Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za naplatu potraživanja iz radnog odnosa koji traje preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Bilića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Bilića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1631/05 , a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u predmetu I. 39416/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Bilić iz Beograda je 26. septembra 2010. godine, sa dopunama od 7. februara 2011. godine, 17. aprila 2012. godine i 5. oktobra 2012. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1631/05 , a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 39416/10. Ustavnu žalbu od 26. septembra 2010. godine je za podnosioca sastavio advokat Petar N. Janković iz Beograda, a podnesak od 5. oktobra 2012. godine – advokat Vlastimir Janković iz Beograda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeni izvršni postupak pokrenut 2005. godine radi isplate potraživanja podnosioca iz radnog odnosa, utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu, a da izvršenje još uvek nije sprovedeno, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnog prava, naloži nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku, a traži i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredb om člana 170. Ustava , a odredbom stava 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i uvidom u spise predmet a Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 39416/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 20. septembra 2005. godine, zajedno sa još 117 poverilaca, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2051/05 od 27. maja 2005. godine, podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za dozvolu izvršenja protiv izvršnog dužnika HK „Komgrap“ a.d. „Komgrap – Makiš“ d.o.o. iz Beograda, radi isplate neisplaćene zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. marta 2003. godine do 28. februara 2005. godine, kao i regresa za 2003. i 2004. godinu, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i to plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika, a ako se izvršenje ne može sprovesti na novčanim sredstvima dužnika, popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Podneskom od 11. januara 2006. godine, punomoćnik podnosilaca je obavestio sud da je račun izvršnog dužnika u blokadi i predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Četvrti opštinski sud je rešenjem I. 1631/05 od 23. januara 2006. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Službeno lice je 3. februara 2006. godine izašlo na lice mesta i u zapisniku o popisu i proceni konstatovalo da se direktor dužnika ne protivi popisu stvari, ali da dostavlja sudu kopiju zaključka Vlade Republike Srbije od 12. januara 2006. godine (kojim se usvaja Program konverzije u trajni ulog države za podnosioca zahteva HK „Komgrap“ a.d. iz Beograda), te konstatuje „da na licu mesta rešenje o izvršenju nije uručeno dužniku, iz razloga što u predmetu nema dokaza o prijemu rešenja za dužnika“.

Po zahtevu izvršnog suda, Agencija za privatizaciju je 20. aprila 2006. godine obavestila sud da se izvršni dužnik ne nalazi u postupku restrukturiranja.

U toku januara i februara 2008. godine veći broj izvršnih poverilaca je pojedinačnim podnescima povlačio predlog za izvršenje, te je sud 7. februara 200 8. godine od punomoćnika izvršnih poverilaca zatražio da se izjasni da li povlači predlog za izvršenje u celosti ili samo u odnosu na one koji su dostavili svoje podneske. Advokat T. P. iz Beograda je 19. februara 2008. godine obavestila sud da više ne zastupa izvršne poverioce i ne može da se izjasni.

Novi punomoćnik je 9. maja 2008. godine u ime 22 izvršna poverioca, među kojima i u ime podnosioca ustavne žalbe, podneskom tražio da sud hitno nastavi sa sprovođenjem izvršenja, a novi punomoćnik izvršnih poverilaca je dostavio svoje punomoćje izvršnom sudu 3. oktobra 2008. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 1631/05 od 8. decembra 2008. godine delimično obustavio izvršenje određeno rešenjem I. 1631/05 od 23. januara 2006. godine, jer je 87 poverilaca povuklo predlog za izvršenje.

Punomoćnik 21 poverioca, među kojima i podnosioca ustavne žalbe, je 11. maja 2009. godine podneo predlog za promenu sredstva izv ršenja, tako što bi se odredilo izvršenje popisom, procenom i prodajom opredeljenog udela nepokretnosti izvršnog dužnika u poslovnoj zgradi Terazije broj 4, sagrađenoj na katastarskoj parceli 2915, KO Stari grad, upisanoj u list nepokretnosti 1633, KO Star grad. Punomoćnik poverilaca je 3. juna 2009. godine podneo predlog za određivanje privremene mere kojom bi se izvršnom dužniku zabranilo da otuđi ili optereti navedenu nepokretnost.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 16. jula 2009. godine doneo rešenje I. 10570/09, kojim je izmenio rešenje o izvršenju I. 1631/05 od 23. januara 2006. godine, tako što je umesto sredstava određenih tim rešenjem, odredio novo sredstvo izvršenja, i to prodajom opredeljenog udela nepokretnosti izvršnog dužnika u poslovnoj zgradi Terazije broj 4, sagrađenoj na katastarskoj parc eli 2915, KO Stari grad, upisanoj u list nepokretnosti 1633, KO Star grad, dok je u preostalom delu rešenje ostalo nepromenjeno.

Četvrti opštinski sud je rešenjem I. 10570/09 od 17. jula 2009. godine odbio predlog izvršnih poverilaca od 3. juna 2009. godine za određivanje privremene mere zabrane otuđenja ili opterećenja nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešavajući o izjavljenim žalbama dužnika i poverilaca, Okružni sud u Beograd je rešenjem Gž. 23854/09 od 19. novembra 2009. godine, u stavu prvom izreke ukinuo rešenje I. 10570/09 od 16. jula 2009. godine , kojim je usvojen predlog za promenu sredstva izvršenja, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak , a u stavu drugom izreke potvrdio rešenje I. 10750/09 od 17. jula 2009. godine, kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere. Rešenje je dostavljeno Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 29. decembra 2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. marta 2010. godine doneo rešenje I. 39416/10, kojim je odbio predlog poverilaca za promenu sredstva izvršenja od 11. maja 2009. godine.

Rešavajući o žalbi poverilaca, Viši sud u Beogradu je rešenjem GžI. 1321/10 od 2. februara 2011. godine ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 39416/10 od 9. marta 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, zatim, doneo zaključak I. 39415/10 od 6. decembra 2011. godine, kojim se menja sredstvo izvršenja, i to prodajom opredeljenog udela nepokretnosti izvršnog dužnika u poslovnoj zgradi Terazije broj 4, sagrađenoj na katastarskoj parceli 2915, KO Stari grad, upisanoj u list nepokretnosti 1633, KO Stari grad.

Na predlog punomoćnika poverilaca, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo zaključak I. 39416/10 od 6. januara 2012. godine, kojim je izmenio rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1631/05 od 23. janaura 2006. godine, tako što je umesto izvršnog dužnika HK „Komgrap“ a.d. „Komgrap – Makiš“ d.o.o iz Beograda, kao izvršnog dužnik a označ io HK „Komgrap a.d. „Komgrap – Stan“ d.o.o. iz Beograda.

Punomoćnik poverilaca je 12. aprila 2011. godine stavio predlog za određivanje privremene mere kojom bi se HK „Komgrap“ a.d. „Komgrap Makiš“ d.o.o. iz Beograda, HK „Komgrap“ a.d. iz Beograda, preduzeću „Integral Inženjering“ d.o.o iz Laktaša, Republika Srpska, Sindikatu preduzeća „Komgrap“, kao i svim zavisnim preduzećima HK „Komgrap“ iz Beograda zabranilo da otuđuju , opterećuju i na bilo koji drugi način raspolažu pokretnom i nepokretnom imovinom preduzeća, sredstvi ma na računima preduzeća, vrše promet hatrijama od vrednosti, opterećuju imovinu preduzeća teretima - hipotekama i na bilo koji način otuđuju i opterećuju imovinu preduzeća do okončanja izvršnih postupaka . Ovaj predlog je odbijen rešenjem Prvog osnovnog suda I. 39416/10 od 6. decembra 2011. godine, koje je potvrđeno rešnjem istog suda IPV I. 578/2012/4 od 26. marta 2012. godine.

Punomoćnik izvršnih poverilaca je 17. aprila 2012. godine stavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za spajanje izvršnih predmeta I. 39416/10 i 40123/10 radi efikasnijeg postupanja, što je izvršeno 26. decembra 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, a članom 6. stav 1. Zakona je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 20. septembra 2005. godine , podnošenjem predloga za izvršenje i da ovaj izvršni postupak još uvek nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja postupka uzme u obzir i p eriod trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga podnosioca za dozvolu izvršenja do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina i sedam meseci, a izvršni postupak ni do danas nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega , od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom postupku sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje, a zatim o predlogu za promenu sredstva izvršenja i za određivanje privremene mere i sprovede izvršenje u skladu sa donetim rešenjem , te da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni, ipak, ne mogu predstavljati opravdani razlog za tako dugo trajanje osporenog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je prinudno izvršenje presude u konkretnom slučaju nesumnjivo bilo od izuzetnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o isplati neisplaćenih zarada i doprinosa za penizijsko i invalidsko osigu ranje od strane izvršnog dužnika, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom trajanju izvršnog postupka.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je postupanje nadležnog izvršnog suda bilo neažurno i u neskladu sa hitnom prirodom izvršnog postupka. Tako, iako je sud bio dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od podnošenja predloga, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o dozvoli izvršenja pet meseci posle podnošenja predloga za izvršenje. Nakon izlaska službenog lica na lice mesta, kojom prilikom nije izvršen po pis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika i nakon pribavljanja obaveštenja Agencije za privatizaciju o tome da se dužnik ne nalazi u restrukturiranju, Četvrti opštinski sud u Beogradu nije preduzimao radnje na sprovođenju izvršenja više od tri godine, iako je punomoćnik poverilaca koji nisu povukli predlog za izvršenje 9. maja 2008. godine stavio predlog da se hitno nastavi sa sprovođenjem izvršenja, a 11. maja 2009. godine stavio predlog za promenu sredstva izvršenja, a zatim i predlog za određivanje privremene mere, o kojima je izvršni sud odlučio dva meseca posle podnošenja. O predlogu za promenu sredstva izvršenja je konačno odlučeno tek posle dve i po godine - zaključkom od 6. decembra 2011. godine, kojim je predlog usvojen, nakon što je prvostepena odluka dva puta bila ukidana. Po tom zaključku narednih godinu dana izvršni sud nije postupao. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da bez obzira na to što je osporeni postupak činilo složenijim to što je pokrenut po predlogu većeg broja izvršnih poverilaca (118), od kojih je posle dve i po godine većina povukla predlog, te je postupak delimično obustavljen, odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju ovog izvršnog postupka su dali nadležni sudovi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1631/05 , a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 39416/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da osporeni izvršni postupak u kome podnosilac treba da ostvari svoje pravnosnažnom presudom utvrđeno potraživanje nije okončan, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete preuranjen, te o istom nije odlučivao.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević