Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavna žalba se odbacuje kao neblagovremena. Podnosilac je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije primio 14. novembra 2007. godine, a ustavnu žalbu je podneo 15. januara 2008. godine, nakon isteka zakonskog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4085/2010
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Dujića iz Ljubljane, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Ivana Dujića izjavljena protiv radnje - postupanja Narodne banke Srbije - Direkcije za registre i prinudnu naplatu - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu, rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 25. marta 2009. godine i rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV (i) 17/10 I. 10008/10 od 8. juna 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ivana Dujića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 992/02, kao i u postupku po predlogu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine koji se vodio pred tim sudom u predmetu I. 992/2.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Dujić iz Ljubljane, Republika Slovenija, preko punomoćnika Srđe Popovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 15. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv akata i radnji navedenih u izreci, zbog povrede načela položaja stranaca iz člana 17. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava na obaveštenost iz člana 51. stav 2. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju Ustavni sud je utvrdio da je pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine usvojen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika Kompanije „DUNAV OSIGURANjE“, radi naplate dinarske protivvrednosti označenog novačanog iznosa sa domicilnom kamatom, kao i dinarske protivvrednosti označenog novčanog iznosa na ime parničnih troškova sa domicilnom kamatom.

Narodna banka Srbije - Direkcija za registre i prinudnu naplatu - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu je na osnovu navedenog rešenja o izvršenju izvršila prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u ukupnom novčanom iznosu od 683.550,00 dinara završno sa 9. majem 2005. godine. U toku postupka izvršenja, Narodna Banka Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu je dopisom od 21. marta 2005. godine obavestila izvršni sud da ne može da obračuna kamatu na valutu slovenačkog tolara do 14. februra 1992. godine, jer je slovenački tolar evidentiran na kursnoj listi počev od marta 2003. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 21. februara 2006. godine predlog da se otklone nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine.

Narodna banka Srbije, Odsek za prinudnu naplatu, ekspozitura u Starom Gradu, je dopisima od 13. februara, 17. aprila i 11. avgusta 2006. godine obavestila izvšni sud da je rešenje o izvršenju sprovedeno u celosti u korist izvršnog poverioca na teret izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je dopisima od 16. juna 2008. godine i 19. januara 2010. godine tražio od Narodne Banke - Odseka za prinudnu naplatu u Kragujevcu, da mu se dostavi pregled izvršenih naloga blokade računa sa izvršenim obračunom kamate i specifikacijom.

Narodna Banka Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu, dostavila je podnosiocu protokol od 21. januara 2010. godine o izvršenju po rešenju o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 992/02 od 25. marta 2009. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za otklanjanje nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju tog suda I. 992/02 od 4. maja 2004. godine. U obrazloženju navedenog rešenja je navedeno da izvršni sud, saglasno odredbi člana 48. Zakona o izvršnom postupku, može svojom odlukom otkloniti nepravilnost koju je službeno lice suda učinilo u sprovođenju izvršenja, ali ne i kada je do nepravilnosti došlo usled izvršenja koje sprovodi Narodna banka Srbije.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV (i) 17/10 I. 10008/10 od 8. juna 2010. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 25. marta 2009. godine.

4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 992/02 i u postupku po predlogu podnosioca za otklanjanje nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine koji se vodio pred tim sudom u predmetu I. 992/2, smatrajući da navedeni postupci predstavljaju jedinstveni izvršni postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom.

Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak u konkretnom slučaju pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje a okončan namirenjem novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe formalno namiren 9. maja 2005. godine. Zakon o izvršnom postupku koji je važio u trenutku donošenja rešenja o izvršenju ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) nije predviđao pravno sredstvo ili radnju čije bi izjavljivanje, odnosno vršenje dovelo do nastavka trajanja navedenog postupka izvršenja nakon trenutka namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca. Samim tim, postupak koji se vodio po predlogu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine u predmetu tog suda I. 992/2 ne predstavlja sastavni deo navedenog izvršnog postupka, niti njegov nastavak, niti sa njim čine jedinstvenu celinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je navedene postupke posmatrao kao odvojene postupke.

5. Ustavni sud ukazuje da je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te sledi da se ustavnom žalbom mogu pobijati akti ili radnje, doneti ili izvršeni posle stupanja na snagu Ustava.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 992/02 koji je okončan 9. maja 2005. godine, dakle radnje koja je izvršena pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za postupanje po njoj.

6. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je radnjom - postupanjem Narodne banke Srbije - Direkcije za registre i prinudnu naplatu - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu povređeno pravo na obaveštenost iz člana 51. stav 2. Ustava. Ustavni sud ukazuje da radnja Narodne Banke prethodi protokolu Narodne banke od 21. januara 2010. godine koji je izdat po zahtevima podnosioca ustavne žalbe. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je ustavna žalba podneta 15. septembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

7. U delu ustavne žalbe u kome su osporena rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 25. marta 2009. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV (i) 17/10 I. 10008/10 od 8. juna 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da navedenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o jednom procesnom – tehničkom pitanju - da li je izvršni sud ovlašćen da postupa po predlogu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je stoga odbacio ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Ustavni sud ukazuje da eventulna obaveza za naknadu štete nastaje ako je isplata utvrđenog iznosa uskraćena u celini ili delimično zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa. Odluka suda ili drugog organa kojom se upućuje stranka da svoje potraživanje naknade štete ostvari u parničnom postupku nije neophodna. Iz navedenog sledi da je podnosilac ustavne žalbe bio ovlašćen da podnese parničnom sudu tužbu za naknadu štete danom saznanja da mu je novčano potraživanje u izvršnom postupku delimično isplaćeno, i to februara 2006. godine kada je Narodna banka dopisom obavestila izvršni sud da je rešenje o izvršenju sprovedeno u celosti u korist izvršnog poverioca na teret izvršnog dužnika, a koji dopis je dostavljen podnosiocu ustavne žalbe. Dakle, bez značaja je navod podnosioca da ga je izvršni sud posle osam godina uputio da svoje potraživanje ostvari u parničnom postupku.

8. U vezi istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti pri obračunu kamate u sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 992/02 od 4. maja 2004. godine koji se vodio pred tim sudom u predmetu I. 992/2, Ustavni sud ocenjuje da se razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u navedenom postupku ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da navedeni predlog podnosioca ne predstavlja zakonom predviđeno pravno sredstvo u izvršnom postupku radi namirenja novčanog potraživanja čije bi podnošenje iniciralo trajanje izvršnog postupka nakon formalnog namirenja izvršnog poverioca. Samim tim nepostupanje suda po takvom predlogu podnosioca ne može se ratione materiae smatrati povredom o kojoj je Ustavni sud nadležan da odlučuje. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio i u tom delu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti