Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu oštećenih kao tužilaca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak nije okončan u roku koji je naložio viši sud u prethodnom postupku za zaštitu tog prava. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. T . i A . T, obojic e iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. T . i A . T . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu u predmetu K. 310/17 ( ranije u predmetu K. 3067/10 Osnovnog suda u Novom Pazaru, odnosno u predmetu K. 205/16 Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu) povređeno pravo podnos ilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z . T . i A . T, obojica iz Novog Pazara , podneli su Ustavnom sudu, 4. aprila 201 8. godine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 310/17 od 4. oktobra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, iz člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu K. 310/17 Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu.

Podnosioci izjavljuj u ustavnu žalbu kao lica ko ja su u predmetnom krivičnom postupku u kome je doneta osporena presuda imala svojstvo oštećen ih kao tužilaca.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je postupajući prvostepeni sud odbio predlog za izvođenje dokaza u cilju utvrđivanja relevantnih činjenica a da za to nije dao nikakve razloge, kao što ni drugostepeni sud to nije učinio; da je postupak trajao 7,5 godina; da je sud bio dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i prava na naknadu štete „u vidu primerenog novčanog iznosa“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz spisa predmeta K. 310/17 Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu , utvrdio:

- da su oštećeni kao tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, 9. jula 2010. godine podneli Osnovnom sudu u Novom Pazaru optužni predlog protiv S.S, Đ.B, M.H, B.A. i D.Đ. zbog više krivičnih dela i da su u optužnom predlogu istakli imovinskopravni zahtev;

- da je krivični postupak vođen u predmetu K. 3067/10 Osnovnog suda u Novom Pazaru;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4K. 2/15 od 12. marta 2015. godine usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača A. T . i Z . T . i utvrđeno da im je u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnom sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3067/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo postupajućem sudu da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak okončao u roku od šest meseci od prijema tog rešenja, dok je zahtev za primerenu naknadu zbog povrede navedenog prava odbijen;

- da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. k. 43/15 od 9. aprila 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba predlagača, a rešenje Višeg suda u Novom Pazaru R4K 2/15 od 12. marta 2015. godine je potvrđeno;

- da je do donošenja presude Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 3067/10 od 19. avgusta 2015. godine jednom održan glavni pretres, dok je tri puta odložen;

- da su navedenom presudom okrivljeni oslobođeni od optužbe da su učinili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca iz člana 332. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 355. stav 3. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž. 41/16 od 22. marta 2016. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 3067/10 od 19. avgusta 2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 205/16 Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu;

- da je tokom 2016. godine glavni pretres održan dva puta, dok je jednom odložen;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 205/16 od 9. novembra 2016. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenih usled odustanka tužioca od optužbe;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 205/16 od 14. marta 2017. godine odbijena kao neosnovana molba za povraćaj u pređašnje stanje;

- da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Kž. 70/17 od 26. maja 2017. godine usvojena žalba oštećenih kao tužilaca, te su ukinuta rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 205/16 od 9. novembra 2016. godine i K. 205/16 od 14. marta 2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak;

- da je nakon toga glavni pretres održan jednom, dok je jednom odložen;

- da su osporenom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 310/17 od 4. oktobra 2017. godine okrivljeni oslobođeni od optužbe da su učinili krivična dela koja su im stavljena na teret;

- da je presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž. 1/18 od 9. januara 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenih kao tužilaca, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 310/17 od 4. oktobra 2017. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), između ostalog, bilo je propisano: da ako stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8. st. 1. do 3. ); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 8b stav 1.).

5. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, predstavka broj 41916/04 , od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „ građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe osporavaju trajanje krivičnog postupka u kome su imali svojstvo oštećenih kao tužilaca, pri čemu su istakli imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da su aktivno legitimisani za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. Ustava.

6. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. Ustava , Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da su podnosi oci istakli imovinskopravni zahtev 9. jula 2010. godine u optužnom predlogu koji su podneli Osnovnom sudu u Novom Pazaru, kao i da je krivični postupak pravnosnažno okončan 9. januara 2018. godine. Pri tome, Ustavni sud, polazeći od svoje dosadašnje prakse, konstatuje da je od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je usvojen zahtev podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (9. aprila 2015. godine), a koje rešenje podnosioci nisu osporili ustavnom žalbom u delu u kome je odbijen zahtev za naknadu štete, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka proteklo dve godine i devet meseci.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud konstatuje da je petorici okrivljenih bilo stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela, što je nužno zahteva lo i sprovođenje određenog dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih i pravnih pitanja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka.

Međutim, Ustavni sud ukazuje da je rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4K. 2/15 od 12. marta 2015. godine naloženo Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se osporeni krivični postupak okončao u roku od šest meseci od prijema napred navedenog rešenja. Ustavni sud konstatuje da osporeni krivični postupak nije okončan u određenom roku od šest meseci, već je okončan tek 9. januara 2018. godine, nakon dve godine i četiri meseca od isteka roka određenog rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4K. 2/15. Stoga je Ustavni sud utvrdio da se rok od dve godine i četiri meseca ne može smatrati razumnim rokom za okončanje osporenog krivičnog postupka, te je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosiocima ustavne žalbe. Ustavni sud posebno napominje da nije bilo nikakvog doprinosa podnosilaca dužini trajanja osporenog krivičnog postupka.

Imajući u vidu obavezu suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, Ustavni sud je ocenio da su navedene neaktivnosti i neefikasnost u postupanju nadležnih sudova doprinele dužem trajanju krivičnog postupka, te da , stoga, ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se postavljala u konkretnom slučaju ne predstavljaju prihvatljivo opravdanje za dugo trajanje postupka u odnosu na podnosioce, već ove okolnosti mogu biti od uticaja samo na odmeravanje visine naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3067/10, kasnije u predmetu K. 205/16 Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu, odnosno u predmetu K. 310/17 istog suda, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

8. Ispitujući ustavnu žalbu u odnosu na osporenu presudu, Ustavni sud ukazuje da se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, ovo pravo u krivičnom postupku jemči pre svega okrivljenom licu, pošto se u tom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret. U tom smislu, jedino je sud nadležan da odluči da li ima mesta pokretanju krivičnog postupka, a ukoliko je postupak pokrenut – da odluči o krivičnoj optužbi protiv okrivljenog u pogledu postojanja krivičnog dela. Stoga se lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

Polazeći od izloženog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe i procesni položaj podnosilaca u krivičnom postupku u kome je doneta osporen a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu K. 310/17 od 4. oktobra 2017. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba, ratione personae, nespojiva sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.