Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni sud Srbije u osporenoj presudi nije razmotrio niti obrazložio ključne navode tužbe o nenadležnosti organa i pravnosnažnosti prethodnog rešenja, čime je povredio pravo na obrazloženu odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-41/2009
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Trmčića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavka Trmčića i utvrđuje da je presudom Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 1627/06 od 13. novembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemečeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Poništava se presuda Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 1627/06 od 13. novembra 2008. godine i nalaže Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 br. 498-2/05 od 18. oktobra 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Trmčić iz Užica podneo je 9. januara 2009. godine, preko punomoćnika Milisava Kurmazovića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 1627/06 od 13. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom odbijena tužba ovde podnosioca ustavne žalbe, koja je podneta protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 br. 498-2/05 od 18. oktobra 2005. godine, kojim je, po pravu službenog nadzora, ukinuto konačno i pravnosnažno rešenje Vojne pošte 3493 Požega Pov.br. 1100-1 od 26. avgusta 2005. godine, o priznavanju prava podnosiocu na otpremninu po osnovu službe u Vojsci Srbije i Crne Gore u iznosu dve mesečne plate; da je postupajući na navedeni način sud povredio odredbe čl. 13. i 254. i člana 255. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku; da se u osporenoj odluci uopšte nije razmotrio navod tužbe da je prvostepeno rešenje postalo konačno i pravnosnažno pre nego što je ukinuto. Takođe je navedeno da je sud „kod iste pravne situacije istih tuženih organa postupao nejednako“, navodeći kao primer presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 1582/06 od 5. novembra 2008. godine i U. 3096/06 od 29. avgusta 2007. godine, čime je podnosiocu povredio pravo na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Od Ustavnog suda je traženo da poništi osporenu presudu, kao i rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-2 br. 498-2/05 od 18. oktobra 2005. godine.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe o pogrešnoj primeni odredaba Zakona o opštem upravnom postupku i o sadržini obrazloženja osporene odluke, zaključio da podnosilac ukazuje i na povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U-SCG. 1627/06, U-SCG. 1582/06 i U. 3098/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 3493 Požega Pov. br. 1100-1 od 26. avgusta 2005. godine, donetim na osnovu člana 83. stav 2. u vezi člana 243. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije i člana 44. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica U Vojsci Srbije i Crne Gore, podnosilac ustavne žalbe je razrešen od profesionalne vojne službe dana 31. avgusta 2005. godine i utvrđeno je da mu, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. tačka 2. navedene Uredbe, pripada otpremnina u iznosu od dve mesečne plate. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je za imenovanog doneta naredba komandanta kopnenih snaga broj 1-134 od 22. avgusta 2005. godine o prestanku profesionalne vojne službe u Vojsci Srbije i Crne Gore, koja mu je uručena 31. avgusta 2005. godine; da se imenovani rešenjem ove vojne pošte razrešava od profesionalne službe 31. avgusta 2005. godine; da je dan razrešenja od profesionalne službe određen u smislu odredbe člana 113. st. 2. i 4. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Vojna pošta 1097 Niš je, u svojstvu drugostepenog upravnog organa, s pozivom na odredbe člana 253. stav 2. i člana 254. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, donela rešenje Up-2 broj 498-2/05 od 18. oktobra 2005. godine kojim je, po službenoj dužnosti, a po osnovu službenog nadzora, ukinula rešenje Vojne pošte 3493 Požega Pov.br. 1100-1 od 26. avgusta 2005. godine o priznavanju prava podnosiocu ustavne žalbe na otpremninu u iznosu od dve mesečne plate. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je ovom organu, kao drugostepenom organu, aktom Ministarstva odbrane – RC Int. 30-180 od 26. septembra 2005. godine, dostavljena inicijativa za ukidanje rešenja Vojne pošte 3493 Požega Pov.br. 1100-1 od 26. avgusta 2005. godine, zbog povrede materijalnog zakona; da je drugostepeni organ, uvidom u spise predmeta, utvrdio da je ovde podnosiocu ustavne žalbe prestala služba u Vojsci usled ukidanja jedinice, na osnovu odredbe člana 108. stav 2. tačka 7) Zakona o Vojsci Jugoslavije; da, shodno odredbi člana 83. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, pravo na otpremninu ima profesionalni vojnik kome prestane služba u Vojsci zbog ispunjenja uslova za penziju ili isteka ugovornog roka ili zbog toga što je oglašen nesposobnim za dužnost za koju je primljen po ugovoru; da je na osnovu iznetog „jasno“ da imenovani ne pripada kategoriji lica koja imaju pravo na otpremninu, te da je predmetnim rešenjem povređen materijalni propis predmetnim rešenjem navedene vojne pošte imenovanom priznato pravo na otpremninu.

Podnosilac ustavne žalbe podneo je tužbu protiv navedenog drugosepenog rešenja, u kojoj je naveo: da je rešenje Vojne pošte 3493 Požega od 26. avgusta 2005. godine primio 31. avgusta 2005. godine; da je to rešenje postalo konačno i pravnosnažno, te da je ono moglo biti ukinuto samo ako stranka na to pristane; da mu je služba prestala 31. avgusta 2005. godine, pre ugovorenog roka, a da je rok isticao 24. novembra 2005. godine; da donosilac predmetnog rešenja nije bio ovlašćen da odlučuje u pravnoj stvari, jer on nije drugostepeni organ, s obzirom na to da je Vojna pošta 3493 Požega, koja je bila prvostepen organ, je ukinuta, a njen pravni sledbenik je Vojna pošta 1097 Niš, te da ona sada ima svojstvo prvostepenog upravnog organa.

Vrhovni sud Srbije, odlučujući o tužbi ovde podnosioca ustavne žalbe, doneo je osporenu presudu U-SCG 1627/06 od 13. novembra 2008. godine, kojom je tužbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju ove presude navedeno je da je po oceni tog suda, pravilno postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem ukinuo rešenje od 26. avgusta 2005. godine o priznavanju prava tužiocu na otpremninu u iznosu od dve mesečne plate i da je za svoju odluku dao jasne, argumentovane i dovoljne pravne razloge. Takođe je navedeno da se tuženi organ pravilno pozvao na odredbu člana 108. stav 2. tačka 7. Zakona o Vojsci Jugoslavije, a u vezi sa odredbom člana 83. stav 2. tog zakona, iz kojih proizlazi da tužilac ne pripada kategoriji lica koji imaju pravo na otpremninu, jer licima kojima služba u Vojsci prestaje pre isteka ugovorenog roka, a što je konkretno slučaj, ne pripada pravo na traženu otpremninu.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U-SCG 1582/06 od 5. novembra 2008. godine, na koju se poziva u ustavnoj žalbi, uvažena je tužba tužioca N.S. iz Užica i poništeno rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-2 br. 524-2/05 od 18. oktobra 2005. godine. U obrazloženju ove presude navedeno je: da je osporenim rešenjem ukinuto, po osnovu službenog nadzora, rešenje Vojne pošte 3493 Požega od 24. avgusta 2005. godine, kojim je tužiocu, bivšem mlađem vodniku po ugovoru, bilo priznato pravo na otpremninu u iznosu od jedne mesečne plate; da je tužilac u tužbi istakao da tuženi nije mogao bez saglasnosti i pristanka tužioca da menja i ukida konačno i pravnosnažno rešenje kojim mu je priznato pravo na otpremninu, kao i da tuženi nije imao ovlašćenje za donošenje osporenog rešenja, s obzirom na to da je ukidanjem prvostepenog organa – Vojne pošte 3493 Požega, tuženi organ postao pravni sledbenik ukinute vojne pošte, te da sada ima svojstvo prvostepenog upravnog organa, a ne drugostepenog. Obrazlažući svoju odluku, Vrhovni sud je naveo da se osnovano tužbom osporava pravilnost rešenja tuženog, jer u uvodu osporenog rešenja tuženi nije naveo propis o svojoj nadležnosti, čime je učinjena povreda postupka iz člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i da tuženi uz odgovor na tužbu nije dostavio sve spise predmeta ove upravne stvari, uključujući prvostepenu odluku, te sud nije mogao na nesumnjiv način da ispita i time oceni na osnovu kojih odlučnih činjenica je doneto rešenje kojim je tužiocu priznato pravo na otpremninu i u vezi sa tim da li su ispunjeni uslovi da se ovo rešenje ukine vanrednim pravnim sredstvom propisanim odredbom člana 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Odlučujući o drugoj tužbi A.K. iz Sevojna, Vrhovni sud Srbije doneo je presudu U. 3098/06 od 29. avgusta 2007. godine, kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-2 br. 83-2/06 od 5. maja 2006. godine. U obrazloženju te presude navedeno je da iz obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta proizlazi da je ukinutim rešenjem priznato pravo tužiocu na otpremninu, jer mu je istekla ugovorna obaveza i prestala profesionalna vojna služba, ali da je tuženi po osnovu nadzora ukinuo navedeno rešenje ističući da je tužiocu prestala služba u Vojsci usled ukidanja jedinice, te da saglasno odredbi člana 83. stav 2. Zakona o Vojsci nije bilo mesta priznavanju ove otpremnine. Dalje je navedeno da je kod ovakvog činjeničnog stanja, Vrhovni sud Srbije ocenio da su osporenim rešenjem povređena pravila postupka, jer iz spisa predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je tuženi organ prilikom donošenja tog rešenja, postupajući kao nadzorni organ i pozivajući se na odredbu člana 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, uvidom u službenu evidenciju, ponovo utvrđivao odlučne činjenice za rešavanje ove upravno-pravne stvari i to drugačije nego što je to učinio prvostepeni organ, te na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao odluku donteu u osporenom rešenju, a prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, shodno navedenoj odredbi Zakona o opoštem upravnom postupku, nadležni viši organ postojanje očigledne povrede materijalnog zakona ceni prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku donošenja konačnog rešenja i svoju odluku o ukidanju rešenja mora zasnovati na činjenicama utvrđenim u postupku koji je prethodio donošenjeu rešenja koje se udida i nije ovlašćen da menja ranije utvrđeno činjenično stanje. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju ove presude naveo i da je tuženi organ u donošenju osporenog rešenja učinio povredu člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, jer je u uvodu tog rešenja propustio da označi u odnosu na koju stranku se donosi osporeno rešenje.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.)

Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe sledećih propisa:

Zakonom o opštem uravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnažno rešenje), a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su stranci određene neke obaveze može poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom (član 13.); da pismeno rešenje sadrži: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis službenog lica i pečat organa (član 196. stav 3.); da uvod rešenja sadrži: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadležnosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, ako ga ima, i kratko označenje predmeta postupka (član 197. stav 1.); da se žalba podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukčije određeno (član 220.); da će drugostepeni organ kad utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa (član 232. deo stava 1.); da se konačno rešenje može ukinuti po osnovu službenog nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon, a u upravnim stvarima u kojima učestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima - rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka (član 253. stav 2.); da rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ, a ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje, kao i da nadležni organ donosi rešenje o ukidanju - po službenoj dužnosti ili po zahtevu javnog tužioca (član 254. st. 1. i 2.); da ako je pravnosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je u tom rešenju nepravilno primenjen materijalni zakon, može rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklađivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog rešenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vređa pravo trećeg lica, stim da to novo rešenje ima pravno dejstvo samo ubuduće (član 255. deo stava 1. i stav 3.)

Odredbom člana 83. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji se primenjivao u vreme utvrđivanja prava ovde podnosioca ustavne žalbe na otpremninu zbog prestanka profesionalne vojne službe, bilo je prpisano da profesionalnom vojniku kome prestane služba u Vojsci zbog ispunjenja uslova za penziju ili isteka ugovorenog roka ili zbog toga što je u smislu člana 108. stav 2. tačka 1. ovog zakona oglašen nesposobnim za dužnost za koju je primljen po ugovoru, pripada otpremnina. Odredbama člana 108. Zakona bilo propisano da profesionalnom vojniku primljenom u službu u Vojsci na određeno vreme služba prestaje istekom ugovorenog roka (stav 1.), kao i da licu iz stava 1. ovog člana služba prestaje i pre isteka ugovorenog roka, između ostalog, u slučaju organizacijskih promena ili ukidanja jedinice - ustanove u kojoj je na službi po ugovoru, a stanje u službi ne može rešiti na drugi način (stav 2. tačka 7)), dok je odredbom člana 243. stav 1. ovog zakona bilo propisano da pravo na prevremenu starosnu penziju stiče vojni osiguranik - muškarac kad navrši najmanje 35 godina penzijskog staža i 55 godina života, odnosno vojni osiguranik - žena kad navrši najmanje 30 godina penzijskog staža i 50 godina života.

Odredbom člana 44. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ("Službeni list SRJ", br. 35/94, 42/94, 9/96, 1/2000, 2/2000 i 54/2002 i "Službeni list SCG", br. 35/04 i 42/05), koja je, takođe, važila u vreme utvrđivanja prava podnosiocu ustavne žalbe na otpremninu, bilo je propisano da profesionalnom vojniku, odnosno civilnom licu u Vojsci kome služba u Vojsci prestane zbog ispunjenja uslova za penziju i koje je u službi provelo najmanje jednu godinu, odnosno oficiru po ugovoru, podoficiru po ugovoru i vojniku po ugovoru, ako im služba prestane istekom ugovorenog roka, pripada otpremnina i to do 10 godina ukupnog penzijskog staža - u iznosu jednomesečne plate, preko 10 do 20 godina ukupnog penzijskog staža - u iznosu dvomesečne plate, preko 20 do 30 godina ukupnog penzijskog staža - u iznosu tromesečne plate i preko 30 godina ukupnog penzijskog staža - u iznosu četvoromesečne plate.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na obrazloženu odluku, kao elementa prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, najpre, ukazao da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora detaljno da odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo na one koje oceni pravno relevantnim (ovakav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava, videti presudu ovog suda u predmetu Van de Hurk protiv Holandije od 19. aprila 1994. godine), međutim obaveza je donosioca pojedinačnog akta kojim se odlučuje o nečijem pravu ili obavezi da se izjasni o svim bitnim pitanjima konkretne pravne stvari. Stoga je, prema oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju kada stranka osporava nadležnost tuženog organa koji je odlučivao o njenom pravu ili obavezi, Vhovni sud Srbije bio u obavezi da te navode ispita i da ocenu o njima obrazloži. Međutim, osporenom presudom, Vrhovni sud Srbije je samo ocenio da li je tuženi organ pravilno primenio materijalni propis – Uredbu o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore, ne ocenjujući uopšte, odnosno ne obrazlažući svoji ocenu da li je taj organ bio ovlšćen da postupa u konkretnom slučaju, čime je, prema oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu presudu, kao elementa prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje usled pogrešne primene Zakona o upravnom postupku, Ustavni sud je i u ovoj ustavnosudskoj stvari, pre svega, konstatovao da nije nadležan da odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da je zadatak Ustavnog suda da ispita da li je u postupku u kome se odlučivalo o pravima, odnosno obavezama podnosioca ustavne žalbe, od strane nadležnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe presudom Vrhovnog suda Srbije U-SCG 1627/06 od 13. novembra 2008. godine povređeno pravo na pravično suđenje, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio da kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava poništi osporenu presudu, uz određivanje da nadležni sud u ponovnom postupku po tužbi ovde podnosica ustavne žalbe protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 498-2/05 od 18. oktobra 2005. godine donese novu odluku, kao u prvom delu tačke 1. izreke i u tački 2. izreke.

6. Analizirajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučivao nego po tužbi ovde podnosioca ustavne žalbe, usvajajući tužbe i poništavajući rešenja drugih tužilaca u bar dva slučaja.

Prema stavu Ustavnog suda, donošenje različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji od strane istog organa može dovesti do povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, koje jemči član 36. stav 1. Ustava. Ovakav stav izrazio je i Evropski sud za ljudska prava (videti presude Evropskog suda za ljudska prava: Santos Pinto protiv Portugalije od 20. maja 2008. godine i Beian protiv Rumunije od 6. decembra 2007. godine). Međutim, imajući u vidu da će o tužbi podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti ispitana po navedenom pravnom sredstvu u upravnom sporu pred nadležnim sudom, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbio, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti