Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku zbog ponovljenog smetanja poseda. Sud je konstatovao duge periode neaktivnosti suda, ali je odbio zahtev za naknadu štete zbog pasivnosti samog podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. M . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47983/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. M . iz B . izjavio je 6. septembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim suda u Beogradu u predmetu I. 1119/05, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47983/10.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je predmetni izvršni postupak pokrenut predlogom od 16. septembra 2005. godine, podnetim na osnovu sudskog rešenja kojim utvrđeno smetanje poseda. Dalje je navedeno da je određeno izvršenje sprovedeno 8. oktobra 2009. godine, ali da je istog dana izvršeno novo smetanje poseda, te da je podnosilac tražio od izvršnog suda da na osnovu iste izvršne isprave donese rešenje nastavku postupka zbog ponovnog smetanja poseda, ali da izvršni sud nije postupio po tom zahtevu, odnosno nije preduzeo nijednu radnju skoro dve godine. Podnosila smatra da mu je šestogodišnjim trajanjem predmetnog izvršnog postupka, koji je po svojoj prirodi hitan postupak, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U ustavnoj žalbi je istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 47983/10, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 66/04 od 30. aprila 2004. godine utvrđeno je da su tuženi N.J. i J.J. smetali tužioce O. M, ovde podnosioc a ustavne žalbe i preduzeće „M.“ d.o.o. B, čiji je vlasnik i direktor O. M, u faktičkom posedu opisanog lokala, tako što su 28. februara 2004. godine zamenili postojeće brave novim i postavili tri katanca na zaštitnim vratima, a primerke ključeva nisu predali tužiocima. Istim rešenjem naloženo je tuženima da u roku od 48 časova uspostave pređašnje stanje, tako što će predati tužiocima primerke ključeva od ulaznih vrata i tri katanaca postavljenih na zaštitnim vratima, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je u toku postupka utvrđeno da su tuženi vlasnici predmetnog lokala, koji po usmenom ugovoru o zakupu koriste tužioci, kao i da tužioci nisu uredno plaćali zakupninu za korišćenje tog lokala, niti naknadu za izvršene komunalne usluge. Takođe je navedeno da je parnični sud utvrdio da su tuženi izvršili smetanje poseda tužilaca, tako što su zamenili cilindre na bravama i katancima, a nisu predali odgovarajuće ključeve tužiocima i ispraznili predmetni lokal od stvari tužilaca. Prema oceni parničnog suda, eventualna dugovanja tužilaca tuženima ne mogu da budu razlog za samovlasno postupanje tuženih, te je tužbeni zahtev osnovan.

Na osnovu označenog rešenja podnosilac ustavne žalbe i preduzeće „M.“ d.o.o. B. podneli su 16. septembra 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika N.J. i J.J, kojim su tražili da se odredi izvršenje radi uspostave pređašnjeg stanja poseda predmetnog lokala, u roku od 48 časova, predajom odgovarajućih ključeva, a ukoliko dužnici ne ispune svoju obavezu u navedenom roku, da se ovlaste izvršni poverioci da uspostave pređašnje stanje na rizik i trošak izvršnih dužnika, zamenom tri katanca na zaštitnim vratima i brave na ulaznim vratima lokala, uz predaju primerka ključeva poveriocima. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1119/05 od 19. septembra 2005. godine određeno je predloženo izvršenje. Izvršni dužnici su predali tražene ključeve sudu 26. oktobra 2005. godine, ali izvršni poverioci nisu hteli da prime predate ključeve jer se u predmetnom lokalu nalazio zakupac prema ugovoru o zakupu od 15. aprila 2004. godine. Izvršenje je sprovedeno 8. oktobra 2009. godine.

Izvršni poverioci su 29. oktobra 2009. godine podneli predlog za nastavak postupka izvršenja zbog ponovnog smetanja državine, tražeći od izvršnog suda da na osnovu iste izvršne isprave donese rešenje o nastavku postupka izvršenja. U podnesku je navedeno da su izvršni poverioci 8. oktobra 2009. godine, uveče, pokušali da uđu u predmetni lokal, ali da je na zaštitnim vratima bio postavljen još jedan katanac, koji nije bio postavljen u vreme sprovođenja izvršenja, a da su izvršni dužnici 12. oktobra skinuli taj katanac, ali da su zamenili cilindar na bravi koja se nalazi na ulaznim vratima lokala. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmetni izvršni postupak je nastavljen da se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a predmet je dobio broj I. 47983/10. Izjašnjavajući se na predlog izvršnih poverilaca za nastavak postupka izvršenja, izvršni dužnici su, podnescima od 12. marta i 30. aprila 2010. godine, istakli da nisu postupili na opisan način, odnosno da nisu ponovo smetali izvršne poverioce, kao i da u lokalu nema ni jedne stvari izvršnih poverioca, koji znaju da im je ugovor o zakupu otkazan 31. januara 2004. godine, kao i da je u posedu lokala treće lice, kao zakupac. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je 10. aprila 2012. godine zaključak, kojim je odredio da se predmetno izvršenje sprovede 15. maja 2012. godine. Na zakazano izvršenje došle su obe stranke. Izvršni dužnik J.J. predao je izvršnom poveriocu O. M . ključeve od brave na ulaznim vratima, kao i od sva tri katanca na zaštitnim vratima.

Predlogom za nastavak postupka izvršenja zbog ponovnog smetanja poseda od 4. juna 2012. godine izvršni poverilac O. M . obavestio je izvršni suda da su izvršni dužnici zamenili cilindar na bravi koja se nalazi na ulaznim vratima, i to 15. maja 2012. godine, odnosno istog dana kada je prethodno izvršenje sprovedeno, te je tražio da sud nastavi postupak izvršenja zbog smetanja poseda. Izvršni dužnici, prilikom izjašnjavanja na navode izvršnog poverioca iz predloga na nastavak postupka, ponovo su istakli da nisu postupili na opisan način, kao i da u lokalu nema ni jedne stvari izvršnih poverilaca. Takođe, istakli su da tužbom za smetanje poseda tužioci, odnosno izvršni poverioci, nisu ni tražili da uđu u posed lokala, već samo ključeve od ulaznih vrata i katanaca na zaštitnim vratima, a što su i dobili 15. maja 2012. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, zaključkom I. 47983/10 od 10. decembra 2012. godine, odredio sprovođenje izvršenja za 18. januar 2013. godine. Dostava zaključka izvršnim poveriocima pokušana je na adrese iz ranijeg predloga, ali se pošiljka vratila sa primedbom da su primaoci nepoznati na navedenim adresama. Prilikom podnošenja novog predloga izvršni poverilac O. M . je naveo svoju novu adresu, bez naznake sudu da je, u međuvremenu promenio adresu. Na zakazano izvršenje nisu došli izvršni dužnici, te je u zapisniku konstatovano da nije moguće proveriti da li ključevi koji imaju poverioci, mogu da otvore brave i katance na vratima lokala. Nakon toga spisi predmeta dostavljeni su parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu na uvid i do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 15. maja 2012. godine, u predmetu nije preduzeta nijedna radnja usmerena na izvršenje.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 220. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da ako je na osnovu izvršne isprave donesene u postupku po tužbi zbog smetanja državine izvršenje sprovedeno ili je izvršni dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle toga ponovo učini smetanje državine koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg, sud će, na predlog izvršnog poverioca, na osnovu iste izvršne isprave, doneti rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanje stvari u posed, odnosno rešenje o izvršenju kojim se izriču kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik (stav 1.); da predlog za izvršenje po stavu 1. ovog člana izvršni poverilac može staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje državine a najdocnije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju (stav 2.).

Iste sadržine su i odredbe člana 222. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 19. septembra 2011. godine, s tim da predlog za donošenje novog rešenja može podneti i izvršitelj.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da postupak po predlogu iz 2005. godine, u kome je izvršenje sprovedeno 2009. godine i po novom predlogu iz 2009. godine predstavljaju jedinstvenu celinu. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se izvršni postupak smatra okončanim, između ostalog, sprovođenjem izvršenja. U izvesnim slučajevima, kao što je konkretan, kada izvršni dužnik nakon sprovođenja izvršenja ponovo učini smetanje koje se ne razlikuje od ranijeg, a povodom koga je doneta izvršna isprava, radi olakšavanja položaja poverioca, zakonom kojim je regulisan izvršni postupak, data je mogućnost poveriocu da ne mora ponovo da vodi postupak radi dobijanja izvršne isprave, već da može, na osnovu ranije donete, a po kojoj je izvršenje već sprovedeno, ponovo, novim predlogom za izvršenje, da traži od izvršnog suda da postupa. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da nema kontinuiteta između izvršnog postupka koji je sproveden i postupka po ponovnom predlogu za izvršenje podnetom zbog ponovljenih radnji izvršnog dužnika, već da se radi o nezavisnim postupcima koji se samo zasnivaju na istoj izvršnoj ispravi.

Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, izvršni sud nije donosio posebna rešenja o izvršenju kojima bi odredio izvršenje traženo novim predlozima, već je zaključkom određivao datum ponovnog sprovođenja izvršenja. Kako se, zapravo, radi o tri izvršna postupka, a podnosilac je ustavnom žalbom iz 2011. godine osporio samo dužinu trajanja postupaka po prvom i drugom predlogu i nije kasnije dopunio ustavnu žalbu osporavajući i trajanje postupka po predlogu iz 2012. godine, Ustavni sud ukazuje da ne bi mogao da ocenjuje postojanje povrede ustavnog prava i u izvršnom postupku pokrenutom predlogom iz 2012. godine. Međutim, kako je aktima izvršnog suda podnosilac doveden u zabludu da se radi o jedinstvenom postupku, te je mogao da smatra da nije neophodno da dopuni ustavnu žalbu, to je Ustavni sud ocenio da su ispunjeni uslovi da ocenjuje i povredu prava u izvršnom postupku pokrenutom 2012. godine.

6. U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se osporava dužina trajanja izvršnog postupka koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1119/04, polazeći od navedenog stanovišta, kao i činjenice da je predmetno izvršenje sprovedeno 8. oktobra 2009. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 6. septembra 2011. godine, odnosno posle proteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u ovom delu.

7. U vezi sa izvršnim postupkom koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47983/10, koji je pokrenut predlogom za izvršenje od 29. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak do sprovođenja izvršenja 15. maja 2012. godine, trajao dve i po godine. Ustavni sud je utvrdio i da je u navedenom periodu izvršni sud preduzeo prvu radnju usmerenu na izvršenje tek 10. aprila 2012. godine.

U pogledu izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47983/10, koji je pokrenut predlogom od 4. juna 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio da taj postupak još nije okončan i da je do odlučivanja Ustavnog suda trajao dve godine, a da od 18. januara 2013. godine nije preduzeta nijedna radnja usmerena na sprovođenje izvršenja.

Ustavni sud smatra da je nedopustivo da izvršni sud u postupku koji je hitne prirode ne postupa dve, odnosno dve i po godine. Međutim, Ustavni sud ističe i da sam podnosilac, kao izvršni poverilac, u istom periodu nije pokazao zainteresovanost da se postupak ubrza, traženjem od suda da postupi po podnetim predlozima.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu zakonsku obavezu suda da sprovede postupak bez odugovlačenja, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 47983/10, a koji je pokrenut predlozima od 29. oktobra 2009. godine i od 4. juna 2012. godine, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Takođe, imajući u vidu, pre svega, opisano ponašanje, odnosno neaktivnost u dužem vremenskom periodu podnosioca kao izvršnog poverioca, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljno da se postigne pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je predmetni izvršni postupak još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti