Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko sedam godina. Sud je ocenio da je postupak neopravdano dugo trajao, prvenstveno zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković , Predrag Ćetković , Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Tatića iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Tatića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2101/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06).

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Tatić iz Novog Sada podneo je , 6. maja 2014. godine, preko punomoćnika Dragana Vujovića, advokata iz Stare Pazove, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2101/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe 25. septembra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji i da u vreme podnošenja ustavne žalbe, postupak nije bio okončan ni nakon više od sedam i po godina.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 2101/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. septembra 2006. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv tužene - Direkcije za izgradnju opštine Inđija, radi naknade štete zbog saobraćajne nezgode. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 467/06. Do donošenja presude zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva ročišta odložena zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca. U dokaznom postupku sprovedeno je saobraćajno veštačenje na okolnosti uzroka nastanka saobraćajne nezgode i visine štete na vozilu, od strane dva različita sudska veštaka saobraćajne struke, saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke i predloženi svedok i izvršen uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5731/04 i u dostavljenu pismenu dokumentaciju.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06 od 30. juna 2008. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 144.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 20. juna 2005. godine i parnične troškove, dok je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan za preostali traženi iznos od 16.000 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 960/10 od 10. avgusta 2011. godine uvažena je žalba tužene, pa je presuda Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06 od 30. juna 2008. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da tužilac nije pružio validan dokaz o svojoj aktivnoj legitimaciji, odnosno nije pružio dokaz da je poverilac predmetnog potraživanja.

Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji, na koji je nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu prešla nadležnost za odlučivanje, a predmetu je dodeljen nov broj P. 2101/11. Do donošenja presude je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana na predlog punomoćnika tužioca. U sprovedenom postupku saslušani su svedoci i izvršen uvid u celokupnu pismenu dokumentaciju.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 2101/11 od 15. marta 2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, dok je zahtev tužene za naknadu parničnih troškova delimično usvojen. Pri tome, sud je prevashodno utvrdio da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje postupka.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 125/14 od 28. maja 2014. godine, žalba tužioca je delimično uvažena, pa je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 2101/11 od 15. marta 2013. godine potvrđena u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu, dok je preinačena u ostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o troškovima postupka, tako što je dosuđeni iznos snižen na iznos od 162.000 dinara, koliko je tužilac obavezan da nadoknadi tuženoj strani.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 30. juna 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 25. septembra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Inđiji i da je okončan presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 125/14 od 28. maja 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak ukupno trajao preko sedam godina.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, iako je sprovedeno saobraćajno veštačenje na okolnosti uzroka nastanka saobraćajne nezgode i visine štete na vozilu, kao i da je tokom postupka sud pribavio obimnu dokumentaciju.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da postupanje prvostepenog suda nije bilo delotvorno. Naime, iako je prvu presudu doneo u roku kraćem od dve godine, presuda je ukinuta od strane drugostepenog suda i predmet vraćen na ponovno suđenje, pa je do donošenja sledeće prvostepene presude (P. 2101/11 od 15. marta 2013. godine) prošlo pet godina od podnošenja tužbe. Međutim, Ustavni sud nalazi da je dužini trajanja postupka najviše doprineo drugostepeni sud, koji je nakon više od tri godine (rešenjem Gž. 960/10 od 10. avgusta 2011. godine), odlučio o žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06 od 30. juna 2008.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, delimično doprineo dužini trajanja postupka, budući da sud nije održao dva ročišta zbog izostanka uredno pozvanog tužioca, kao i dva ročišta na predlog punomoćnika tužioca, radi predlaganja novih dokaza.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju postupak neopravdano dugo trajao i da nije zadovoljio standard suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2101/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 467/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i ponašanje, odnosno doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už–633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić