Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Miodraga Bojanovića protiv presude Upravnog suda. Sud nalazi da se žalba suštinski odnosi na ocenu zakonitosti, a ne na povredu ustavnih prava, te da trajanje upravnog spora od nepuna dva meseca ne povređuje pravo na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4086/2010
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Bojanovića iz Obrenovca, Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Bojanovića izjavljena protiv presude Upravnog suda U-24571/10 od 12. avgusta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Miodrag Bojanović iz Obrenovca, Beograd je 15. septembra 2010. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U-24571/10 od 12. avgusta 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u odgovoru upravnika Okružnog zatvora u Beogradu MAT. 155/10 od 7. jula 2010. godine nepravilno primenjen član 183. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku; da je Uprava zatvora pogrešno računala dane izdržavanja kazne i da je zbog toga podnosiocu „dodala“ još pet dana zatvora; da Upravni sud nije postupao u skladu sa zakonom, kao i da nije doneo odluku u razumnom roku.

2. Prema 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da ustavna žalba nije pravno sredstvo kojim se preispituje zakonitost pojedinačnih akata i radnji državnih organa i imaoca javnih ovlašćenja, već predstavlja izuzetno i posebno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o ustavnoj povredi ili uskraćivanju.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je aktom upravnika Okružnog zatvora u Beogradu MAT. 155/10 od 7. jula 2010. godine odgovoreno na pritužbu osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je rešenjem Uprave za izvršenje krivičnih sankcija 07-00-223/2010-05 od 28. jula 2010. godine odbijena žalba osuđenog izjavljena protiv odgovora upravnika Okružnog zatvora u Beogradu MAT. 155/10 od 7. jula 2010. godine; da je osporenom presudom Upravnog suda U-24571/10 od 12. avgusta 2010. godine odbijena tužba protiv rešenja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija 07-00-223/2010-05 od 28. jula 2010. godine.

4. Iz ustavne žalbe proizlazi da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju prevashodno na tvrdnjama o tome da je osporena presuda Upravnog suda doneta na osnovu pogrešnog i nepotpunog činjeničnog stanja.

Polazeći od prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno poziva na povredu prava zajemčenog Ustavom, a da u suštini od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud još jednom, nakon nadležnog redovnog suda, ispita zakonitost osporene presude.

Ustavni sud ukazuje da je upravni spor pokrenut 29. juna 2010. godine, a da je okončan 12. avgusta 2010. godine donošenjem osporene presude Upravnog suda i da je trajao nepuna dva meseca. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi ne ukazuje na postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Stoga se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, te je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1999/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4988/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava
• Už 5406/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
• Už 4568/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude donete bez spisa predmeta
• Už 4684/2010: Ustavna žalba odbačena: Ustavni sud nije instancioni sud u prekršajnom postupku
• Už 5326/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u upravnom postupku
• Už 3180/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremeno podnete ustavne žalbe