Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao preuranjene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao preuranjenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv radnji predsednika veća u krivičnom postupku koji je u toku. Podnosilac će imati priliku da istakne sve navode o povredi prava u daljem toku postupka i nakon iscrpljivanja redovnih pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Vujanovića, koji se nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Željka Vujanovića izjavljena protiv radnji predsednika prvostepenog veća Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje u postupku koji se vodi u predmetu K.Po.1. 249/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Vujanović, koji se nalazi u Okružnom zatvoru u Beogradu, preko punomoćnika Momčila Minića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 17. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv „faktičkih radnji predsednika prvostepenog sudskog veća Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje“, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe optužen pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje, u predmetu K.Po.1. 249/10; da je nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, jedan od branilaca optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pokušao u dva navrata, da preko pisarnice Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, dostavi svom branjeniku deo sudskih spisa, u fotokopijama koje su sadržale komentare, primedbe i beleške branioca u vidu glosa, na marginama teksta i da su neki delovi bili podvučeni i pojedine reči zaokružene; da je predsednik prvostepenog sudskog veća u oba navrata izdvojio sve fotokopije koje sadrže komentare branioca i nije dozvolio njihovo dostavljanje optuženom; da je predsednik većA o tome pismeno obavestio branioca 19. i 27. avgusta 2010. godine; da je ovim radnjama predsednika sudskog veća branilac u predmetnom krivičnom postupku onemogućen da svoje pismene komentare dokaza dostavi svom branjeniku koji se nalazi u pritvoru, čime je sprečio pismenu komunikaciju između branioca i optuženog u pritvoru, bez donošenja bilo kakve formalne odluke protiv koje bi se moglo uložiti pravno sredstvo; da je predsednik sudskog veća, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, naredbom K.Po.1. 249/10 od 28. juna 2010. godine, deo spisa proglasio državnom tajnom i zabranio kopiranje i narezivanje ovog dela spisa, s tim što je dozvolio da se odbrana sa ovim delom spisa može upoznati vršenjem uvida u spise, pravljenjem beleški ili svojeručnim prepisivanjem; da o zabrani kopiranja, narezivanja i posedovanja dokaza nije doneto nikakvo formalno rešenje protiv koga bi bilo moguće uložiti bilo kakvo delotvorno pravno sredstvo, već je ovo učinjeno faktičkom radnjom i ova zabrana je braniocima usmeno preneta od strane sudskih činovnika; da čitanje i prepisivanje dokaza nije dovoljan uslov za pripremanje odbrane, jer optuženi ima pravo da ima kopiju dokaza, „ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što kopiju tih dokaza ima i javni tužilac“, kao i da se ovakvim radnjama onemogućava odbrana da ima u svom posedu kopiju dokaza koje je tužilac predložio kao dokaze protiv optuženog; da znatan deo dokaznog materijala čije je kopiranje sudija zabranio nije moguće prepisati; da podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu navedenim radnjama nakon pravnosnažnosti optužnice, u fazi priprema za glavni pretres, a pre njegovog početka, povređena označena ustavna prava.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da „naloži predsedniku prvostepenog sudskog veća da otkloni posledice i to tako što će obezbediti uslove optuženom za pripremanje odbrane, dozvoliti nesmetanu pismenu komunikaciju između branilaca i optuženog koji se nalazi u pritvoru, dozvoliti braniocima da kopiraju (narežu) dokaze koji su označeni kao državna tajna i koji se čuvaju u posebnom registru suda i zabraniti povredu ovih prava za ubuduće“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 85. stav 2. istog zakona propisano je da se uz ustavnu žalbu podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta, dokazi da su iscrpljena pravna sredstva, kao i drugi dokazi od značaja za odlučivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća u svojstvu okrivljenog u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi u predmetu K.Po.1. 249/10; da je branilac okrivljenog u tom postupku Višem sudu u Beogradu, Posebno odeljenje, dostavio podnesak od 3. avgusta 2010. godine u kom je naveo da uz podnesak prilaže i prvih 1607 strana istražnih spisa uz molbu da se isti dostave okrivljenom koji se nalazi u pritvoru, kako bi mogao da pripremi svoju odbranu; da je aktom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po.1. 249/10 od 16. avgusta 2010. godine obavešten branilac okrivljenog da su fotokopije istražnih spisa dostavljene okrivljenom, s tim da 16 strana nije prosleđeno okrivljenom, jer ne odgovaraju originalu pismena u spisima predmeta, odnosno sadrže dopisane komentare, te da mu se kao takvi ne mogu proslediti; da je aktom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po.1. 249/10 od 25. avgusta 2010. godine obavešten branilac okrivljenog da su fotokopije istražnih spisa prosleđene okrivljenom radi pripremanja odbrane, s tim da fotokopije određenih strana sud nije prosledio okrivljenom, jer navedeni delovi spisa sadrže dopisane komentare, te kao takvi ne odgovaraju originalnim spisima.

4. Ustavni sud je utvrdio da su ustavnom žalbom osporene radnje predsednika sudskog veća pred kojim se vodi krivični postupak protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe tvrdnje da su mu osporenim radnjama povređena označena ustavna prava obrazlaže dvojako: s jedne strane time što predsednik sudskog veća postupajućeg suda okrivljenom nije dostavio sve spise koje mu je uputio branilac, „čime je sprečio pismenu komunikaciju između branioca i optuženog u pritvoru, bez donošenja bilo kakve formalne odluke protiv koje bi se moglo uložiti pravno sredstvo“, a s druge strane time što je zabranjeno umnožavanje pojedinih delova spisa krivičnog predmeta.

Ustavni sud ukazuje na to da su sve osporene radnje izvršene u krivičnom postupku koji je još uvek u toku. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim radnjama u ovom postupku povređeni pravo na pravično suđenje i posebna prava okrivljenog, odnosno pre svega pravo na odbranu i zahteva od Ustavnog suda da pre odluke nadležnih krivičnih sudova o optužbi protiv njega, odluči o istaknutim povredama označenih ustavnih prava. Ustavni sud je ocenio da je ovaj zahtev, u konkretnom slučaju, preuranjen, jer će krivični sud u daljem toku krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na glavnom pretresu utvrđivati i razjašnjavati sve relevantne činjenice i sporna pravna i procesna pitanja. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog, usmenog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost kako da osporava svoju krivičnu odgovornost, odnosno postojanje i način pribavljanja dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i da ističe sve druge tvrdnje, uključujući i tvrdnje o povredi procesnih prava i garancija, o kojima će postupajući sud, nakon završetka glavnog pretresa doneti prvostepenu odluku. Ustavni sud ukazuje i na to da će okrivljeni protiv prvostepene odluke imati pravo na žalbu, kao redovni pravni lek i da će tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva moći izjaviti i ustavnu žalbu, u slučaju da je u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku došlo do povrede nekog Ustavom zajemčenog prava ili slobode.

Navod podnosioca ustavne žalbe da o zabrani kopiranja, narezivanja i posedovanja dela spisa koji su proglašeni državnom tajnom nije doneto „formalno“ rešenje protiv koga bi bilo moguće uložiti delotvorno pravno sredstvo, protivrečan je drugom navodu ustavne žalbe po kome je „predsednik sudskog veća, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, naredbom K.Po.1. 249/10 od 28. juna 2010. godine, deo spisa proglasio državnom tajnom i zabranio kopiranje i narezivanje ovog dela spisa“. Podnosilac ustavne žalbe nije priložio naredbu K.Po.1. 249/10 od 28. juna 2010. godine kojom bi potkrepio ovaj svoj navod, iako je obavezan da uz ustavnu žalbu podnese i sve dokaze od značaja za odlučivanje, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud, krećući se u okviru tvrdnji i zahteva podnosioca ustavne žalbe, konstatuje da bez uvida u naredbu K.Po.1. 249/10 od 28. juna 2010. godine, ne može ni da ispita protivrečne navode ustavne žalbe, posebno imajući u vidu da podnosilac, izričito označavajući ustavna prava na čiju povredu ukazuje i precizno navodeći odredbe Ustava kojima se ta prava jemče, nije označio i pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude, ili po žalbi protiv rešenja, smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. U konkretnom ustavnosudskom predmetu, ne samo da nije doneta odluka o žalbi okrivljenog protiv prvostepene odluke, već nije doneta ni prvostepena odluka krivičnog suda.

Imajući u vidu to da se protiv podnosioca ustavne žalbe vodi krivični postupak koji u trenutku izjavljivanja ustavne žalbe nije bio pravnosnažno okončan, a da su osporene radnje izvršene u toku tog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao preuranjene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti