana 60. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, stvar procene suda, jer navedena zakonska odredba ne propisuje obavezu zakazivanja ročišta za raspravljanje o žalbi, već daje mogućnost sudu da, ako oceni da je to potrebno, ovo ročište zakaže.
Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode nikakvi drugi dokazi i argumenti različiti od onih koje je podnosilac već isticao u žalbi protiv prvostepenog rešenja, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević