Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka duže od 13 godina. Povreda je nastala prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Zahtev za materijalnu štetu je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz s. T , opština Petrovac na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9127/07 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2277/98), a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5818/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P. iz s. T, opština Petrovac na Mlavi, podneo je, 18. januara 2012. godine, preko punomoćnika S. J, iz s. Manastirice, opština Kladovo, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5818/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo da je tužbom, podnetom 1998. godine, pokrenuo parnični postupak, koji u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan, odnosno nalazio se u fazi odlučivanja Apelacionog suda u Beogradu o žalbi koju je izjavio protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5818/10 od 16. juna 2010. godine.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9127/07 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2277/98), kasnije Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5818/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac B. P. iz s. T, opština Petrovac na Mlavi, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. avgusta 1998. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv M. Đ. iz Beograda, radi utvrđenja prava svojine, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Podneta tužba zavedena je u sudskom upisniku pod brojem P. 2277/98.

Peti opštiski sud u Beogradu se rešenjem od 16. septembra 1998. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Odgovor na tužbu je 10. novembra 1998. godine dostavljen nadležnom sudu, a pripremno ročište je održano 18. decembra 1998. godine u predmetu koji je dobio broj P. 6634/98. Nakon toga, do donošenja rešenja o prekidu postupka, zakazano je još 15 ročišta za glavnu raspravu, od kojih sedam ročišta nije održano (jedno ročište na saglasan predlog parničnih stranaka, jedno zato što je tužena tražila izuzeće postupajućeg sudije, dva ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije i tri ročišta zbog nedostatka procesnih pretpostavki). Na održanim ročištima je prikupljena potrebna dokumentacija, sud je saslušao tužioca i tuženu u svojstvu parničnih stranaka i naloženo je tužiocu kako da uredi tužbeni zahtev, što je on i učinio.

Prvi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 6634/98 od 22. januara 2004. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja drugog parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi.

Tuženi je izjavio žalbu protiv rešenja o prekidu postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3687/04 od 29. aprila 2004. godine ukinuto je rešenje o prekidu postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmetu je dodeljen broj P. 4995/04. Sud je potom zakazao osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana (jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a dva zbog sprečenosti punomoćnika tužioca da pristupi na ročišta). Rešenjem suda od 20. marta 2006. godine ponovo je prekinut postupak. Podneskom od 15. maja 2007. godine tužilac je obavestio sud da je okončan parnični postupak, zbog koga je određen prekid predmetnog parničnog postupka, pa je tražio da sud nastavi prekinuti postupak. Nastavak postupka je dozvoljen na ročištu održanom 26. septembra 2007. godine, a predmetu kojem je dodeljen novi broj P. 9127/07. Prvostepeni sud je 28. novembra 2007. godine održao ročište na kojem je zaključio raspravu i odredio da će pismeni otpravak presude biti dostavljen parničnim strankama.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9127/07 od 30. novembra 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu Ov. 2155/93 od 1. novembra 1993. godine, zaključen između poklonodavca A. P. iz Krnjače i poklonoprimca M. Đ. iz Krnjače, ovde tužene, da se naloži brisanje zemljišno – knjižnog stanja nastalog na osnovu tog ugovora i uspostavljanje ranijeg zemljišno – knjižnog stanja, te da se obaveže tužena da tužiocu naknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2038/08 od 4. novembra 2008. godine ukinuta je ožalbena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 9481/08. Do donošenja sledeće presude zakazano je devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno ročište nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki. Na održanim ročištima saslušana su tri predložena svedoka i ponovo tužilac i tužena u svojstvu parničnih stranaka. Nakon 1. januara 2010. godine i reorganizacije u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5818/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 5818/10 od 16. juna 2010. godine odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu Ov. 2155/93 od 1. novembra 1993. godine, zaključen između sada pok. A. P. kao poklonodavca i tužene M. Đ. kao poklonoprimca, da se naloži brisanje zemljišno–knjižnog stanja nastalog na osnovu tog ugovora i uspostavljanje ranijeg stanja, tako što će se brisati uknjižba u korist tužene M. Đ, a tužilac upisati kao jedini vlasnik na celoj imovini koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju R – 4392/92 od 15. februara 1993. godine. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 15270/10 od 8. februara 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio ožalbenu presudu.

Pismeni otpravak drugostepene presude, uručen je 15. marta 2012. godine punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 4. avgusta 1998. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 15270/10 od 8. februara 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak ukupno trajao13 i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je do donošenja presude zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci, pa i godinu dana. Pored toga, prvostepeni sud je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu presudom P. 9127/07 od 30. novembra 2007. godine, posle punih devet godina od podnošenja tužbe (4. avgusta 1998. godine).

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ima o legitiman pravni interes da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku , kao i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, ustavnopravna ocena postupka sprovedenog u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je neopravdano dugo trajao i da nije zadovoljio standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Prvog opštinskog suda u Beogradu . Na ovakvu ocenu ne može uticati činjenica da je parnični postupak bio prekinut 15 meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9127/07 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2277/98), a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5818/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke , i istovremeno našao da je samo usvajanje ustavne žalbe dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da podnosilac nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je pošao od toga da podnosilac nije dostavio nijedan pravno -relevantan dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, zbog čega je ocenio da nema pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Usta vnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog Suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti