Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Apelacionog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da osporenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su, odbijajući tužbeni zahtev za naknadu štete, dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje da upravni postupak o osnovnom pravu još nije pravnosnažno okončan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bore Sokolovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Bore Sokolovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2349/10 od 30. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Boro Sokolović iz Novog Sada je 13. septembra 2010. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2349/10 od 30. juna 2010. godine, zbog povrede „prava na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud i na pravično suđenje“ iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na rad iz člana 60. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu iz člana 17. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao i prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete nastale nezakonitim postupanjem upravnih organa, pravnosnažno okončan odbijanjem tužbenog zahteva, sa obrazloženjem da upravni organi nisu pravnosnažno odlučili o pravu podnosioca na naknadu troškova za službu na brodovima Ratne mornarice. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su parnični sudovi nadležni da odluče o naknadi štete koja nastane nezakonitim i nepravilnim radom državnih organa.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2349/10 od 30. juna 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 297/08 od 12. februara 2009. godine, kojom je u stavu trećem izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane da mu isplati opredeljeni novčani iznos na ime materijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je pravnosnažnim rešenjem Vojne pošte 1092 Kragujevac Up-2 broj 144-4/06 od 5. decembra 2006. godine, donetim u ponovnom postupku, odbijen zahtev tužioca za korekciju obračuna naknade troškova za službu na brodovima Ratne mornarice; da činjenica da je tužilac protiv tog rešenja tužene pokrenuo upravni spor u kome nije doneta odluka, još uvek isključuje eventualnu odgovornost države za nepravilan i nezakonit rad njenih organa, s obzirom na to da postoji pretpostavka zakonitosti donetih rešenja i da tužilac nije iskoristio sva zakonom predviđena pravna sredstva za otklanjanje štete koju eventualno trpi.

4. Iz sadržine ustavne žalbe proističe da podnosilac svoju tvrdnju o povredi ustavnog prava na pravično suđenje zasniva na uverenju da mu je bilo onemogućeno da ostvari sudsku zaštitu svog prava iz radnog odnosa u pravnosnažno okončanom parničnom postupku, iako takvu zaštitu uživa saglasno odredbi člana 195. Zakona o radu.

Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi izneo dovoljno obrazložene razloge za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe, zasnivajući svoju ocenu na činjenici da pravo na naknadu materijalne štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnih organa pretpostavlja postojanje pravnosnažnog rešenja o zahtevu podnosioca za priznavanje prava na naknadu troškova za službu na brodovima Ratne mornarice, odnosno postojanje novog rešenja, koje bi bilo doneto nakon eventualnog poništenja konačnog rešenja protiv koga je pokrenut upravni spor.

Ustavni sud nalazi da presuda Vrhovnog suda Srbije Uzz. 51/08 od 8. aprila 2009. godine, koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, a koja se odnosi na drugo lice, ne može biti dokaz o povredi prava na pravično suđenje podnosiocu, jer se ne radi o istoj pravnoj stvari, niti postoji činjenična istovetnost u osporenoj i dostavljenoj presudi. Naime, iz sadržine dostavljene presude proizlazi da je ona doneta u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom protiv pravnosnažne presude u upravnom sporu, dok je osporena drugostepena presuda doneta u parničnom postupku za naknadu materijalne štete. Sa druge strane, navedenom upravnom sporu u kome je presudom Vrhovnog suda Srbije rešavano o vanrednom pravnom sredstvu, prethodilo je donošenje pravnosnažne presude u upravnom sporu, a samim tim i pravnosnažnog rešenja upravnih organa, dok je odsustvo takve odluke o zahtevu podnosioca ustavne žalbe upravo bilo razlog za odbijanje njegovog tužbenog zahteva u pravnosnažno okončanom parničnom postupku. Ustavni sud ukazuje i na to da rešenje Vojne pošte 1092 Kragujevac Up-2 broj 144-4/06 od 5. decembra 2006. godine, kojim je u ponovnom postupku odbijen zahtev podnosioca za korekciju obračuna naknade troškova za službu na brodovima Ratne mornarice, ne predstavlja pravnosnažno rešenje, kako se navodi u obrazloženju prvostepene i osporene drugostepene presude, već konačno rešenje, koje u konkretnom slučaju može steći svojstvo pravnosnažnosti donošenjem presude u upravnom sporu o odbijanju tužbe podnosioca kao neosnovane.

Podnosilac ustavne žalbe nije naveo kojim konkretnim radnjama i postupanjem parničnog suda je povređena garancija nezavisnosti i nepristrasnosti suda, niti je za te tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da navodi izneti u ustavnoj žalbi ne daju osnova za tvrdnju da je osporena drugostepena presuda doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njome povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na rad iz člana 60. Ustava obrazlaže istim navodima kao i povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nalazi da ovi navodi nisu prihvatljivi iz istih razloga koji su navedeni u vezi istaknute povrede prava na pravično suđenje.

Ustavni sud ukazuje na to da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama prestala da važi 2006. godine, stupanjem na snagu važećeg Ustava Republike Srbije, koji garantuje sva prava i slobode koje su bile utvrđene Poveljom, te se stoga ustavnom žalbom može ukazivati samo na povredu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava kojom se jemči pravo na pravično suđenje, te se postojanje povrede ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević