Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomernog trajanja drugostepenog parničnog postupka. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neažurnosti Višeg suda, koji se tek nakon tri godine oglasio stvarno nenadležnim, i dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4087/2011
18.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Obrada Magazina iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održano j 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Obrada Magazina i utvrđuje da je u drugostepenom parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 4254/10 po žalbama tuženih-protivtužilaca protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4003/06 od 23. decembra 2008. godine, a sada se vodi u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3717/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se svim nadležnim sudovima da preduzmu neophodne mere kako bi se parnični postupak koji se vodi u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13500/12 okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Obrad Magazin iz Beograda je 6. septembra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 19. februara 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stava 1. Ustava Republike Srbije u drugostepenom parničnom postupku koji se vodio pred Višem sudom u Beogradu u predmetu Gž. 4254/10 po žalbama tuženih-protivtužilaca protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4003/06 od 23. decembra 2008. godine, a sada se vodi u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3717/12. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji se po svojoj sadržini ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom parničnom postupku, uz poseban osvrt na nepostupanje Višeg suda u Beogradu u predmetu Gž. 4254/10, kome je bilo potrebno više od tri godine da se oglasi stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tuženih-protivtužilaca protiv navedene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu i da predmet ustupi Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Predložio je Ustavnom sudu da utvrdi da mu je povređeno ustavno i konvencijsko pravo na suđenje u razumnom roku, i to samo u drugostepenom parničnom postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž. 4254/10, kao i da naloži tom sudu da bez odlaganja okonča postupak. Tražio je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Privredno društvo „MIA-DI“ doo i Obrad Magazin, ovde podnosilac ustavne žalbe, su 19. juna 2006. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu podneli tužbu protiv tuženih J.J. i N.J, radi činidbe, dok su tuženi podneli protivtužbu istom sudu protiv tužilaca, radi naknade troškova. Predmet je zaveden pod brojem P. 4003/06.

Drugi opštinski sud u Beogradu je presudom P. 4003/06 od 23. decembra 2008. godine usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i navedenog privrednog društva, dok je protivtužbeni zahtev tuženih-protivtužilaca odbio kao neosnovan.

Tuženi-protivtužioci su 18. i 19. februara 2009. godine izjavili posebne žalbe protiv naznačene prvostepene presude.

Viši sud u Beogradu se rešenjem Gž. 4254/10 od 30. maja 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tuženih-protivtužilaca protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4003/06 od 23. decembra 2008. godine, te je predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3717/12 od 13. juna 2012. godine vratio spise predmeta Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, pri čemu je uz rešenje dostavljen dopis kojim je sud obavešten da je nad prvotužiocem-protivtuženim otvoren stečaj, te je predloženo da prvostepeni sud prekine parnični postupak.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 13500/12 od 20. avgusta 2012. godine utvrdio prekid parničnog postupka zbog otvaranja stečajanog postupka nad prvotužiocem-protivtuženim.

Podnosilac ustavne žalbe, koji je i zakonski zastupnik prvotužioca kao pravnog lica, predložio je podneskom od 18. februara 2013. godine nastavak postupka, jer je rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka nad prvotužiocem-protivtuženim stavljeno van snage.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 13500/12 od 14. marta 2013. godine odredio nastavak parničnog postupka.

Prvotuženi-protivtužilac J.J. je 8. aprila 2013. godine izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu protiv rešenja o nastavku postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom VIII Su. 43-417/13 od 10. oktobra 2013. godine obavestio Ustavni sud da se spisi predmetnog parničnog postupka nalaze po navedenoj žalbi u Višem sudu u Beogradu od 10. juna 2013. godine, u kom je formiran predmet pod brojem Gž. 7870/13.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjuje na predmetni žalbeni postupak, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni žalbeni postupak, Ustavni sud je utvrdio da o žalbama tuženih-protivtužilaca od 18. i 19. februara 2009. godine podnetim protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4003/06 od 23. decembra 2008. godine , nije odlučeno do momenta odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi, dakle već četiri godine i deset meseci.

Prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kom se raspravlja za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje drugostepenog postupka.

Zbog karakteristika i prirode žalbenog postupka čije se trajanje izričito osporava ustavnom žalbom, pojedini elementi kao što je složenost činjeničnih i pravni h pitanja u konkretnom predmetu i ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku se ne mogu ispitati u navedenoj fazi postupka, osim u procesnoj situaciji kada se pred žalbenom sudom otvori rasprava i sprovede dokazni postup ak, što ovde nije slučaj. Međutim, činjenica koja je objektivno dovela do dužeg trajanja postupka po žalbama tuženih-protivtužilaca izjavljenim protiv prvostepene presude, jeste otvaranje stečaja nad prvotužiocem-protivtuženim što je dovelo do toga da Apelacioni sud u Beogradu vrati spise predmeta Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi utvrđivanja procesnih pretpostavki za prekid parničnog postupka u celini . Prvostepeni sud je rešenjem od 20. avgusta 2012. godine utvrdio prekid postup ka, koji je potom, po predlogu podnosioca, nastavljen rešenjem od 14. marta 2013. godine, čija se pravilnost i zakonitost trenutno ispituje pred Višem sudom u Beogradu po žalbi prvotuženog-protivtužioca. Ustavni sud ocenjuje da navedena činjenica (privremeno otvaranje stečaja nad prvotužiocem-protivtuženim) nikako ne može biti opravdanje da se o žalbama tuženih-protivtužilaca protiv prvostepene presude ne odlučuje u meritumu već četiri godine i deset meseci.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima legitiman materijalnopravni interes da Apelacioni sud u Beogradu o žalbama tuženih-protivtužilaca protiv prvostepene presude, koja je doneta u korist podnosioca ustavne žalbe, odluči u okviru standarda razumnog roka, jer je prvostepenom presudom naloženo tuženima-protivtužiocima da mu vrate zadržane pokretne stvari koje su služile za obavljanje poslovne delatnosti.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira što će se žalbeni postupak po žalbama tuženih-protivtužilaca protiv prvostepene presude nadalje voditi pred Apelacionim sudom u Beogradu, za predmetno trajanje drugostepenog postupka prvenstveno je odgovoran Viši sud u Beogradu, koji je žalbene spise preuzeo kao nerešene od ranijeg Okružnog suda u Beogradu, gde su se nalazili od maja 2009. godine. Naime, navedenom sudu je bilo potrebno skoro dve i po godine nakon preuzimanja spisa da donese jedno rešenje formalne prirode i da se oglasi stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tuženih-protivtužilaca protiv prvostepene presude (žalbe tuženih-protivtužilaca protiv prvostepene presude su podnete 18. i 19. februara 2009. godine, a Viši sud se oglasio stvarno nenadležnim da odlučuje o njima tek rešenjem Gž. 4254/10 od 30. maja 2012. godine). Po oceni Ustavnog suda, ovakvo (ne)postupanje Višeg suda u Beogradu kao preuzimaoca žalbenih spisa, u situaciji kada se očigledno nije radilo o sporu male vrednosti, zbog čega isti po zakonu i nije bio nadležan da postupa u drugom stepenu u predmetnoj parnici (već je to nesporno u nadležnosti apelacionog suda), apsolutno je neprihvatljivo u kontekstu prava stranaka na suđenje u razumnom roku.

Predmetni parnični postupak je bio u prekidu oko sedam meseci, od 20. avgusta 2012. godine do 14. marta 2013. godine , kada je postupak nastavljen na predlog podnosioca ustavne žalbe. Ovaj period se ne može staviti na teret ni prvostepenom, ni Apelacionom sudu u Beogradu . Naime, po oceni Ustavnog suda, prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka u kome se rešava o prethodnom pitanju, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, već bi jedino neopravdano odugovlačenj e u drugim postupcima čije se okončanje čeka, prouzrokovalo povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu '' Smoje protiv Hrvatske'', aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u žalbenom postupku koji se prvo vodio pred Višem sudom u Beogradu u predmetu Gž. 4254/10, a nadalje se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 3717/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio svim nadležnim sudovima da preduzmu neophodne mere kako bi se parnični postupak koji se vodi sada u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13500/12 okončao hitno i u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog žalbenog parničnog postupka, kao i činjenicu da je postupak bio u prekidu oko sedam meseci. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, svoju praksu, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti