Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za izdržavanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu maloletne dece i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku za naplatu izdržavanja. Sud je naložio ubrzanje izvršnog postupka i dosudio naknadu nematerijalne štete podnositeljkama.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4094/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnih Anđele Pašajlić i Jovane Pašajlić iz Čačka, čija je zakonska zastupni ca majka Silvija Pašajlić iz Čačka, i Silvije Pašajlić iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletnih Anđele Pašajlić i Jovane Pašajlić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 2442/01 i izvršnom postupku koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 2902/13 (inicijalno predmet I. 5085/10 Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Raški) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. sproveo u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe mal. Anđele Pašajlić i Jovane Pašajlić na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

4. Odbacuje se ustavna žalba Silvije Pašajlić.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletne Anđela Pašajlić i Jovana Pašajlić iz Čačka, čija je zakonska zastupnic a majk a Silvija Pašajlić iz Čačka, kao i Silvija Pašajlić iz Čačka, su sve preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, 5. septembra 20 11. godine, izjavile Ustavnom sudu ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 24. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen u predmetu P1. 2442/01 Opštinskog suda u Čačku, u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu K. 821/04 Opštinskog suda u Čačku i krivičnom postupku koji se vodi u predmetu K. 659/10 Osnovnog suda u Čačku, te u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku - Sudska jedinica u Raški u predmetu I. 5085/10, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je osporeno trajanje navedenih postupaka i opisan njihov tok. Podnositeljke ustavne žalbe su nezadovoljne trajanjem osporenih postupaka, te postupanjem sudova i drugih državnih organa koji "do dana podnošenja ustavne žalbe nisu pronašli oca mal. dece i bivšeg muža podnositeljke Silvije Pašajlić", a radi izvršenja pravnosnažne presude kojom je određeno izdržavanje maloletnoj deci, niti preduzeli potrebne mere da se izvršenje sprovede i pronađe izvršni dužnik Mirko Pašajlić. Iz ovih razloga podnositeljke ustavne žalbe ističu povredu označenih ustavnih prava u postupcima za razvod braka i izdržavanje, te krivičnim postupcima vođenim zbog nedavanja izdržavanja protiv oca mal. podnositeljki, kao i radi izvršenja presude kojom je određeno izdržavanje mal. dece. Predlažu da se utvrdi povreda označenih prava, ističu zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete i predlažu da Ustavni sud naloži da se navedeni izvršni i krivični postupak, koji su još uvek u toku u momentu podnošenja ustavne žalbe, okončaju u najkraćem roku. Podneskom od 24. aprila 2012. godine preciziran je traženi iznos na ime nematerijlane štete i ponovljeni raniji navodi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom .

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P1. 2442/01 Opštinskog suda u Čačku, predmeta K. 821/04 Opštinskog suda u Čačku i predmeta K. 659/10 Osnovnog suda u Čačku, te predmet I. 2902/13 Drugog osnovnog suda u Beogradu (ranije I. 5085/10 Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Raški) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Po tužbi podnositeljke ustavne žalbe Silvije Pašajlić iz Čačka podnetoj 11. januara 2001. godine, pokrenut je parnični postupak za razvod braka, poveravanje maloletne dece i izdržavanje. Do donošenja delimične presude P1. 2442/01 od 29. aprila 2003. godine, kojom je brak razveden, a deca poverena majci na staranje i usvojena privremena mera kojom je tuženi Marko Pašajlić obavezan da doprinosi izdržavanju mal. dece u određenom iznosu, Opštinski sud je zakazao šest ročišta za glavnu raspravu, ali je samo dva održao, i to u odsustvu uredno pozvanog tuženog. Razlog za neodržavanje preostalih ročišta bila je nemogućnost da se tuženom uruči poziv, jer nije boravio na adresi datoj u tužbi. Nakon pribavljanja adrese preko MUP - Sekretarijata u Čačku, te Raškoj, tuženi je prvi put uredno pozvan za ročište zakazano za 25. februara 2003. godine. Protiv delimične presude nije bilo žalbi, te je postala pravosnažna 23. juna 2003. godine.

U delu tužbenog zahteva koji se odnosio na doprinos izdržavanju tužilja maloletnih Anđele Pašajlić i Jovane Pašajlić (u daljem tekstu: mal. A.P. i J.P.), postupak je okončan sudskim poravnanjem 4. juna 2007. godine (koje je istog dana snabdeveno klauzulom izvršnosti). U toku ovog dela postupka Opštinski sud je zakazao osam ročišta, ali su samo četiri održana. Do postavljanja privremenog zastupnika tuženom, rešenjem P1. 2442/01 od 14. juna 2006. godine, za održavanje četiri ročišta nije bilo procesnih pretpostavki, s obzirom na to da tuženi nije uredno primao pozive, ni na adresi stanovanja (nepoznat i odseljen), ni zaposlenja. Opštinski sud je više puta tražio podatke o adresi tuženog, kako od tužilja, tako i od MUP - Sekretarijata u Beogradu i Raški.

Presudom Opštinskog suda u Čačku K. 821/04 od 11. septembra 2007. godine, protiv koje nije bilo žalbi, okrivljeni Mirko Pašajlić je oglašen krivim što ne daje izdržavanje za svoje ćerke mal. A.P. i J.P, na šta je obavezan presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 2442/01 od 29. aprila 2003. godine u iznosu od 15% od bruto zarade, čime je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 119. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu. Ova presuda postala je pravosnažna 5. novembra 2007. godine.

Presudom Osnovnog suda u Čačku K. 659/10 od 5. marta 2013. godine okrivljeni Mirko Pašajlić je oslobođen optužbe da u vremenskom periodu od 1. januara 2008. godine do 1. jula 2011. godine nije davao izdržavanje za svoje ćerke mal. A.P. i J.P, koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost mu je utvrđena izvršnim poravnanjem zaključenim pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 2442/01 od 4. jula 2007. godine, čime bi izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 119. stav 1. KZ. U ovom postupku je zakonska zastupnica mal. A.P. i J.P, ovde podnositeljki ustavne žalbe, istakla imovinsko-pravni zahtev na glavnom pretresu održanom 11. oktobra 2012. godine, s tim da nije mogla da ga opredeli do sledećeg glavnog pretresa održanog 18. oktobra 2012. godine. Protiv navedene odluke nije bilo žalbi i presuda je postala pravosnažna 16. aprila 2013. godine.

Podnositeljke ustavne žalbe mal. A.P. i J.P, kao izvršni poverioci, preko zakonske zastupnice majke Silvije Pašajlić, podnele su 29. aprila 20 10. Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Raški predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Mirka Pašajlića (u daljem tekstu: M.P.), oca izvršnih poverilaca, na osnovu izvršne isprave - poravnanja Opštinskog suda u Čačku P1. 2442/01 od 4. jula 2007. godine, radi prinudne naplate dospelih rata izdržavanja za period od 1. aprila 2008. godine do 31. marta 2010. godine u ukupnom iznosu od 2400 evra, te radi naplate neisplaćenog doprinosa na ime izdržavanja za period od 11. janura 2001. godine do 1. maja 2007. godine u ukupnom iznosu od 2.200 evra, zaplenom 2/3 od mesečnih primanja koje dužnik ostvaruje kod Ugostiteljkse radnje "Stari hrast - koridor 10" i prenosom zaplenjene tražbine na račun zakonske zastupnice izvršnih poverilaca.

Predmet je kod Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Raški (u daljem tekstu: izvršni sud) zaveden pod brojem I. 5085/10 i rešenjem od 4. juna 2010. godine određeno je predloženo izvršenje. Izvršni sud je pokušavao da dostavi rešenje o izvršenju, kako izvršnom dužniku, tako i njegovom poslodavcu. Prema povratnicama, izvršni dužnik ne stanuje na datoj adresi, a proverom kod Policijske uprave Kraljevo, prema obaveštenju od 22. maja 2012. godine je utvrđeno da izvršni dužnik boravi na teritoriji Beograda, te da ima fiktivno prijavljenu adresu u Raški zbog čega je podneta prekršajna prijava protiv njega. Izvršni sudija je 3. decembra 2012. godine od punomoćnika izvršnih poverilaca tražio da predloži drugo sredstvo i predmet izvršenja jer izvršenje na zaradi kod navedene radnje ne može da se sprovede.

Zaključkom izvršnog suda I. 5085/10 od 20. decembra 2012. godine je promenjeno sredstvo izvršenja - putem popisa, procene i prodaje pokretnih stvari koje dužnik poseduje u stanu na adresi u Beogradu, a na predlog izvršnih poverilaca.

Predmet je 22. januara 2013. godine ustupljen Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pred kojim je zaveden pod brojem I. 2902/13. Ovaj sud je doneo zaključak 1. marta 2013. godine da se izvršenje sprovede na dan 22. mart 2013. godine, ali prema zapisniku o popisu i proceni sačinjenom 22. marta 2013. godine, izvršni dužnik se odselio sa te adrese, na kojoj je boravio kao podstanar. Na traženje suda od 30. marta 2013. godine, MUP - Policijska uprava za grad Beograd je 29. novembra 2013. godine dostavila podatak sudu o novoj adresi izvršnog dužnika. Ni sledeće izvršenje, zakazano za 10. april 2014. godine, nije uspelo jer izvršni dužnik nije pronađen na datoj adresi. Prema službenoj belešci od 14. aprila 2014. godine, vlasnik stana je dao izjavu da je izvršni dužnik odseljen pre godinu dana sa te adrese i da je imao samo prijavu boravka kod njega, kao zakupodavca.

Drugi osnovni sud u Beogradu, pred kojim je nastavljen postupak, je 19. aprila 2014. godine dao nalog zakonskoj zastupnici izvršnih poverilaca da dostavi tačno mesto nalaženja pokretnih stvari, pa je punomoćnik izvršnih poverilaca 5. maja 2014. godine dostavio sudu podnesak sa podacima kojima raspolaže. Nakon ovoga, nije bilo drugih radnji u postupku.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 ), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10 .).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1 .).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi mal. A.P. i J.P, sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti i parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku radi određivanja doprinosa izdržavanju mal. podnositeljkama, ćerkama tuženog, kao i izvršni postupak koji je započet pred Osnovnim sudom u Čačku, i još uvek traje pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, a radi namirenja novčanog potraživanja na ime doprinosa izdržavanja mal. podnositeljkama. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak od 23. juna 2003. godine (pravnosnažnost delimične presude Opštinskog suda u Čačku P1. 2442/01 od 29. aprila 2003. godine), kao trenutka kada su mal. tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, stekle svojstvo parnične stranke u postupku radi određivanja obaveze tuženog na ime doprinosa izdržavanja, do zaključenja sudskog poravnanja 4. jula 2007. godine, okončan za četiri godine, a da je izvršni postupak pokrenut po predlogu mal. podnosteljki ustavne žalbe 28 . aprila 20 10. godine, koji je usledio nakon dve godine i devet meseci od pribavljanja izvršne isprave, i posle više od četiri godina, još uvek u toku.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni sudski postupci ukupno tra ju preko deset godina , te da još izvršenje nije sprovedeno.

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da su oba osporena postupka bila u znatnoj meri usložnjena spornom adresom tuženog, odnosno izvršnog dužnika.

Ustavni sud je ocenio da su postavljeni tužbeni zahtev u parničnom postupku, kao i zahtev u izvršnom postupku, za mal. podnositeljke ustavne žalbe imali bitan značaj, s obzirom na to da su postup ci pokrenut i i vođeni radi namirenja novčanog potraživanja na ime doprinosa izdržavanja mal. dece izvršno g dužnik a. Zakonska zastupnica mal. podnositeljki ustavne žalbe svojim radnjama nije uticala na dugo trajanje postupka, već je, postupala prema nalozima suda u meri u kojoj je raspolagala traženim podacima.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da osnovni razlog trajanja parničnog postupka van granica razumnog roka jeste propuštanje Opštinskog suda u Čačku da efikasnije postupa kod pozivanja tuženog i da ranije donese rešenje o postavljanju privremenog zastupnika tuženom. Isto tako, stoji i da je izvršni sud bio dužan da saglasno odredb ama člana 5. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno. Ustavni sud nalazi da, prevashodno Osnovni sud u Kraljevu - Sudska jedinica u Raški, nije postupao efikasno, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i obavezama, da bi se izvršni postupak , koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku i izvršni poverioci namiri li svoje potraživanje. Najpre, ovaj sud u zakonom ostavljenom roku nije doneo rešenje o izvršenju, a zatim je, i pored toga što je preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja - tražio i proveravao adresu izvršnog dužnika, tek nakon godinu dana od promene sredstva izvršenja, po predlogu izvršnih poverilaca, dostavio predmet mesno nadležnom sudu - Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Ustavni sud smatra da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može značajno uticati na njegovu dužinu trajanja . U konkretnom slučaju postoji doprinos prekomernom trajanju postupka i na strani Policijske uprave za grad Beograd koja je, na traženje Prvog osnovnog suda u Beogradu podataka o adresi izvršnog dužnika, dostavila podatke sudu tek posle šest meseci. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2014. godini, postupak je nastavljen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu i još uvek traje, jer je i dalje sporna adresa izvršnog dužnika, što je i dalje osnovna smetnja za sprovođenje izvršenja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji, u postupku koji još i posle četiri godine traje, nije bio slučaj.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe mal. A.P. i J.P povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 2442/01 i izvršnom postupku koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 2902/13.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku mal. podnositeljkama iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava u tački 2. izreke, tako što je naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi izvršenje u predmetu I. 2902/13 okončao u što kraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe mal. A.P. i J.P, zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja postupaka, to što je izvršni postupak pokrenut nakon skoro tri godine od okončanja parničnog postupka, kao i predmet osporenog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva podnositeljki mal. A.P. i J.P za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnositeljke nisu pružile dokaze da su u navedenim postupcima pretrpele protivzakonitu materijalnu štetu, pa je odbacio takav zahtev.

7. Mal. podnositeljke ustavne žalbe, koje su imale svojstvo oštećenih u krivičnom postupku K. 821/04 Opštinskog suda u Čačku, osporile su ustavnom žalbom i trajanje tog postupka, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Međutim, kako je ovaj postupak pravnosnažno okončan 5. novembra 2007. godine, to je u ovom delu Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

U vezi sa navodima mal. podnositeljki da im je i u drugom krivičnom postupku u predmetu K. 659/10 Osnovnog suda u Čačku, koji je još uvek bio u toku u vreme podnošenja ustavne žalbe, povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se oštećenom u krivičnom postupku jemči pravo na suđenje u razumnom roku , ali samo od trenutka kada je on istakao svoj imovinsko-pravni zahtev. Imajući u vidu da je u ovom krivičnom postupku njihova zakonska zastupnica, majka Silvija Pašajlić, istakla imovinsko-pravni zahtev tek na glavnom pretresu održanom 11. oktobra 2012. godine, odnosno opredelila ga u pogledu novčanog iznosa 18. oktobra 2012. godine, a da je postupak pravnosnažno okončan 16. aprila 2013. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, i u ovom delu, kao očigledno neosnovanu.

Ocenjujući navode mal. podnositeljki ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud ukazuje da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje povrede tog prava, zbog toga što je predmetni izvršni postupak u toku, u kome podnosi teljke ustavne žalbe i dalje ima ju mogućnost da namir e svoje potraživanje . Iz tog razloga, Ustavni sud je, i u ovom delu, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljke Silvije Pašajlić, majke mal. podnositeljki ustavne žalbe, kojom je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku i povreda prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen u predmetu P1. 2442/01 Opštinskog suda u Čačku, u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu K. 821/04 Opštinskog suda u Čačku i krivičnom postupku koji se vodi u predmetu K. 659/10 Osnovnog suda u Čačku, te u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku - Sudska jedinica u Raški u predmetu I. 5085/10, Ustavni sud pre svega ukazuje da je postupak radi razvoda braka i poveravanja dece na staranje, a u kome je podnositeljka imala svojstvo stranke u postupku, pravnosnažno okončan 23. juna 2003. godine, delimičnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 2442/01 od 29. aprila 2003. godine, a da je ustavna žalba podnositeljke izjavljena 5. septembra 2011. godine, posle skoro osam godina od okončanja ovog spora. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

U osporenim predmetnim krivičnim postupcima, kao i izvršnom postupku koji je u toku pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 2902/13, podnositeljka Silvija Pašajlić nije imala svojstvo stranke u postupku, već samo njene mal. ćerke, o čijim se pravima i odlučivalo. Kako je podnositeljka ustavnu žalbu podnela u svoje ime, Ustavni sud je, imajući u vidu odredbu člana 170. Ustava, odbacio ustavnu žalbu, kako u delu u kojem je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnim postupcima, tako i u delu istaknute povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za izdržavanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti