Odluka Ustavnog suda o visini naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatno dosuđene naknade nematerijalne štete. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, Sud određuje pravičnu naknadu od 800 evra, umesto dosuđenih 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4107/2010
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stipana Horvata iz Bačkog Brega, opština Sombor, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stipana Horvata izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Somboru K. 507/07 od 21. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Somboru Kž. 332/09 od 26. juna 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stipan Horvat iz Bačkog Brega, opština Sombor, preko punomoćnika Aleksandra Žoldoša, advokata iz Sombora, podneo je Ustavnom sudu 11. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Somboru K. 507/07 od 21. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Somboru Kž. 332/09 od 26. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se u osporenoj presudi Opštinskog suda u Somboru „poziva na presuđenu stvar, koja nije bila presuđivana“. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo zahtev o kome bi Ustavni sud trebao da odluči.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Somboru K.507/07 od 21. aprila 2009. godine odbijena optužba protiv više okrivljenih da su izvršili krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ), a po privatnoj tužbi privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Somboru Kž. 332/09 od 26. juna 2009. godine, u stavu prvom izreke, uvažena žalba punomoćnika privatnog tužioca i preinačena osporena prvostepena presuda u pogčedu odluke o troškovima krivičnog postupka, a u stavu drugom izreke, u preostalom delu odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika privatnog tužioca i prvostepena presuda potvrđena u nepreinačenom delu; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ.1114/09 od 24. decembra 2009. godine obavešten punomoćnik podnosioca ustavne žalbe, u vezi njegove molbe od 9. novembra 2009. godine, da Tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Somboru K.507/07 i presude Okružnog suda u Somboru Kž. 332/09.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti, u krivičnom postupku, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što privatni tužilac ne može uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju privatnom tužiocu u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Somboru Kž. 332/09 od 26. juna 2009. godine, kao drugostepena odluka kojom je krivični postupak vođen po privatnoj tužbi privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njemu dostavljena najkasnije 9. novembra 2009. godine kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 11. septembra 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1678/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1050/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene