Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje od 1992. godine. Sud utvrđuje odgovornost prvostepenog i drugostepenog organa za dugotrajnost postupka i dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. J, M . L, R . V . i A . V, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava R epublike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj . J, M . L, R . V . i A . V . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko -pravne poslove Gradske uprave za izvorne i poverene poslove g rada Novog Pazara u predmetu broj 465-5/92 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Lj. J, M . L, R . V . i A . V . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. J, M . L, R . V . i A . V, svi iz Novog Pazara, podneli su Ustavnom sudu, 3 0. marta 2021. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz čl. 22, 32, 36. i 58. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko -pravne poslove Gradske uprave za izvorne i poverene poslove grada Novog Pazara u predmetu broj 465-5/92.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvid om u celokupnu dokumentaciju pril oženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta broj 465-5/92 Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave za izvorne i poverene poslove grada Novog Pazara, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

D. V, R . V i D . V, svi iz Novog Pazara, podneli su , 24. februara 1992. godine , Odeljenju za komunalne poslove Skupštine opštine Novi Pazar, zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Sekretarijata za finansije NOS Novi Pazar broj 4378/59 od 26. maja 1959. godine , kojim je ekspropri sano zemljište M. V . i za povraćaj katastarskih parcela označenih u zahtevu. Predmetni zahtev je odbijen rešenjem prvostepenog organa broj 465-5 od 7. maja 1993. godine, a Ministarstvo finansija je rešenjem od 12. maja 1995. godine poništilo pobijano rešenje i predmet vratilo prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je 2. novembra 2007. godine doneo zaključak kojim je odbijen predmetni zahtev kao podnet od neovlašćenih lica, a rešenjem Ministarstva finansija od 19. decembra 2008. godine uvažena je žalba D . V . i D . V . i pobijani zaključak poništen .

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku done o rešenje od 1. decembra 2010. godine, kojim je predmetni zahtev „odbijen“ kao neblagovremen. Protiv ovog rešenja podnosioci ustavne žalbe su 15. decembra 2010. godine izjavili žalbu, koja je uvažena rešenjem Ministarstva finansija od 19. avgusta 2011. godine i navedeno rešenje prvostepenog organa je poništeno .

Rešenjem prvostepenog organa od 24. decembra 2014. godine odbijen je predmetni zahtev kao neosnovan , a Ministarstvo finansija je rešenjem od 5. novembra 2015. godine uvažilo žalbu podnosilaca ustavne žalbe izjavljenu 13. januara 2015. godine i poništilo pobijano rešenje.

Zaključkom prvostepenog organa od 1. aprila 2016. godine, donetim u ponovnom postupku, odbačen je zahtev za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji kao nedozvoljen. Drugostepeni organ je rešenjem od 28. aprila 2017. godine poništ io i novodoneti zaključak prvostepenog organa i predmet vra tio tom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave za izvorne i poverene poslove grada Novog Pazara od 11. juna 2020. godine odbijen je zahtev za poništaj rešenja Sekretarijata za finansije NOS Novi Pazar broj 4378/59 od 26. maja 1959. godine, jer je podnet od neovlašćenih lica. Rešenjem drugostepenog organa od 19. novembra 2020. godine poništeno je pobijano rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, a do 24. maja 2023. godine, kada su spisi dostavljeni Ustavnom sudu, nije bilo drugog postupanja u ovom predmetu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), kojima je bilo propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) sadrži suštinski iste odredbe u čl. 9. stav 2, članu 171. st. 3. i 5. i članu 174.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog p ostupka koji je pokrenut zahtevom njihovog pravnog prethodnika za poništaj rešenja o eksproprijaciji zemljišta. Pre ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-4542/2011 od 20. novembra 2014. godine utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe R . V . i A . V . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je osporen ovom ustavnom žalbom i naložio nadležnim organima da okončaju predmetni postupak u najkraćem roku. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je period merodavan za ocenu o povredi prava ovih podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku započeo 15. decembra 201 4. godine, kada je prvostepenom organu dostavljena Odluka Už-4542/2011 od 20. novembra 2014. godine. Sud je Odlukom Už-9293/2014 od 20. oktobra 2016. godine utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe Lj . J . i M . L . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, te je osnovanost ustavne žalbe u ovom delu ispitivao počev od 7. decembra 2016. godine, kada je prvostepenom organu dostavljena Odluka Už-9293/2014 od 20. oktobra 2016. godine.

Ustavni sud konstatuje da osporeni postupak traje nepunih devet godina nakon što je prvi put utvrđena povreda označenog prava i da još nije okončan , što, samo za sebe, ukazuje na to da je izašao izvan granica odlučivanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom upravnom postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, jer je trebalo utvrditi da li je korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu .

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da oni imaju značajan pravni i materijalni interes da im se vrati nepokretnost koja je pre eksproprijacije bila u vlasništvu njihovog pravn og prethodni ka.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je dugo m trajanju osporenog postupka prevashodno doprineo prvostepeni organ, budući da je u posmatranom periodu ukupno šest godina kasnio sa donošenjem odluka u ponovnom postupku. Ovaj sud nalazi da je i drugostepeni organ odgovoran za dugo trajanje postupka, ne toliko zbog kašnjenja u postupku odlučivanja o žalbama podnosilaca (koje je trajalo godinu dana i osam meseci), već zbog propuštanja da , na osnovu ovlašćenja iz člana 232. stav 1, odnosno člana 171. stav 5 Zakona o opštem upravnom postupku, sam reši upravnu stvar.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da podnosi oci nisu koristil i procesnopravna sredstva protiv ćutanja administracije, predviđena navedenim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, u periodu koji je ukupno trajao sedam godina i osam meseci (za podnosioce ustavne žalbe), odnosno šest godina i osam meseci (za podnositeljke ustavne žalbe) . Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu da su u posmatranom periodu donet a po tri upravna akta prvostepenog i drugostepenog organa, ocenio da navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci pretrpeli. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. U vezi sa navodima ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava zajemčenih odredbama čl. 22, 32, 36. i 58. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni upravni postupak još nije pravnosnažno okončan, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.