Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 13 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko 13 godina. Kao glavni razlog utvrđena je neefikasnost prvostepenog suda, te je podnosiocu dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi B. R. iz K, opština R, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. R. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 81/10 (inicijalno predmet P1. 70/98 ranijeg Opštinskog suda u Rumi) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R. iz K, opština R, je 2. septembra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 81/10 (inicijalno predmet P1. 70/98 ranijeg Opštinskog suda u Rumi).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je postupak radi naknade štete, koju je pretrpeo na radu, pokrenuo tužbom pred ranijim Opštinskim sudom u Rumi još 1998. godine, ali da je pravnosnažno okončan tek presudom Apelacionog suda u Novom Sadu iz 2011. godine. Podnosilac ističe da je trajanjem postupka preko 13 godina, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete. Podneskom od 18. aprila 2012. godine, podnosilac je, preko punomoćnika Olivere Perišić iz Šapca, ostajući kod ranijih navoda, opredelio iznos koji potražuje na ime nematerijalne štete i tražio troškove ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), zahtevao od Osnovnog suda u Rumi dostavljanje spisa predmeta P1. 81/10 ranijeg Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica Ruma, te je nakon izvršenog uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, podneo je 28. aprila 1998. godine tužbu Opštinskom sudu u Rumi (u daljem tekstu: Opštinski sud), protiv Javnog železničkog transportnog preduzeća B, radi naknade materijalne i nematerijalne štete. U tužbi je naveo da je 14. januara 1996. godine doživeo povredu na radu kod tuženog i pretrpeo štetu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 70/98. Na prvom ročištu, zakazanom za 4. septembar 1998. godine, Opštinski sud je na predlog tuženog doneo rešenje da se postupak u ovoj pravnoj stvari prekida radi pokušaja mirnog rešenja spora, s tim da će se nastaviti na predlog jedne od stranka, ukoliko u roku od 30 dana ne dođe do mirnog rešenja spora. Tužilac je 26. oktobra 1988. godine tražio nastavak postupka. Postupak je nastavljen pod brojem P1. 136/98.

Delimičnom presudom Opštinskog suda P1. 136/98 od 14. juna 2004. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na naknadu više vidova nematerijalne štete, u određenim iznosima iz izreke, a preko dosuđenih iznosa tužbeni zahtev tužioca je odbijen. Do donošenja navedene presude je zakazano i održano 12 ročišta za glavnu raspravu. Tokom 2000. i 2002. godine nije bilo zakazanih ročišta. Na održanim ročištima Opštinski sud je saslušao šest svedoka i tužioca u svojstvu parnične stranke, obavljeno je medicinsko i poljoprivredno veštačenje, te saslušani veštaci. Na strani tuženog, u svojstvu umešača, uzeo je učešće u postupku AD za osiguranje "K." u B. Opštinski sud je veštačenje analize nastanka štetnog događaja, u kojem je povređen tužilac, odredio rešenjem od 21. juna 2001. godine, te u 2002. godini više puta urgirao kod Zavoda za sudska veštačenja iz N. S. za dostavljanje nalaza, ali je nalaz sudu konačno dostavljen 16. juna 2003. godine.

Protiv navedene delimične presude žalbu su izjavile obe parnične stranke. Presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 572/05 od 13. aprila 2005. godine žalba tužioca je uvažena, pa je delimična presuda Opštinskog suda P1. 136/98 od 14. juna 2004. godine delimično preinačena i delimično ukinuta, a žalba tuženog je odbačena kao neblagovremena. Protiv navedene presude tuženi je izjavio reviziju, te je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev2. 1281/05 od 21. septembra 2005. godine njegova revizija odbačena kao neblagovremena. Po podnetom predlogu za ispravljanje ovog rešenja 9. novembra 2005. godine Vrhovnom sud u Srbije, taj sud je presudom Rev2. 1720/05 od 14. decembra 2005. godine dozvolio ponavljanje revizijskog postupka i ukinuo rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev2. 1281/05 od 21. septembra 2005. godine, a reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 572/05 od 13. aprila 2005. godine odbio kao neosnovanu.

U ponovnom prvostepenom postupku, predmet je pred Opštinskim sudom dobio novi broj P1. 83/06 i do 2010. godine, kada je uspostavljena nova mreža sudova, te postupak nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Rumi pod brojem P1. 81/10, Opštinski sud je zakazao i održao pet ročišta (jedno ročište je odloženo jer je tužilac neposredno na raspravi predao podnesak kojim je proširio tužbeni zahtev i tr ažio rentu zbog izgubljene zarade, a pored izgubljene zarade za period od povređivanja do podnošenja tužbe). Opštinski sud je u ovom delu postupka saslušao dva svedoka, odredio veštačenje veštaka za medicinu rada i finansijsko veštačenje. Tokom 2008. godine nije bilo zakazanih ročišta, a u 2009. godini je održano jedno ročište. Tužilac je povukao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti, s obzirom na to da se taj deo može smatrati nadoknađenim preko osiguravajućeg društva, koje je odustalo od mešanja na strani tuženog. Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Rumi je nakon pet zakazanih ročišta, od kojih su dva odražana, zaključio glavnu raspravu 7. oktobra 2010. godine. Razlozi za neodržavanje tri zakazana ročišta bili su izostanak uredno pozvanog svedoka, nepristupanje veštaka na ročište uz pravdanje izostanka i jer je jednom izostala uredna dostava poziva tužiocu.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Rumi P1. 81/10 od 7. oktobra 2010. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Protiv navedene presude obe parnične stranke su izjavile žalbu, a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5568/10 od 6. jula 2011. godine je delimično preinač ena odluka o troškovima postupka sadržana u ožalbenoj presudi, dok su u preostalom delu odbijene žalbe i potvrđena presuda. Navedena presuda uručena je tužiocu 5. avgusta 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U trenutku podnošenja tužbe i pokretanja predmetnog parničnog postupka na snazi je bio Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84,74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91), kojim je bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme presuđenja, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba, pokrenut tužbom podnetom 28. aprila 1998. godine Opštinskom sudu u Rumi, a da je okončan 5. avgusta 2011. godine, uručenjem podnosiocu ustavne žalbe presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5568/10 od 6. jula 2011. godine.

Ustavni sud ukazuje da je nadležan da ispituje povredu ustavnih prava nakon 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim je ustanovljena ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja sudskog postupka koji je predmet ustavne žalbe.

Parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba trajao je 13 godina i nepuna četiri meseci, računajući od dana podnošenja tužbe do dana kada je podnosiocu ustavne žalbe uručena drugostepena presuda, kojom je pravnosnažno odlučeno o njegovom tužbenom zahtevu u celini. Mada, stoji i da je postupak za naknadu nematerijalne štete pravnosnažno okončan 13. aprila 2005. godine, dakle posle sedam godina od pokretanja postupka.

Međutim, navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu od preko 13 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom sporu radi naknade nematerijalne i materijalne štete, te rente, bilo relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, koja su zahtevala obimniji dokazni postupak i nekoliko veštačenja, te da je zahtev za novčanu rentu preciziran posle više od devet godina od pokretanja spora, što je u izvesnoj meri uticalo na dužinu trajanja postupka.

Pored navedenog, po oceni Ustavnog suda, na strani podnosioca, koji je svakako imao interes da se postupak okonča u što kraćem roku, nije bilo doprinosa trajanju postupka time što je jednom predao podnesak neposredno na ročištu, zbog čega je ono odloženo. Ali, istovremeno stoji i da podnosilac, suprotno svojoj procesnoj ulozi, nije imalo proaktivan stav u postupku i urgirao za njegovo okončanje.

Ustavni sud smatra da je na neprimereno dugo trajanje parničnog postupka pretežno uticalo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda – Opštinskog suda u Rumi. U prilog ovoj oceni govore periodi neaktivnosti suda, koji tokom tri godine postupka nije zakazao nijedno ročište, kao i to da je tek nakon sedam godina od pokretanja postupka doneta delimična presuda, koja je i delimično ukinuta, te vraćena na ponovni postupak. Doprinos dugom trajanju postupka je i na strani Zavoda za sudska veštačenja u N . S. koji je sudu dostavio nalaz nakon dve godine od određivanja veštačenja.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 81/10 (inicijalno predmet P1. 70/98 ranijeg Opštinskog suda u Rumi), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja i složenost predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnih sudova. Odlučujući o konkretnoj visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe da se odluka Ustavnog suda objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", Ustavni sud je našao, da se upravo usvajanjem ustavne žalbe i utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku postiže adekvatno zadovoljenje podnosioca zbog uskraćivanja označenog ustavnog prava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 13 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti