Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja roka od 30 dana
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe od 30 dana računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od dana dostavljanja rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ruže Milenković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Ruže Milenković izjavljena protiv presude Petog opštinskog suda P. 1701/07 od 18. juna 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.755/10 od 24. februara 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ruža Milenković iz Beograda, preko punomoćnika Petra Jankovića, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 16. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnositeljke ustavne žalbe kao tužene vođen parnični postupak u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1701/07 koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 755/10 od 24. februara 2010. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena osporena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1701/07 od 18. juna 2008. godine.
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem odbacio reviziju podnositeljke ustavne žalbe, što proizlazi iz navoda ustavne žalbe.
4. Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke o reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačena, Ustavni sud je ocenio da se propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporenih presuda Petog opštinskog suda P. 1701/07 od 18. juna 2008. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž.755/10 od 24. februara 2010. godine, računa od dana dostavljanja drugostepene presude punomoćniku podnositelje ustavne žalbe, a ne od dana kada je punomoćnik podnositeljke primio revizijsko rešenje. Kako je punomoćnik podnositeljke drugostepenu presudu primio 8. aprila 2010. godine, što nesumnjivo proističe iz izveštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 19. janura 2011. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 16. septembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Dr Dragiša Slijepčević