Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog umanjene zarade u javnom preduzeću

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zaposlenog u javnom preduzeću kome je zarada isplaćivana u manjem iznosu od predviđenog kolektivnim ugovorom. Sud je utvrdio da su uredbe Vlade, kao prinudni propisi, suspendovale kolektivni ugovor.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ilije Popare iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ilije Popare izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1922/10 od 14. jula 2010. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilija Popara iz Novog Sada je 1 3. septembra 201 0. godine, preko punomoćnika Gordane Velikinac, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1922/10 od 14. jula 2010. godine , zbog povrede prava na pravno sredstvo i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčen ih odredb ama člana 36. stav 2. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1922/10 od 14. jula 2010. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 360/09 od 21. septembra 2009. godine kojom mu je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike zbog manje isplaćene zarade i naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 1. februara 2006. godine do 31. marta 2009. godine, kao i manje isplaćenog regres a za korišćenje godišnjeg odmora za 2008. godin u, prema tuženom JGSP "Novi Sad" iz Novog Sada; da je u dokaznom postupk u utvrđeno da je tuženi podnosiocu u utuženom periodu isplaćivao zaradu, naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosima nižim od onih koji su predviđenih Pojedinačnim kolektivnim ugovorom tuženog; da je tuženi iznose zarad e i predmetnih naknada umanjivao prema masi zarada, na osnovu usvojenog Programa poslovanja, Uredbe o visini zarada u javnim preduzećima i Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima; da je stav Apelacionog suda u Novom Sadu da je donošenjem navedenih Uredbi Vlade Republike Srbije suspendovan pojedinačni kolektivni ugovor tuženog, odnosno stavljen van snage u pogledu obračunavanja i isplate zarada zaposlenima u javnim preduzećima; da Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i pomenute uredbe ne daju pravo na jednostrano umanjenje zarade, zbog čega je podnosiocu, suprotno odredbama člana 104. Zakona o radu i odredbi člana 60. stav 4. Ustava , povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad ; da je poslodavac bio u obavezi da zaposlenima ponudi izmenu ugovorenih uslova rada u pogledu visine zarade, o čemu bi se svaki zaposleni pojedinačno izjašnjavo; da je zbog jednostranog umanjenja zarade i predmetnih naknada, a bez prethodne ponude izmenjenih uslova rada, podnosiocu povređeno i pravo na pravno sredstvo , jer mu nije data mogućnost da pred nadležnim sudom osporava zakonitost ugovora kojim bi mu zarada i druga primanja iz radnog odnosa bil i umanjen i.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presud u i naloži Apelacion om sud u u Novom Sadu da donese novu odluku po njegovoj žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 360/09 od 21. septembra 2009. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 360/09 od 21. septembra 2009. godine odbijen je kao nesonovan tužbeni zahtev tužioca Ilije Popare, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da mu tuženi JGSP "Novi Sad" iz Novog Sada isplati rzliku zbog manje isplaćen ih zarad a i naknad a troškova za ishranu u toku rada za period od 1. februara 2006. godine do 31. marta 2009. godine, kao i zbog manje isplaćen og regres a za korišćenje godišnjeg odmora za 2008. godinu . U obrazloženju prvostep ene presude se, između ostalog, navodi: da su na osnovu čl. 22, 22a i 22b Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/2000 i 25/02), Uredbe o visini zarad a u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 137/04) i Uredbe o načinu i kontroli obračuna isplate zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 5/06), javna preduzeća, među koja spada i tuženi, u pogledu isplate zarada striktno ograničena programom poslovanja na koji saglasnost daje osnivač; da se za vreme važenja navedenog Zakona i uredbi ne mogu primenjivati odredbe kolektivnog ugovora koje se odnose na zaradu, zbog čega je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio isplatu razlike između isplaćenih zarad a, naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i onih iznosa koji su bili predviđeni kolektivnom ugovorom tuženog.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž1. 1922/10 od 14. jula 2010. godine odbio žalbu kao neosnovanu i presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 360/09 od 21. septembra 2009. godine potvrdio. U obrazloženju osporene presude je , između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo; da se Pojedinačni kolektivni ugovor tuženog nije mogao primeniti na zarade zaposlenih, jer je suspendovan donošenjem uredbi Vlade Republike Srbije o visini zarada u javnim preduzećima koje su bile na snazi u spornom periodu, a kojima je propisano da se zarade u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnovala javna preduzeća obračunavaju i isplaćuju u skladu sa tim uredbama; da su uredbe bile pravni osnov za isplatu zarada kod tuženog, a ne Pojedinačni kolektivni ugovor, s obzirom na to da su njihovim donošenjem stavljeni van snage autonomni akti javnih preduzeća u pogledu obračunavanja i isplate zarada zaposleni ma u javnim preduzećima, pa i Pojedinačni kolektivni ugovor tuženog.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava, na čije s e povrede ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) bilo je propisano: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, da se pod radom iste vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad (član 104. st. 1. – 3.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade i sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1)-4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona (član 105.); da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog, za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tač. 5. i 6.).

Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/ 2000, 25/02 , 107/05, 1085/05 i 123/07), koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa, bilo je propisano: da je javno preduzeće preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina (član 1. stav 1.); da delatnost od opšteg interesa obavljaju javna preduzeća (član 3. stav 1.); da javno preduzeće za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa jedinice lokalne samouprave može da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave, a takođe, da javno preduzeće može da osnuje i skupština autonomne pokrajine (član 4. st. 3. i 4.); da se unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća i preduzeća, odnosno zavisnog društva kapitala, čiji je osnivač javno preduzeće, zasniva na dugoročnom i srednjoročnom planu rada i razvoja, da javno preduzeće i preduzeće, odnosno zavisno društvo kapitala, čiji je osnivač javno preduzeće, za svaku kalendarsku godinu donose godišnji program poslovanja i dostavljaju ga osnivaču javnog preduzeća radi davanja saglasnosti najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu, da se Program smatra donetim kada na njega saglasnost da osnivač javnog preduzeća i da program naročito , između ostalog, sadrži planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća , elemente za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i usluga, kao i politike zarada i zaposlenosti u tom preduzeću, odnosno zavisnom društvu kapitala, koji se utvrđuju u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se Program donosi (član 22.); da se u javnom preduzeću, odnosno preduzeću ili zavisnom društvu kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, u kome Program nije donet do početka kalendarske godine za koju se Program donosi, zarade obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu, a cene njihovih proizvoda i usluga ne mogu se povećavati, do donošenja Programa u skladu sa članom 22. zakona (čla 22a); da se programi javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, odnosno autonomna pokrajina, kao i preduzeća, odnosno zavisnih društava kapitala, čiji je osnivač to javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave, radi praćenja kretanja cena i zarada, a ako je nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine, dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, da ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. zakona (član 22b st. 1. i 2.).

Na osnovu člana 22. i 22a Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Vlada je donela Uredbu o načinu i kontroli obračuna isplate zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br oj 5/06). Ovom uredbom, koja se primenjivala i u vreme nastanka spornog pravnog odnosa, bilo je propisano: da se zarade u javnim preduzećima i preduzećima, odnosno zavisnim društvima kapitala, koja su osnovala javna preduzeća obračunavaju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i ovom uredbom (član 1.); da preduzeće koje ne donese godišnji program poslovanja do početka kalendarske godine za koju se Program donosi, do donošenja Programa, u skladu sa Zakonom, obračunava i isplaćuje zarade najviše do ukupnog iznosa sredstava za zarade utvrđenog Programom za prethodnu godinu, odnosno na način i pod uslovima utvrđenim tim programom (član 2.); da po donošenju Programa za kalendarsku godinu za koju se donosi, preduzeće može ukupan iznos sredstava za zarade da obračunava i isplaćuje u skladu sa tim programom (član 3.); da Program, pored elemenata i kriterijuma iz člana 22. stav 4. Zakona, obavezno sadrži i ukupan iznos sredstava za obračun i isplatu zarada organa poslovodstva preduzeća, kriterijume za obračun i isplatu zarada prema kojima ukupan iznos sredstava iz tačke 1) ovog stava zavisi od poslovno-finansijskih rezultata i poslove koji se smatraju poslovima poslovodstva preduzeća (član 4); da ako se kontrolom utvrdi da je preduzeće izvršilo isplatu zarada za određeni mesec u većem iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa ovom uredbom, izvršiće se umanjenje zarada za više isplaćeni iznos narednog meseca za koji se vrši isplata zarada (član 7.); da su upravni odbor i direktor preduzeća odgovorni za isplatu zarada u skladu sa ovom uredbom, a ako preduzeće izvrši isplatu zarada suprotno odredbama ove uredbe, osnivač će preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa zakonom (član 8.); da uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje počev od isplata zarada za mesec januar 2006. godine (član 12.).

5. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravičnu naknadu za rad sa stanovišta navoda ustavne žalbe, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i materijalnopravnih odredaba propisa koji su od značaja za ocenu Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Saglasno odredbama Zakona o radu, svaki zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, pri čemu se zaposlenom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Takođe, Zakonom o radu je propisano da naknad a troškova za ishranu u toku rada i naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, predstavljaju deo zarade zaposlenog .

Ustavni sud polazi od toga da svaki zapo sleni ima pravo na isplatu zarade, u visini koja se utvrđuje zakonom, aktima iz autonomne regulative poslodavca i ugovorom o radu. Međutim, u konkretnom slučaju svojstvo tuženog imao je ne bilo koji poslodavac, već javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave - Grad Novi Sad , u kome je poslovanje, uključujući i obračun i isplatu zarada, bilo regulisano prinudnim propisima - Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Uredbom o načinu i kontroli obračuna isplate zarada u javnim preduzećima donetom u izvršavanju ovog zakona. Citirane odredbe Zakona i Uredbe su ograničavale tuženog, pod pretnjom propisanih sankcija, da samostalno donosi opšte akte kojima se uređuje pitanje zarada i da vrši obračun i isplatu zarada bez prethodno dobijene saglasnosti osnivača. U tom slučaju se, po oceni Ustavnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi ustavne žalbe da " Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i pomenuta Uredba ne daju pravo na jednostrano umanjenje zarade". Po shvatanju Ustavnog suda, ovde nije reč o jednostran om umanjenju zarada , najpre iz razloga što je odredbama člana 22, 22a i 22b Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa propisano da javno preduzeće posluje na osnovu prethodno donetog Programa poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, a koji obavezno sadrži sve pozicije rashoda za čitavu narednu kalendarsku godinu, i to po namenama, dakle i za zarade, kao i elemente za celovito sagledavanje politike zarada i zapo slenosti u istom preduzeću. Dodatno, planirana politika zarada se mora utvrditi u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije . Konačno, Vlada je na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja navedenom Uredbom precizno uredila pitanje zarada u javnim preduzećima. Iz iznetog sledi da je u pogledu utvrđivanja zarada u javnom preduzeću odnos poslodavca i zaposlenog ugovorni odnos, ali samo u okviru propisanih pravila i ograničenja. Po oceni Ustavnog suda, osnivač javnog preduzeća mora strogo voditi računa prilikom davanja saglasnosti na predloženi program poslovanja, jer isti podleže kontroli od strane ministarstava nadležn ih za poslove trgovine, rada, finansija i lokalne samouprave . Ukoliko se utvrdi da je nadležni organ jedinice lokalne samouprave dao saglasnost na program sa elementima koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada, ministar nadležan za poslove finansija je ovlašćen da izda nalog za privremen u obustav u prenos a transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave , na koji način se direktno dovodi u pitanje finasiranje, a samim tim i funkcionisanje jedinice lokalne samouprave. Odredba člana 7. Uredbe predviđ a kontrolu visine isplaćenih zarad a u jednom mesecu i daje pravo da se izvrši umanjenje zarada za više isplaćeni iznos narednog meseca za koji se vrši isplata zarada. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se ovakvom pravnom regulativom teži očuvanju mase zarada planirane Programom poslovanja za određenu poslovnu godinu, što dodatno potvrđuje gore iznetu ocenu, da je odnos javnog preduzeća, kao poslodavca i zaposlenog u javnom preduzeću ugovorni odnos, koji je bitno ograničen imperativnim propisima .

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo i u odlukama koje su za predmet imale pravo na isplatu uvećane zarade zaposleni h u JAT-u, u vreme važenja Uredbe o visini zarada u javnim preduzećima iz 2003. godine (videti , pored ostalih, Odluku Už-322/2008 od 28. maja 2010. godine , objavljenu u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 52/10).

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presud om Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1922/10 od 14. jula 2010. godine podnosiocu nije povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na pravno sredstvo, Ustavni sud konstatuje da se ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada ne može smatrati pravnim sredstvom u smislu člana 36. stav 2. Ustava. Sledom navedenog, ustavna žalba je ratione materiae inkompatibilna sa osporenom presudom u delu u kome podnosilac ističe povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu napred izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio i odlučio kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog umanjene zarade u javnom preduzeću

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti