Povreda prava na ograničeno trajanje pritvora i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Podnosilac, u pritvoru preko sedam godina, dobio je naknadu nematerijalne štete zbog neopravdano dugog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4066/2010
22.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Manojlovića iz Dobrinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branislava Manojlovića i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 611/10 od 6. avgusta 2010. godine i rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1997 /10 od 26. avgusta 2010. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe u pogledu trajanj a pritvora, zajemčeno odredb ama člana 31. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Branislava Manojlovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu K. 8/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Manojlović iz Dobrinaca je 8. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Perišić, advokata iz Šapca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 611/10 od 6. avgusta 2010. godine i rešenj a Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1997/10 od 26. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbama člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora, jer se u pritvoru nalazi više od pet godina, a da se, pored ostalog, u osporenim rešenjima ponavljaju razlozi za produženje pritvora , odnosno da su iste okolnosti „pojedinačno i zajedno“ stalno navođene. Dodaje da u osporenim rešenjima nisu dati detaljni i individualizovani razlozi za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, da se nadležni sudovi pre svega oslanjaju na težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret i na objektivne posledice koje su nastupile, a da propuštaju da navedu subjektivne razloge za produženje pritvora. Istovremeno, podnosilac ističe da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, navodeći: da je optužnica protiv njega podignuta 21. avgusta 2005. godine zbog krivičnog dela ubistvo ; da su tokom krivičnog postupka don ete dve prvostepene osuđujuće presude koje su uki nute rešenjima Vrhovnog suda Srbije ; da je od poslednjeg ukidanja prvostepene presude prošlo više od jedne i po godine, a da nova nije doneta „iako je u dokaznom postupku bilo potrebno samo da se ponove ranije izvedeni dokazi i da prvostepeni sud te dokaze samo drugačije oceni, u skladu sa uputstvom Vrhovnog suda Srbije“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, naloži Višem sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere kako bi se krivični postupak okončao u najkraćem mogućem roku, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i objavi odluku u „Službenom glasniku R epublike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor e Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i Apelacionog suda u Novom Sadu, sa prilozima, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici (ranije Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici) vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe , po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, zbog krivičnog del a ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan .

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage 14. novembra 200 5. godine i izmenjena je 26. januara 2006. i 20. decembra 2007. godine.

Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 181/05 od 20. decembra 200 7. godine je, pored ostalog, podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21. avgusta 2005. godine pa do pravnosnažnosti presude, najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene kazne.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. I 942/08 od 18. juna 2008. godine su , u stavu prvom izreke uvažene izjavljene žalbe i po službenoj dužnosti ukinuta presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 181/05 od 20. decembra 2007. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje , dok je u stavu drugom izreke prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen do dalje odluke suda, najkasnije do isteka roka iz člana 146. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju navedenog rešenja je, pored ostalog, navedeno „da će u ponovljenom postupku prvostepeni sud najpre otkloniti nedostatke na koje mu je ukazano ovim rešenjem...a zatim ocenom sprovedenih neuropsihijatrijskih veštačenja odgovoriti na pitanja da li se optuženi nalazio u stanju prepasti ili jake razdraženosti, odnosno u kakvom je psihičkom stanju bio i iz kojih razloga, nakon čega će moći da izvede pravilan zaključak o postojanju ili nepostojanju krivičnog dela koje mu se stavlja na teret i njegove krivice, posle čega će moći da donese pravilnu i zakonitu odluku“.

U ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je 4. decembra 2008. godine doneo presudu K. 133/08 kojom je, pored ostalog, podnosilac ustavne žalbe ogla šen krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21. avgusta 2005. godine pa nadalje.

Vrhovni sud Srbije je 9. aprila 2009. godine doneo rešenje Kž. I 397/09 i u stavu prvom izreke uvažio izjavljene žalbe i ukinu o presud u Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 133/08 od 4. decembra 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem , dok je u stavu drugom izreke prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžio do naredne odluke suda . U obrazloženju navedenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da „prvostepeni sud mora ceo događaj da posmatra u kontinuitetu od trenutka dolaska oštećenog na lice mesta, te njegovog kretanja prema mestu gde je sa svojom sestrom i devojkom stajao okrivljeni, radnje koje je oštećeni preduzeo prema okrivljenom i okrivljeni prema oštećenom, da potom sve to poveže sa stanjem njegove psihe koje su utvrdili veštaci i da kritično oceni da li je on bio u stanju prepasti ili ne i da li je pos tupao u nužnoj odbrani ili prekoračenju nužne odbrane, te da li je do prekoračenja nužne odbrane došlo usled njegove prepasti ili jake razdraženosti“.

Predmet je primljen u Okružnom sud u u Sremskoj Mitrovici 13. maja 2009. godine. U ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je 16. decembra 2010. godine doneo presudu K. 8/10 kojom je, pored ostalog, podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21. avgusta 2005. godine pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne.

Spisi predmeta Višeg suda u Sremskoj Mitrovici su 24. maja 2011. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu radi odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zavedeni su pod brojem Kž1. 2050/11 i raspoređeni su u rad sudiji D.V.

Na zahtev okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, a imajući u vidu dužu sprečenost za rad sudije D.V. zbog bolesti (infarkt), rešenjem vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu od 2. aprila 2012. godine, predmet Kž1. 2050/11 je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je 10. aprila 2012. godine zakazao pretres za 7. jun 2012. godine.

Na održanom pretresu pred Apelacionim sudom u Novom Sadu 7. juna 2012. godine su saslušani svedoci - oštećeni i na predlog branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pretres je odložen radi saslušanja veštaka B.K. Sledeći pretres , zakazan za 13. septembar 2012. godine, održan je i zaključen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2050/11 od 13. septembra 2012. godine (ispravljenom rešenjem istog suda Kž1. 2050/11 od 5. oktobra 2012. godine) je, pored ostalog, po službenoj dužnosti preinačena presuda Višeg sud a u Sremskoj Mitrovici K. 8/10 od 16. decembra 2010. godine, tako što je izmenjena izreka prvostepene presude, a okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od 12 godina , dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Apelacioni sud u Novom Sadu je u obrazloženju navedene presude, između ostalog, naveo „da je pravilan zaključak prvostepenog suda da se ne može raditi o primeni nužne odbrane ni prekoračenju nužne odbrane“, a da se okrivljeni u vreme izvršenja dela nalazio u stanju bitno smanjene uračunljivosti.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se tokom celokupnog trajanja krivičnog postupka nalazi o u pritvoru, i to od 21. avgusta 2005. godine godine kada je lišen slobode , pa do pravnosnažnosti presude 13. septembra 2012. godine .

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K ri. 101 /05 od 22. avgusta 2005. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 2) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku i tokom trajanja istražnog postupka je produž en rešenjem veća Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 324/05 od 20. septembra 2005. godine na osnovu iste odredbe Zakonika.

Nakon podizanja optužnice, a pre njenog stupanja na pravnu snagu, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem istog suda Kv. 388 /05 od 16. novembra 200 5. godine za 30 dana , ali sada na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju rešenja je, pored isticanja propisane kazne zatvora preko deset godina, navedeno „da je produženje pritvora opravdano zbog načina izvršenja krivičnog dela... a postoje i druge okolnosti kao i to što su okrivljeni Branislav Manojlović i oštećeni sada pokojni Ž.S. obojica iz Dobrinaca, da su se od ranije poznavali, da se oštećeni zabavljao sa sestrom okrivljenog, da su postojali i od ranije sukobi između njih dvojice što predstavlja teške okolnosti izvršenja krivičnog dela i opravdanim da se okrivljenom produži pritvor“.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžavao na dva meseca, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku , i to:

- 2005. godine - 15. decembra (rešenje Kv. 425/05);

- 2006. godine - 14. februara, 14. aprila, 15. juna, 15. avgusta, 13. oktobra i 15. decembra (rešenja Kv. 126/06, Kv. 199/06, Kv. 254/06, Kv. 316/06, Kv. 381/06 i Kv. 462/06);

- 2007. godine – 14. februara, 13. aprila, 14. juna, 14. avgusta, 15. oktobra i 14. decembra (rešenja Kv. 78/07, Kv. 156/07, Kv. 244/07, Kv. 324/07, Kv. 419/07 i Kv. 537/07).

U obrazloženju svih nabrojanih rešenja kojima je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je , pored propisane kazne zatvora preko deset godina , navedeno : „da je produženje pritvora opravdano zbog načina izvršenja dela i zbog drugih okolnosti kao što su da su okrivljeni Branislav Manojlović i oštećeni sada pokojni Ž.S. obojica iz Dobrinaca, da su se od ranije poznavali, da se oštećeni sada pokojni zabavljao sa sestrom okrivljenog, da su postojali i od ranije sukobi između njih dvojice što predstavlja teške okolnosti zbog čega je i opravdano da se okrivljenom produži pritvor “.

Nakon donošenja prvostepene presude 20. decembra 200 7. godine, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem K. 181/05 prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor do pravnosnažnosti presude, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi . U obrazloženju ovog rešenja je navedeno „da je sud doneo odluku da se okrivljenom produži pritvor u svemu shodno odredbama člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku po kom osnovu je okrivljenom i produžavan pritvor u toku celog trajanja postupka iz razloga što se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, dakle kazna preko 10 godina, osim toga produženje pritvora nakon objavljivanja presude je opravdano i zbog načina izvršenja dela s obzirom da su okrivljeni Branislav Manojlović i oštećeni sada pokojni Ž.S. obojica iz istog mesta iz Dobrinaca, da su se poznavali i ranije , da se pokojni oštećeni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, da su postojali i od ranije sukobi predstavljaju sve okolnosti zbog čega je i opravdano da se okrivljenom produži pritvor“. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem Kž. II 97/08 od 15. januara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 181/05 od 20. decembra 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. I 942/08 od 18. juna 2008. godine, u stavu drugom izreke , prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžio do dalje odluke suda „pošto se iz spisa predmeta utvrđuju razlozi zbog kojih je pritvor prema ovom optuženom određen i produžavan stoji “. U stavu prvom izreke rešenja su uvažene izjavljene žalbe, ukinuta je presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 181/05 od 20. decembra 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je u ponovnom postupku tokom 2008. godine produžavao pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe na dva meseca, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, rešenjima Kv. 365/08 od 18. avgusta, Kv. 389/08 od 29. avgusta i Kv. 503/08 od 28. oktobra.

U obrazloženju rešenja Kv. 365/08 od 18. avgusta 2008. godine je, pored propisane kazne zatvora preko deset godina, navedeno: „da je produženje pritvora opravdano zbog načina izvršenja dela i zbog drugih okolnosti kao što su: da su okrivljeni Branislav Manojlović i sada pokojni Ž.S. iz Dobrinaca, da su se poznavali od ranije, da se pokojni oštećeni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, te da su i ranije postojali sukobi između njih dvojice što predstavlja okolnosti zbog čega je opravdano da se okrivljenom produži pritvor“. Nakon što je rešenje Kv. 365/08 od 18. avgusta 2008. godine po žalbi ukinuto, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo novo rešenje o produženju pritvora Kv. 389/08 od 29. avgusta 2008. godine u kome je naveo „da je produženje pritvora opravdano zbog načina izvršenja dela jer je delo izvršeno na ulici, da je oštećeni sada pokojni Ž.S. izboden od strane okrivljenog Branislava Manojlovića nožem više puta u telo, te i zbog drugih okolnosti, a to su da su se okrivljeni Branislav Manojlović i sada pokojni Ž.S. iz Dobrinaca poznavali od ranije , da se pokojni oštećeni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, da su postojali i od ranije sukobi između njih dvojice što sve predstavljaju okolnosti zbog čega je opravdano da se okrivljenom produži pritvor “. Identični razlozi za produženje pritvora dati su i u obrazloženju rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 508/08 od 28. oktobra 2008. godine.

Nakon donošenja prvostepene presude (druge po redu) 4. decembra 2008. godine, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem K. 133/08 prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor do pravnosnažnosti presude, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud „doneo odluku da se okrivljenom produži pritvor do pravnosnažnosti presude u svemu shodno odredbama člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku po kom osnovu je okrivljenom i produžavan pritvor u toku celog trajanja postupka iz razloga što se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, dakle kazna i preko 10 godina, osim toga produženje pritvora nakon objavljivanja presude je opravdano i zbog načina izvršenja dela s obzirom da su okrivljeni Branislav Manojlović i sada pokojni Ž.S. obojica iz istog mesta, da su se poznavali od ranije, da se pokojni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, a što predstavljaju sve okolnosti zbog čega je i opravdano da se okrivljenom produži pritvor“.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. I 397/09 od 9. aprila 200 9. godine, u stavu drugom izreke , prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžio do naredne odluke suda „ s obzirom da i dalje stoje razlozi zbog kojih je prema optuženom bio pritvor određen, a potom produžavan“. U stavu prvom izreke tog rešenja su uvažene izjavljene žalbe, ukinuta je presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 133/08 od 4. decembra 200 8. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je u ponovnom postupku produžavao pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe na dva meseca, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (potom na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku), i to:

- 2009. godine – 9. juna, 7. avgusta, 9. oktobra i 9. decembra (rešenj a Kv. 310/09, Kv. 412/09, Kv. 547/09 i Kv. 659/09,);

- 2010. godine - 8. februara, 7. aprila, 7. juna, 6. avgusta, 6. oktobra i 7. decembra (rešenja Kv. 105/10, Kv. 281/10, Kv. 468/10, Kv. 611/10, Kv. 762/10 i Kv. 930/10);

U obrazloženju svih nabrojanih rešenja, dakle i osporenog rešenja Kv. 611/10 od 6. avgusta 2010. godine, kojima je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je, pored propisane kazne zatvora preko deset godina, navedeno: „da je produženje pritvora opravdano zbog načina izvršenja dela, jer je delo izvršeno na ulici, da je oštećeni sada pokojni k Ž.S. izboden od strane okrivljenog Branislava Manojlovića nožem više puta u telo, potom da su okrivljeni Branislav Manojlović i sada pokojni oštećeni Ž.S. iz Dobrinaca se poznavali od ranije, da se oštećeni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, da su postojali i ranij i sukobi između njih dvojice, što po oceni veća predstavljaju posebno teške okolnosti zbog čega je opravdano dalje zadržavanje okrivljen og u pritvoru“. Vrhovni sud Srbije, a potom i Apelacioni sud u Novom Sadu su svojim rešenjima Kž. II 2686/09 od 2. oktobra 2009. godine, Kž. II 3793/09 od 18. decembra 2009. godine, Kž. II 9/10 od 13. januara 2010. godine, Kž. II 452/10 od 24. februara 2010. godine, Kž. II 957/10 od 20. aprila 2010. godine, Kž. II 1997/10 od 26. avgusta 2010. godine (osporio rešenje) i Kž. II 2975/10 od 24. decembra 2010. godine, odbijali kao neosnovane žalbe branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv naznačenih prvostepenih rešenja o produženju pritvora.

Nakon donošenja prvostepene presude (treće po redu) 16. decembra 2010. godine, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem K. 8/10 prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne zatvora izrečene u prvostepenoj presudi. U obrazloženju tog rešenja je navedeno „da je veće zauzelo stanovište da postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom Branislavu Manojloviću i to na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku s obzirom da je prvostepenom presudom ovog suda okrivljenom izrečena kazna zatvora preko pet godina, a produženje pritvora je opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela koje se ogledaju u samom načinu izvršenja istog, jer je delo izvršeno na ulici, jer je oštećeni sada pokojni Ž.S. izboden od strane okrivljenog nožem devet puta u telo, a pri tom su se okrivljeni i sada pokojni oštećeni poznavali od ranije, pokojni oštećeni se zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, što su po oceni veća sve posebno teške okolnosti ovog krivičnog dela“. Apelacioni sud u Novom sadu je svojim rešenjem Kž. II 13/11 od 6. januara 2011. godine uvažio žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K. 8/10 od 16. decembra 2010. godine i predmet pratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da „okolnosti koje je prvostepeni sud naveo kao posebno teške okolnosti, za sada su neprihvatljive, a ovo iz razloga što te okolnosti mo raju biti jasno opredeljene, dok su okolnosti koje navodi prvostepeni sud paušalne i nedovoljno obrazložene, tako da se u ovom delu pobijano rešenje uopšte ne može sa sigurnošću ispitati“. Istim rešenjem je odlučeno da se podnosilac ustavne žalbe zadrži u pritvoru do nove odluke suda.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Kv. 32/11 od 17. januara 2011. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne zatvora izrečene u prvostepenoj presudi, uz obrazloženje da stoje razlozi za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku s obzirom na to da je „prvostepenom presudom ovog suda okrivljenom izrečena kazna zatvora preko pet godina, a to je opravdano i zbog činjenica koje se ogledaju u samom načinu izvršenja krivičnog dela, jer je okrivljeni krivično delo izvršio na javnom mestu na ulici, pred više drugih lica, da je reč o maloj sredini u kojoj su prethodno živeli i okrivljeni i oštećeni sada pokojni Ž.S, jer je pri tom oštećeni sada pokojni Ž.S. izboden od strane okrivljenog nožem devet puta u telo, a pri tom su se okrivljeni i oštećeni poznavali od ranije, pokojni oštećeni se zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, koje sve okolnosti skupa po oceni ovog veća predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela“. Apelacioni sud u Novom Sadu je svojim rešenjem Kž. II 246/11 od 2. februara 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 32/11 od 17. januara 2011. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se u pritvoru nalazio sve vreme nakon izricanja prvostepene presude, sve do njene pravnosnažnosti 13. septembra 2012. godine .

4. Odredbama Ustava na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom , kao i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio pdređen ( član 31. st. 1. do 3. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru; te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 142. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 5)); je presudom prvostepenog suda licu izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (tačka 6)). Do izmena ZKP objavljenih u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 72/09 od 3. septembra 2009. godine, odredbom člana 142. stav 2. tačka 5) bilo je propisano da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje, propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja, da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. stav 1. do 4.); da će se za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivati odredba stava 1. ovog člana i da odluku donosi veće prvostepenog suda iz člana 24. stav 6; da ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora i da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor i da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 358. tač. 3), 5) i 6)); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st.1. i 3.) ; da će se pretres pred drugostepenim sudom održati samo ako je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi ili ponove već ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres (član 377. stav 1.).

Članom 113. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo ubistvo, i to tako što je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost ( videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, stav 5. obrazloženja i Už-132/2011 od 24. novembra 2011. godine, stav 5. obrazloženja ).

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo za koje delo je zakonom propisana kazna zatvora od pet do petnaest godina, i to tokom istrage na osnovu člana 142. stav 2. tačka 2), a nakon podizanja optužnice po drugom osnovu – iz člana 142. stav 2. tačka 5) ZKP.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajao od 21. avgusta 2005. godine, kada je lišen slobode, do 13. septembra 201 2. godine, kada je donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu krivični postupak pravnosnažno okončan, dakle više od sedam godina, odnosno više od pet godina do dana podnošenja ustavne žalbe (8. septembar 2010. godine).

Imajući u vidu izuzetnu dužinu trajanja pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju, nadležni sudovi su morali da navedu posebno obrazložene okolnosti koje opravdavaju zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru u tako dugom vremenskom periodu.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici se u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja Kv. 611/10 od 6. avgusta 2010. godine , nakon što se podnosilac ustavne žalbe pet godina nalazio u pritvoru, pre svega oslonio, pored postojanja osnovane sumnje protiv podnosioca i visinu zaprećene kazne za krivično delo koje mu je stavljeno na teret , na „način izvršenja dela“, jer je krivično delo „izvršeno na ulici, da je oštećeni sada pokojnik Ž.S. izboden od strane okrivljenog Branislava Manojlovića nožem više puta u telo, potom da su se okrivljeni Branislav Manojlović i sada pokojni oštećeni Ž.S. iz Dobrinaca i da su se poznavali od ranije, da se oštećeni zabavljao sa rođenom sestrom okrivljenog, da su postojali i raniji sukobi između njih dvojice“, što po oceni veća prvostepenog suda predstavlja posebno teške okolnosti krivičnog dela. Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju Kž2. 1997 /10 od 26. avgusta 2010. godine navedene razloge za produženje pritvora ocenio osnovanim.

Dakle, težina samog krivičnog dela, odnosno njegove okolnosti i način izvršenja bil i su osnovni razlog za procenu osnovanosti daljeg zadržavanja okrivljenog u pritvoru. Međutim, Ustavni sud naglašava da, iako težina krivičnog dela uz visin u zaprećene kazne koja je za to delo propisana može biti relevantan osnov , u proceni razloga za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru koji već traje duži period vremena, ne može biti i jedini.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe bio optužen da je izvršio krivično delo ubistvo, Ustavni sud prihvata da su nadležni sudovi osnovano smatrali da posebno teške okolnosti dela koje se ogledaju u tome da je „krivično delo izvršeno na ulici i da je pokojni oštećeni više puta uboden nožem u telo“, te da su se „okrivljeni i pokojni oštećeni poznavali od ranije, da su iz istog mesta, da su od ranije bili u sukobu i da se pokojni oštećeni zabavljao sa sestrom okrivljenog“, prvobitno, a i neko vreme posle toga, mogu biti opravdan razlog za produženje pritvora.

Međutim, Ustavni sud nikako nije uveren da bi ove okolnosti, same po sebi, mogle opravdati celokupan period trajanja pritvora više od pet godina i nalazi da u konkretnom slučaju treba imati u vidu i sledeće:

Iz činjeničnog stanja utvrđenog u tački 3. ove odluke nesumnjivo proizlazi da je nadlež ni prvostepeni sud konstantno, tokom celog postupka kontrole pritvora, ponavljao potpuno iste formulacije, tako da je jedan isti pasus prepisivan iz godine u godinu i služio kao osnov za produženje pritvora. U tom smislu, Ustavni sud ističe da je Evropski sud za ljudska prava u velikom broju predmeta utvrdio povredu člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštit u ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer su sudovi produžavali pritvor prema podnosiocima predstavki oslanjajući se uglavnom na ozbiljnosti optužbi i koristeći stereotipne formule bez osvrtanja na konkretne činjenice (videti odluke u presudama: ''Smirnova protiv Rusije'', od 24. jula 2003. godine, stav 56. i dalje; ''Panchenko protiv Rusije'', od 8. februara 2005. godine, stav 91. i dalje; ''Rokhlina protiv Rusije'' od 7. aprila 2005. godine, stav 63 . i dalje; ''Khudoiorov protiv Rusije'' od 8. novembra 2005. godine, stav 172. i dalje; ''Dolgova protiv Rusije'' od 2. marta 2006. godine, stav 38 . i dalje; ''Mamedova protiv Rusije'', od 1. juna 2006. godine, stav 72. i dalje; ''Khudobin protiv Rusije'' od 26. oktobra 2006. godine, stav 103 . i dalje; ''Belevitskiy protiv Rusije'' od 1. marta 2007. godine, stav 99 . i dalje).

U osporenom rešenju, koje je doneto nakon što se podnosilac ustavne žalbe već više od pet godina neprekidno nalazio u pritvoru, dati su skoro identični razlozi kojima se obrazlaže neophodnost produženja ove mere kao i u prethodnim rešenjima. Po mišljenju Ustavnog suda, ovakvi opšti razlozi ne mogu da služe kao opravdanje za pritvor podnosioca ustavne žalbe u periodu od više od pet godina. Nadležni sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da su navedeni opšti razlozi iako relevantni, sve manje i manje dovoljni i da nužno gube na svom intenzitetu i značaju sa protekom vremena. Stoga su nadležni sudovi nakon proteka vremena morali da dodatno obrazlože i upotpune razloge zbog kojih su smatrali da je pritvor i dalje osnovan. Posebno je uočljivo da je obrazlažući razloge za produženje pritvora, prvostepeni sud naveo i „način izvršenja dela“, iako je izmenama Zakonika o krivičnom postupku objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije “ broj 72/09 od 3. septembra 2009. godine brisan način izvršenja krivičnog dela kao posebno teška okolnost krivičnog dela, što, po oceni Ustavnog suda , ukazuje na površan odnos redovnih sudova prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, koji je bio automatski produžen, bez sagledavanja relevantnih i dovoljnih činjenica, odnosno izmenjenih okolnosti koje bi mogle da se uzmu u obzir.

Pored navedenog, Ustavni sud primećuje da su nadležni sudovi propustili da ocene da li je dužina trajanja mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe premašila „razuman rok“. Takva analiza trebalo bi da bude posebno istaknuta u rešenjima o produženju pritvora, nakon što je podnosilac ustavne žalbe proveo nekoliko godina u pritvoru.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su redovni sudovi u osporenim rešenjima, propustivši da argumentovano istaknu bitne okolnosti i oslanjajući se isključivo na težinu krivičnog dela i posledice koje su nastupile, produžili pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga koji se ne mogu smatrati dovoljnim da opravdaju trajanje pritvora od više od pet godina.

Ustavni sud osporena rešenja nije poništio imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera i da su prestala da proizvode pravno dejstvo donošenjem novih rešenja o produženju pritvora.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno članom 31. Ustava, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od kraja avgusta 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 13. septembra 201 2. godine kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž1. 2050 /11 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao nešto više od sedam godina.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela ubistvo objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, podrazumevao , pored ostalog, saslušanje većeg broja svedoka i veštaka, te pribavljanje nalaza i mišljenja veštaka za oblast sudske medicin e i neuropsihijatrije.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran tri puta pred dve sudske instance. Stoga Sud ne može zaključiti da su nadležni sudovi bili neaktivni u ovom predmetu. Štaviše, Ustavni sud konstatuje da su u pojedinim prilikama prvostepeni i drugostepeni sud relativno brzo odlučivali o predmetu optužbe. Međutim, vraćanje predmeta na ponovno suđenje, koje je nesporno uticalo na trajanje postupka, u suštini ukazuje na propuste učinjene tokom prvostepenog postupka, na šta upućuju i vrlo jasni i precizni nalozi Vrhovnog suda Srbije sadržani u drugostepenim rešenjima. Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da su nakon donošenja treće po redu osuđujuće presude 16. decembra 2010. godine, spisi predmeta Višeg suda u Sremskoj Mitrovici primljeni u Apelacionom sud u u Novom Sadu 24. maja 2011. godine, a da su tek 2. aprila 2012. godine, nakon urgencije podnosioca ustavne žalbe, dodeljeni u rad drugom sudiji (budući da se sudija koji je prvobitno bio zadužen predmetom nalazio na dužem bolovanju).

Imajući u vidu prethodno navedeno, kao i to da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka, Ustavni sud konstatuje da već utvrđena povreda prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava, sama po sebi ukazuje da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je i u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovan e povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Sledom iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na ograničeno trajanje pritvora i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti