Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda donetih u sporu male vrednosti. Sud je ocenio da podnosilac ne navodi ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već izražava nezadovoljstvo činjeničnim stanjem i primenom prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4073/2010
14.04.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Krajića iz Smedereva na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Zorana Krajića izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž. 198/10 od 6. avgusta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Smederevu P. 1038/05 od 28. januara 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Zoran Krajić iz Smedereva, preko punomoćnika Borislava Borozana, advokata iz Beograda, podneo je 11. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž. 198/10 od 6. avgusta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Smederevu P. 1038/05 od 28. januara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u parnici o sporu male vrednosti, koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, podnosilac obavezan da tužilji M. K. isplati određene novčane iznose na ime naknade materijalne i nematerijalne štete prouzrkovane krivičnim delom lake telesne povrede; da je podnosilac protiv osporene presude Opštinskog suda u Smederevu izjavio žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava; da podnosilac "smatra nužnim" da u ustavnoj žalbi ponovi obrazloženje žalbe protiv prvostepene presude; da se Viši sud u Smederevu, kao drugostepeni sud, "zadovoljio time da praktično prihvati sve razloge prvostepenog suda".
Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud osporene presude poništi.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.
3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi o njegovim pravima i obavezama.
Odredbom člana 478. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da se prvostepena presuda u parnicama o sporovima male vrednosti može pobijati samo zbog apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava 2. člana 361. tog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
4. Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, već da podnosilac izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo osporenim presudama. Podnosilac ustavne žalbe ponavlja razloge žalbe protiv prvostepene presude i traži da Ustavni sud ispita kako pravilnost primene prava, tako i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parnici o sporu male vrednosti.
Po oceni Ustavnog suda, Opštinski sud u Smederevu je dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje osporene prvostepene presude, dok se Viši sud u Smederevu nije zadovoljio pukim potvrđivanjem presude prvostepenog suda. S obzirom da obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu i Evropski sud za ljudska prava: Van der Hurk protiv Holandije, 19. april 1994. godine) i da to naročito važi za obrazloženje odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova, a da je Viši sud u Smederevu ispitao odlučna pitanja koja su pred njega postavljena, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na pravično suđenje nije prihvatljiva.
Ustavni sud ističe da se u parnicama o sporovima male vrednosti, prema izričitoj odredbi člana 478. stav 1. Zakona o parničnom postupku, žalba ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te da zbog toga Viši sud u Smederevu iz opravdanog razloga nije cenio navode žalbe protiv prvostepene presude koji se odnose na pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred Opštinskim sudom u Smederevu.
Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi mogli opravdati tvrdnju da postoji povreda prava na pravično suđenje i da se podnosilac samo formalno poziva na povredu ustavnog prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević